Fudbalske zvezde na zalasku sa Balkana zasijale bi pokatkad tu i tamo (Norveška) blistavim potezom pojedinca. Objektivno, razumeli to mnogi ili ne, vreme nošenja dresa fudbalske reprezentacije Jugoslavije je isteklo za mnoge

      (Specijalno za NIN iz Roterdama)
      
       Ante Biće Mladinić, selektor fudbalske reprezentacije SFRJ, učio je fudbalere "Lopta je ženskog roda, katkad, kad neće, onda - neće".
       Podsetila je ta lopta na pokušaj Predraga Mijatovića da eliminiše selekciju Holandije u četvrtfinalnom meču, gde su ovi bili domaćini na svom tlu - u Roterdamu. Šut, koji je po svim pravilima igre trebalo da završi u mreži, zaustavio se u rukama golmana Van der Sara. Nema sumnje da je među nekoliko hiljada navijača - Jugoslovena bilo i onih koji i sada smatraju da je to odlučilo utakmicu. Ali nije!
       Ponižavajući poraz (1:6) vratio ih je u stvarnost. Mnogi su pak posle meča razloge poraza potražili u izboru taktike selektora Vujadina Boškova (ovaj je to, na kraju, teška srca i priznao), u prepotentnom ponašanju prve zvezde tima (?) Siniše Mihajlovića, ali i u igri ostalih izabranika - pojedinačno! I niko nije bio daleko od istine.
      
       Mali sa Balkana
       Tretman malih sa Balkana, fudbalski reprezentativci Jugoslavije zavredeli su na samom početku šampionata, u meču protiv objektivno slabije (na papiru) selekcije Slovenije. Sva uveravanja, sa naše strane, da imamo najskuplje igrače u ovom delu sveta (?) koji igraju u najvećim klubovima nije bila dodatna inspiracija organizatoru šampionata i ostalim učesnicima. Isključenja Mihajlovića (Slovenija), Kežmana (Norveška), Jokanovića (Španija) i još deset "običnih" žutih kartona potvrdili su priču o teško objašnjivom balkanskom mentalitetu. Na kraju, kartona nije bilo u meču protiv Holandije. Valjda je i rezultat samo zbog toga bio katastrofalan? Ali nije!
       Možda se nekome i dopala drskost jugoslovenskih fudbalera, poslednjih godina poniženih svekolikim sankcijama, a koji su imali malo sreće da iz "kaveza" proputuju svet, i ono kada se pobune protiv dočeka (albanska emigracija) i tretmana u Belgiji (pokušaj terorističkog napada Hrvata na njihov kamp). Na terenu sa sudijama takvo ponašanje nije imalo prođu. Fudbalske zvezde na zalasku sa Balkana zasijale bi pokatkad tu i tamo (Norveška) blistavim potezom pojedinca. Objektivno, razumeli to mnogi ili ne, vreme nošenja dresa fudbalske reprezentacije Jugoslavije je isteklo za mnoge.
      
       Neka visi Boškov
       Teza po kojoj je Vujadin Boškov ne samo jedan od krivaca već najveći za sve što se dešavalo na četiri utakmice jugoslovenskog fudbalskog tima odigranih na šampionatu Evrope u Belgiji i Holandiji (Slovenija 3:3, Norveška 1:0, Španija 3:4 i Holandija 1:6) teško da može da drži vodu.
       Vujadin Boškov (1931) jeste bio dvostruko stariji od nekih kolega (Srećko Katanec, 1963 - Slovenija i Frank Rajkard, 1961 - Holandija), ali to se znalo i pre nego što je ustoličen za selektora fudbalske reprezentacije Jugoslavije. U Italiji, na primer, trener klubova "Serije A" (Prva liga) ne sme biti stariji od 65 godina. Može samo da bude neka vrsta savetnika kao Boškov u "Peruđi".
       Boškov je izabran takoreći aklamacijom za selektora posle "naprasnog" odlaska Milana Živadinovića (selektirao tim na tri meča kvalifikacija)! Članovima Izvršnog odbora Fudbalskog saveza Jugoslavije saopšteno je (Miljan Miljanović - predsednik) da je Boškov jedino kvalitetno rešenje. Tako je klimanjem glava zadovoljena procedura - legalizacija selektora. Ovakva procedura izbora fudbalskog selektora u nas kao i ona u obrnutom smeru - odlaska sa tog "radnog mesta" nije novina. Prisutni članovi IO FSJ posle meča u Roterdamu aklamacijom su glasno kritikovali svog izabranika Vujadina Boškova.
       Boškovljev prethodnik Slobodan Santrač, kome je ovaj bio i savetnik na šampionatu sveta 1998. u Francuskoj, stigao je do ove uloge, ni kriv ni dužan, kako je rečeno u FSJ, jer je trebalo da bude prelazno rešenje u vreme sankcija. Kasnije je zadovoljio! Odlazak Santrača sa mesta selektora članovima IO FSJ prezentirao je predsednik Miljan Miljanić sa toliko takta da su ovi bili pred nerešivom dilemom: da li Santrač treba da ode ili da ostane? Sam Slobodan Santrač je uljudno otišao u Kinu! Ostavku nije potpisao, otkaz zvanično nikada nije dobio.
       Vujadin Boškov sa te strane nema dilema. Njega je FSJ angažovao na reč, znači nema ugovora sa Savezom. Iz pijeteta prema njegovim godinama treba mu zaista ozbiljno pomoći u donošenju odluke - ostati ili otići. Nastupajuće jeseni počinju kvalifikacione utakmice za šampionat sveta 2002, koji će se igrati u Južnoj Koreji i Japanu. To će biti ozbiljan posao koji ovoga puta neće trpeti dosadašnje improvizacije.
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ