Muzičari na bini i publika bili su "u istom fazonu", tako da je teško utvrditi ko se bolje proveo

      Beograd je svet - složiće se sa ovom, u sadašnje vreme izgleda preterano pretencioznom konstatacijom velika većina onih koji su u utorak, 27. juna 2000. godine prisustvovali koncertu "Afro Kuban ol stars" (Afro Cuban All Stars). Bar nešto kraće od dva sata koliko je nastup legendarnih Kubanaca trajao, Beograđani su, njih oko tri hiljade koji su se okupili na stadionu Tašmajdan te večeri, imali priliku da prisustvuju sigurno najznačajnijem kulturnom događaju u prestonici ove godine.
       Stadion na Tašmajdanu napunili su gotovo do poslednjeg mesta Beograđani koji su bez obzira na direktan TV prenos na "Košavi" i "Artu", odlučili da izdvoje 350 dinara i spektaklu prisustvuju uživo. Vredelo je tih para, jer kako je primetio Aca, student koji je tog dana pao na ispitu, koncert "Afro kuban ol stars" je "najbolji mogući lek protiv depresije do sada ponuđen na tržištu". O tome da se radilo o "najboljoj žurci u gradu" iluzorno je trošiti reči.
       Posle ko zna koliko vremena, Beograđanima je pružena mogućnost da uživo čuju istinske svetske zvezde na vrhuncu karijere. Legenda kubanske muzike Huan de Markos Gonzales oformio je "Afro kuban ol stars" kao mnogobrojni ansambl (njih oko 50) promenljivog sastava, u kome su nastupali najznačajniji muzičari svih generacija. Ideja je bila da se istraži bogato muzičko nasleđe Kube ("mi ovde imamo više od 30 stilova popularne muzike, apsolutno različitih, i morfološki i muzički" - Huan de Markos) i pokaže svetu raznovrnost, kontinuiranost i životnost muzike ostrva.
       Prvim njihovim albumom "A toda Cuba le gusta" postaju popularni na globalnom nivou. Album je bio omaž Markosovim mladalačkim herojima, velikim pevačima iz pedesetih godina, iz perioda koji se smatra zlatnim dobom kubanske muzike. Za popularnost koja je usledila nakon objavljivanja prvog albuma dobrim delom zaslužan je Raj Kuder koji je inspirisan zvukom "A toda Cuba le gusta" došao na Kubu i zajedno sa njima radio na projektu "Buena Vista Social Club" - ovekovečenom u čuvenom istoimenom filmu Vima Vendersa.
       Na evropskoj turneji na kojoj promovišu svoj aktuelni, drugi album "Distinto, Diferente", Markos i drugovi su neplanirano posetili i Beograd. U postavi ima 18 muzičara svih generacija, od toga broja petoro su pevači. Od samog početka koncerta, Kubanci su uspeli da publiku dovedu u stanje delirijuma, čemu su verovatno doprineli lepo vreme koje je pogodovalo svirci na otvorenom i organizatori koncerta koji su publici omogućili užitak u alkoholu po damping cenama. Između ostalog, kokteli "pinakolada", "kuba libre" i "seks na plaži" prodavani su za svega 23 dinara, tako da šankeri nisu dizali glavu od posla. Jedan od njih, po okončanju nastupa, primetio je: "Od celog koncerta čuo sam samo bis."
       Toliko je dobro primljena kubanska muzika da bi se na prste mogli izbrojati oni koji se nisu prepustili plesu tokom koncerta. Bilo je parova kojima je muzika bila paravan za iživljavanje nagona za parenjem. Čak su i gledaoci koji su se obreli na tribinama čitav koncert proveli na nogama. Muzičari na bini i publika bili su "u istom fazonu", tako da je teško utvrditi ko se bolje proveo. Za razliku od čisto industrijskih produkata muzičke industrije, Kubanci rade ono što vole i ne skrivaju da uživaju u svom poslu.
       Naravno, reč je o najboljim kubanskim muzičarima koji, dakako, mnogo bolje zvuče uživo nego studijski. Istina, bilo je i primedbi, posebno na račun "specijalnih (zvučnih) efekata" ("užasno je ozvučenje" ili "mikrofonija mi je na početku uništila koncepciju") ali su majstori odradili svoje. Nešto posle 23 sata, kada je okončan oficijelni deo nastupa, publika je petominutnom "borbom" izmamila, na žalost prisutnih, jedini bis. Oduševljenje Beograđana bilo je toliko da je njihovo skandiranje, zviždanje i aplaudiranje bilo znatno glasnije od muzike koja je dolazila sa stejdža. Posebno su se istakli gledaoci sa tribina, jer se usled njihovog skakanja stekao utisak da će se stadion srušiti.
       Nažalost, drugog bisa nije bilo. Za deo benda koji je prešao sedamdesetu, bio bi preveliki napor da nastavi sa zabavom. Zbog toga su pojedinci u publici bili iznervirani, jer "koncert je trajao samo sat i 50 minuta, a najavili su najmanje dva sata". Najmlađi su nastavili sa plesom, nakon što su se upalila svetla, uz muziku sa razglasa.
       Najuporniji su dugo po okončanju jurili zvezde po Tašu ne bi li dobili autograme, u čemu su im muzičari rado izlazili u susret. I mada malo ko kod nas govori španski jezik i malo ko od Kubanaca zna engleski, ko zna kako su uspevali da se sporazumevaju, ali oni su razgovarali.Kubancima nije smetalo ni fotografisanje sa publikom. To je na manifestacijama sličnog tipa svugde u svetu strogo zabranjeno, a oni koji dođu na ideju da fotografišu zvezde rizikuju da im obezbeđenje osvetli negative.
       U improvizovanom bekstejdžu vidno zadovoljni Kubanci odmarali su se nakon svirke. Osim brojnog osoblja, društvo su im na improvizovanom koktelu pravile neizbežna Margit Savović i Tatjana Lenard. Njihova pojava, bez telohranitelja, jedino je uzrokovala to da se piće služilo u plastičnim čašama, što je šankerima stvorilo dodatni problem, jer su morali da objašnjavaju zagrejanim obožavaocima da ne smeju da služe pivo u flašama. Generalni utisak mogao bi se svesti na jednu rečenicu oduševljene srednjoškolke: "Bilo, ponovilo nam se što pre."
      
       VLADIMIR SUDAR
      
      

Vidimo se dogodine? Pola sata nakon završetka beogradskog koncerta "Afro Cuban ol stars" u improvizovanom bekstejdžu (jedna od manjih prostorija stadiona Tašmajdan na čijim vratima piše "Zabranjeno iznositi strunjače iz sale") članovi benda opuštali su se uz piće i ćaskali sa najupronijim obožavaocima koji su uspeli da se probiju do njih. Šef "Afro kuban ol starsa" Huan de Markos Gonzales toliko je bio ljubazan da je devojka angažovana kao prevodilac benda primetila da se prema neznancima, bez obzira na umor posle nastupa, odnosi tako prisno kao da je s njima proveo čitav život. Takvo raspoloženje jedne od najvećih kubanskih muzičkih legendi iskoristili smo za kraći razgovor: - Večerašnji koncert bio je odličan i drago mi je što je publika u Beogradu i Srbiji mogla da uživa u muzici Kube. Mi veoma dobro znamo kakva je situacija u vašoj zemlji i saosećamo sa svim vašim tragedijama. Znamo dosta o ratovima, ekonomskoj krizi i o tome koliko je težak vaš život i zato nam je veliko zadovoljstvo što smo u okviru evropske turneje posetili Beograd. Svesni smo da je cena karte od 350 dinara za vas ovde preskupa, jer teško je nekom ko zarađuje 60 maraka da izdvoji toliki novac za koncert. Ali, znajte, za te pare ne možete gledati nikakav koncert u Evropi. Kao dobar poznavalac naših prilika možete li da ocenite kolike su sličnosti između situacije na Kubi i u Srbiji? - Ne bih mogao da kažem da je situacija identična ali određene sličnosti svakako postoje. Narod je i u Srbiji i u Kubi veoma siromašan, ali su i troškovi, na primer socijalne zaštite, znatno niži od realnih cena. Naše države su izolovane, ali ta izolacija izaziva različite posledice u Srbiji ili Kubi. Nama je važno da smo uspeli svetu da približimo muziku Kube. Kada planirate da ponovo dođete u Beograd? - Teško je to reći sada, ali se iskreno nadam da ćemo se videti već sledeće godine kada krenemo na novu turneju.