Najčešći odgovor građana na pitanje kuda ćete na odmor, bio je: "Ne znam, nemam pare, ali smisliću nešto"

      Sudeći po interesovanjima za letovanje, Srbiji je bliža konfederacija sa Grčkom nego savezna (federalna) zajednica sa Crnom Gorom. Građani Srbije koji u ovim vremenima mogu sebi priuštiti odlazak na godišnji odmor, prema podacima iz turističkih agencija, znatno su zainteresovaniji za odlazak u bratsku, pravoslavnu i nadasve prijateljsku nam Grčku nego u drugi, nedeljivi deo zajedničke otadžbine.
       Manjak patriotizma i zajedništva "dva oka u glavi" tumači se političkom situacijom u Crnoj Gori, kao i cenama, koje su porasle nakon ukidanja dinara i uvođenja nemačke marke kao zvanične crnogorske valute, pa se stiče utisak da su troškovi vanpansionske potrošnje (plaže, noćni život, restorani...) u južnoj jugoslovenskoj republici znatno viši nego u Grčkoj.
       Ali, "cene smeštaja u Crnoj Gori na nivou su prošlogodišnjih, i pokazuju tendenciju pada", kaže za NIN Zlatan Savković, vlasnik turističke agencije "Polis". On upozorava da još nije počela prodaja aranžmana u Crnoj Gori i da Beogradom kruže dezinformacije o navodno astronomskim cenama na našem primorju, pa zainteresovanim građanima preporučuje da se dobro raspitaju o visini troškova pre nego što se odluče da krenu na letovanje. Agencija "Polis" nudi devet polupansiona u privatnom smeštaju za 120 nemačkih maraka, a za te pare teško je naći sličan aranžman u Grčkoj.
       Zlatan Savković, koji je ovih dana boravio na Crnogorskom primorju, tvrdi da su troškovi vanpansionske potrošnje znatno niži nego u Grčkoj, gde su poslednjih godina osetno porasle cene, usled usklađivanja sa evropskim prosekom. Kada je reč o vanpansionskoj potrošnji, on tvrdi da su cene u Crnoj Gori neznatno više nego u Beogradu. Primera radi, cene u restoranima na Crnogorskom primorju na nivou su skupljih restorana u Beogradu.
      
       Dezinformacije
       Međutim, ni cene nisu presudna stavka. "Ako sakupim dovoljno novca, ići ću u Grčku na more, jer su mi dosadila maltretiranja po Crnoj Gori. Ako već treba da utrošim čitavu ušteđevinu za letovanje, radije ću otići u Grčku i ljudski se odmoriti. Ako ne, blizu je Ada", kaže dvadesetšestogodišnji student arhitekture Ivan.
       Razlike o kvalitetu usluga u Crnoj Gori i Grčkoj odavno su poznate ovdašnjim turistima. "Polupansioni u Crnoj Gori su u rangu lošijih hotela u Grčkoj. Cene polupansiona u Crnoj Gori kreću se od 40 do 150 maraka dnevno na Svetom Stefanu, dok noć u hotelu sa pet zvezdica u Grčkoj, koji je neuporedivo bolji od crnogorskih, košta 130 maraka, a ne bi trebalo zaboraviti da je usluga u Grčkoj bar duplo bolja nego u Crnoj Gori", kaže za NIN vlasnik turističke agencije "V.V. Njorld" Velimir Vukadin.
       Oko 90 odsto građana koji su se javili agenciji "V.V. Njorld" zainteresovani su za letovanje u Grčkoj, dok je za "bratsku republiku" zainteresovano svega oko tri do pet posto. Da se crnogorski turistički pregaoci ove, isto kao i prošle sezone, neće preterano ovajditi od domaćih turista, govori podatak da je u ponedeljak, 12. juna ove godine, od oko 2 000 poziva agenciji "V.V. Njorld", svega pet ljudi bilo zainteresovano za aranžmane u južnoj republici. Tog dana niko nije uplatio aranžman u Crnoj Gori.
       Ali, podaci iz agencija ne odslikavaju pravo stanje stvari, jer oko 70 odsto domaćih turista ide na letovanje u privatnim aranžmanima. "Ako skupim dovoljno para, krenuću svojim automobilom do Crne Gore. Sve dok budemo imali para, ostaćemo, jer je to jedini način da mi deca ove godine vide more", kaže četrdesetogodišnji Aleksandar, pravnik, otac dvoje dece.
       U Crnoj Gori će ove godine kao i prethodnih, veliki deo domaćih turista činiti ljudi koji poseduju nekretnine na primorju i njihova rodbina i prijatelji. Još je neizvesno kakva će biti ova sezona, mada je interesovanje građana znatno veće nego prošle godine, kada je posle NATO agresije zabeležen pad od gotovo 100 odsto u odnosu na 1998. godinu. Pored toga, procena je da će tropske vreline uticati na povećanje broja turista.
       Normalno poslovanje turističkim agencijama u proteklih desetak godina onemogućava i situacija na našem tržištu. "Kod nas tržište deluje na magijskom principu", kaže Savković i dodaje da su prodaje pale za 200 do 300 odsto u poslednjih nekoliko godina. Svugde u svetu klijentela turističkih agencija je srednja klasa za koju se može reći da je u Jugoslaviji nestala u poslednjih desetak godina. Danas su klijenti ovdašnjih turističkih agencija pretežno privatnici.
      
       Vize
       Ratovi koji su se vodili na prostoru bivše Jugoslavije, kao i konstantno pooštravanje režima izdavanja viza u protekloj deceniji, prinudili su građane, zainteresovane za letovanje u inostranstvu, da se orijentišu pretežno na Grčku. Poslednjih godina, ovdašnje turističke agencije počele su da rade aranžmane i za Italiju, Francusku rivijeru, Tunis i Tursku. Naravno, interesovanje je znatno manje nego za Grčku, čemu posebno doprinosi cena avionskih karata.
       Za razliku od Tunisa gde Jugoslovenima nije potrebna viza i Grčke koja bez problema daje kolektivne, pa i pojedinačne vize našim građanima, ostale zapadnoevropske zemlje na taj način nerado izlaze u susret našim građanima. Razlog tome je verovatno i stav dobrog dela naših građana čija razmišljanja idu u smeru "ako uđem (u neku zapadnoevropsku zemlju), neću izlaziti narednih 20 godina".
       Ali, prema rečima Velimira Vukadina, Francuska je otvorena zemlja za Jugoslovene, tako da svi koji uplate aranžman, bez problema dobijaju vizu. Najveće probleme našim ljudima željnim odmora u inostranstvu pravi Španija, jer ova država ne poznaje instituciju kolektivnih viza, a pri tome ambasade izdaju maksimalno pet viza dnevno.
       Ono što je posebno interesantno, naši ljudi lako dobijaju američke vize (agencija "V.V. Njorld" radi aranžmane na zapadnoj obali SAD). Vukadin tvrdi da "svako može dobiti vizu" i da je čak i priča o famoznim listama funkcionera i pomagača režima kojima je zabranjen ulazak u zapadne zemlje, samo obična politička manipulacija, jer je, kako tvrdi oko 50 ljudi sa lista već dobilo vize. Njihova imena on nije hteo da otkrije.
       Oni koji ne žele da imaju posla sa konzulatima i mogu sebi da priušte letovanje u inostranstvu, a dosadila im je Grčka, mahom se odlučuju za letovanje u Turskoj, gde našim građanima ne trebaju vize. "Hit ovog leta je Turska, jer je beogradsko tržište zasićeno Grčkom", tvrdi Savković. Interesovanje za Tursku poraslo je kada je uveden autobuski prevoz, što je znatno snizilo cene aranžmana, tako da desetodnevni polupansion u Izmirskoj regiji, u hotelu sa tri zvezdice, košta od 450 do 550 maraka.
       Istina, putovanje traje oko 20 sati i prilično je naporno, ali je to još jedna turistička atrakcija u tim aranžmanima, jer se putuje uz obalu mora. Cene vanpansionske potrošnje niže su nego u Grčkoj, tako da je posle uspešnog šopinga u Turskoj moguće otplatiti i troškove letovanja. Ono što odgovara "šoping - turistima" je i stalna inflacija u Turskoj, zbog koje vrednost naše rezervne valute, nemačke marke, stalno raste. I povrh svega, plaže i usluga u Turskoj nisu ništa lošiji nego u Grčkoj.
      
       Kriza
       Da su presušile rezerve (deviznog) novca, pokazuje i podatak da je ove godine znatno poraslo interesovanje za kontinentalni turizam. Deo naših građana zainteresovan je za letovanje na planinama. Posebno su traženi Zlatibor, Tara, Divčibare, kao i nešto skuplji Kopaonik. Kao mogući hit sezone kontinentalnog turizma u agenciji "Polis" najavljuju letovanja na Srebrnom i Vlasinskom jezeru.
       Ove godine poraslo je i interesovanje za letovanje u banjama, čemu doprinose pristupačne cene, čak i za sve praznije džepove naših građana. Cena punog pansiona u srpskim banjama kreće se od 15 do 20 maraka dnevno, što je duplo jeftinije od polupansiona na moru. Iako većina građana smatra da "ako ne odem na more, nisam ni bio na letovanju", nužda je zakon promenila, pa je moguće da će već ove godine veću popularnost dobiti "letovanje na kontinentu".
       Čak, postoje naznake da je poraslo interesovanje i za seoski turizam, granu koja je kod nas potpuno nerazvijena. Istina, pojedine agencije zainteresovanima nude i ovakve aranžmane, ali zainteresovani za ovaj vid turizma, uglavnom putuju na selo u svom aranžmanu. "Sa platom od 2 000 dinara jedino sebi mogu priuštiti odmor na selu kod svojih roditelja. To mi je i finansijski najisplativija varijanta, jer mi je jedini trošak autobuska karta, a pošteno da kažem, samo na selu mogu da se potpuno opustim", kaže tridesetogodišnji radnik Milovan.
       Nema te besparice koja će sprečiti građane Srbije da odu negde na godišnji odmor. Bez obzira na krizu, naši ljudi će već smisliti način da bar na sedam dana napuste svoje prebivalište i otputuju na zaslužene odmore. Najčešći odgovor građana na pitanje kuda ćete ići na odmor, bio je: "Ne znam, nemam pare, ali smisliću već nešto."
      
       VLADIMIR SUDAR