Kada je trebalo da se ide na Kosovo, mnogi su davali sporazumne otkaze. Kad je rat završen, oni su pisali zahteve za ponovni prijem i vratili su se na posao kao da se ništa nije dogodilo. To je sramno i nečasno

      Slobodan Pajić, kapetan uprave u gradskom SUP-u Beograda, prošle godine je odbio da primi Orden viteškog mača trećeg reda za zasluge i iskazanu hrabrost na Kosovu. Javnosti je obrazložio svoju odluku: "Nisam primio orden jer smatram svoj posao na Kosovu nedovršenim, a kosovsko pitanje nerešenim. Mi smo građane dole (svejedno koje nacionalnosti) ostavili nezaštićene." Posle iznošenja mišljenja u javnost, kapetan Pajić je ubrzo dobio otkaz. Posle šesnaest godina provedenih u policiji. Odmah posle toga učlanio se u Otpor.
       - Onog trenutka kada su izjednačili teroriste na Kosovu sa studentima iz Otpora, kao i sve pristalice opozicije koji se samo bore za bolji i dostojanstveniji život shvatio sam da sa ovom vlašću nešto definitivno nije u redu.
      
       Kako vi gledate na odnose naše policije s javnošću?
       - Sad smo otprilike u sličnoj situaciji kakvu smo imali na Kosovu. I tu je bio izgubljen svaki kontakt sa građanima, sa većinskim albanskim stanovništvom. Epilog je ogromno nezadovoljstvo građana koji su se posle naoružali.
      
       Kako objašnjavate zatvorenost i brutalnost policije?
       - Većina ljudi u policiji svesna je da se preko noći može postati neko u službi, ali i da se preko noći može izgubiti sve. Shvatili su da će bolje proći ukoliko budu mislili samo o interesima vladajuće stranke, ukoliko joj budu lojalni. Međutim, zapostavljajući građane, oni štetu nanose isključivo vlasti i to će se u dogledno vreme pokazati.
      
       Opšte je mišljenje da se ovde policija pre svega usredsredila na uterivanje straha građanima.
       - Ni Ustavom ni zakonom nije propisana ta obaveza, ali se na nju očigledno mnogo polaže.
      
       Da li su u poslednje vreme policajci odgovarali zbog prekoračenja ovlašćenja?
       - Zvanične podatke nemam. Sigurno je da je tokom poslednjih godina bilo prekoračenja ovlašćenja policije a da je malo ko zbog toga odgovarao. To govori o tome da policija može da postupa mimo zakona. Dešavalo se na demonstracijama da po pet i više policajaca isprebija jednog čoveka. To je primena sile bez kontrole. Obično ga ostave na ulici a morali bi da ga privedu kad su ga već prebili. Morali bi da napišu prijavu jer je valjda napao policiju, ili ju je ometao, ili sprečavao ili koristio silu, što znači da postoje elementi prekršajne i krivične odgovornosti. Ako takvog građanina policija ostavi na ulici, onda je to čista brutalnost.
      
       U poslednje vreme česti su susreti sa batinašima odevenim u crno, uglavnom sa maskama na licu. Ko su oni?
       - Verovatno ljudi iz službe. Niko ne može da prođe pored policajaca da bije građane a da oni ne odreaguju. Ukoliko ne reaguju, znači da postoji naređenje da se takvi ljudi puste. Tako se, međutim, postiže kontraefekat, izaziva se revolt.
      
       Da li je normalno što javnost nije obaveštena o broju policajaca u zemlji?
       - Možete biti i dvesta hiljada policajaca, ali to ništa ne znači ako je loša struktura i organizacija. S druge strane, možete imati samo 50 hiljada policajaca dobro organizovanih a samim tim i efikasnijih. Preovladalo je, međutim, mišljenje da je kvantitet bitniji od kvaliteta.
      
       Kakva je atmosfera u policiji i da li je policija bezrezervno spremna da brani vlast?
       - Vlast niukom slučaju ne bi smela da se osloni na slična predviđanja. Kada ćemo doživeti da vidimo prijateljski raspoloženog policajca (ne mora da bude ljubazan i nasmejan), na koga građanin može da računa?
       - Onda kada policajci budu radili u interesu naroda a ne u interesu pojedinaca. Onda kad svoj rad budu zasnivali samo na Ustavu, zakonu i pravilnicima.
      
       Kako je moguće da je policija toliko neažurna, da se zločini ovako sporo rasvetljavaju?
       - Čovek koji je osuđivan za ubistvo i danas nosi oružje sa dozvolom, u to sam se lično uverio. S druge strane, ja kao policajac nisam mogao da dobijem dozvolu da nosim privatno oružje. Dobar deo policije radi svoj posao kako treba. Međutim, nekoliko ljudi u vlasti štiti kriminalce.
      
       Da li se iko brine zbog toga što je očigledno veliko nepoverenje građana u policiju?
       - Mene je brinulo. Boli kada te izbegavaju zato što si u uniformi, kada okreću glavu ili, još gore, psuju. Ja sam svoj posao radio maksimalno korektno do kraja, dok je većina kalkulisala. Kada je trebalo da se ide na Kosovo, mnogi su davali sporazumne otkaze. I to u dogovoru sa svojim starešinama koji su im bili veza da dođu u policiju. Kad je rat završen, oni su pisali zahteve za ponovni prijem i vratili su se na posao kao da se ništa nije dogodilo. To je sramno i nečasno.
      
       MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ