(Pogled iz političkog ugla - zakona se ne moramo držati kao pijan plota)

      Pred poslanike savezne skupštine konačno je stigao Zakon o borbi protiv terorizma, tačnije Predlog, ali, s obzirom na samospaljivanje političkih stranaka opozicije, možemo ga smatrati već izglasanim u trenutku kad (i ako) čitaoci NIN-a budu čitali ove redove.
       Predlog ima samo 19 članova od kojih su tri takozvane "prelazne i završne odredbe" pa se u telo zakona mogu i ne računati. Preostalih 16 članova je, međutim, interesantno.
       Zakon, na žaljenje mnogih opozicionih političara, ne sadrži odredbe koje su najavljivane. Tako, na primer, Čanak ne može biti osuđen na smrtnu kaznu - ma koliko to želeo Dnevnik 2 RTS-a, jer nju - bilo zato što je protivna saveznom ustavu, bilo zato što su zakonopisci bili feministički nastrojeni - predlog zakona ne predviđa. Ni Čedu Jovanovića policija ne može držati u neograničenom pritvoru budući da Predlog sadrži mogućnost da se "sumnjivo lice" za neko predviđeno delo može "ćorkirati" na najviše 30 dana - što je dramatično više od tri dana policijskog pritvora predviđenog Zakonom o krivičnom postupku - ali i to samo po odluci predsednika (ili nekog od ovlašćenih sudija) saveznog suda (šta li je to, pitaju se mnogi), što je ipak (?) poprilična funkcija da bi samu sebe izlagala blamaži da prihapsi bilo koga.
       Međutim, što rekao Minimaks, da "vam budu beli zubi stvar je unutra, to jest u tubi".
       Kako to obično biva, "stvar" se nalazi na samom početku. Već Stav 1 Člana 1 Predloga kazuje sve. On definiše terorizam kao delo "izazivanja eksplozije ili požara ili otmice nekog lica ili drugog akta nasilja ili ozbiljne pretnje preduzimanjem kakve opšteopasne radnje ili upotrebe nuklearnog, hemijskog, bakteriološkog ili drugog opšteopasnog (po drugi put, primedba M.B.) sredstva čime je stvoreno osećanje (!?) nesigurnosti i straha kod građana (a građanaka i građančadi, primedba M.B.)" a u "nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili teritorijalne celine Savezne Republike Jugoslavije ili republike članice (sic!)", kazniće se zatvorom od najmanje pet godina.
       Opa!
       Predlog - možemo sasvim pouzdano računati da je već Zakon - definiše jedno teško krivično delo sasvim bezbolnim formulacijama "ozbiljne pretnje" koja može izazvati "osećanje straha i nesigurnosti".
       Posle ovoga, sve je moguće.
       Kako je Zakon, sam po sebi, zapravo proširenje već postojećeg Krivičnog zakona, on sadrži i odredbe za "pomagače i podstrekače".
       Tako Stav 1 Člana 2 predviđa kazne i za one koji rasturanjem čine dostupnim "audiovizuelna, elektronska ili druga sredstva" kojima se poziva ili podstiče "na vršenje dela iz Stava 1 Člana 1", i to ne manje od tri godine zatvora!
       Ostali članovi osnažuju proganjanje onih koji "podstiču" vršenje dela iz definicionog dela zakona.
       Kazne se povećavaju (najmanje pet godina!) za one koji se podsticanjem bave "uz pomoć iz inostranstva".
       Štaviše, predviđena je kazna i za one koji "saopšte javnosti" (šta god to značilo) da odobravaju (!!) vršenje dela iz Člana 2. i to od najmanje šest meseci do pet godina zatvora.
       Ovde - što bi rekli Hrvati - postaje bjelodano da je "stvar" pre svega uperena prema medijama. Jer, čikam bilo kog novinara iz bilo kojeg opozicionog (u modi je da se kaže "nezavisni") medija da ma šta prenese, ako postoji ma i najmanja mogućnost da se to protumači kao "saopštenje javnosti" da predmetni novinar podržava reklamiranje terorista. Ovo je čak ugodnije za vlast nego najavljena uredba vlade da samo stranci mogu raditi za strane medije, jer je "lepše" imati za strane medijske "namještenike" domaće, a "unatoč tomu" zaplašene novinare. Ponekog mogu i da prihapse, koliko za primer.
       Predlog zakona predviđa i amnestiranje organa vlasti koji počine kakvo krivično delo u cilju suzbijanja terorizma - na primer, pobijete pet građana kako biste sprečili ubistvo nekih drugih pedeset - kao i mogućnost da "doušnici" budu amnestirani ako dojave kakvog teroristu.
       Još jedan deo zakona privlači pažnju. To je deo o ubrzavanju krivičnog postupka.
       Taj deo je zanimljiv jer govori o novim, "nemedijskim", namerama zakonodonosioca. On skraćuje (uobičajene) rokove za prezentiranje optužnice na tri (!) dana a početak suđenja na petnaest (!!) dana po delima predviđenim Zakonom.
       Kada se sve sabere, podeli ili oduzme, to jasno govori da je namera zakonodonosioca i da zaplaši potencijalne "mušterije", odnosno, što je na ovim geografskim širinama isto, da demonstrira silu.
       Jer, kada se po "običnim" krivičnim zakonima sudi, procesi mogu trajati mesecima pa i godinama. Ovde je cilj da se "neprijatelju" presudi sada i odmah, kako bi se - i inače strašljivom srpskom građanstvu i "novinstvu" - uterao (dodatni) strah u kosti.
       Zato će novi zakon o borbi protiv terorizma funkcionisati pre svega kao neka vrsta "Zakona o izmenama i dopunama zakona o informisanju". On ima pogodnost da na "male" kazne - a malo li je šest meseci? - osudi - po hitnom postupku - svakog ko trtlja protiv vlasti.
       Dodatno, "vršenje radnji koje podstiču" takođe je idealna prilika za (sitna li?) maltretiranja. Možete pozvati na sasvim legitimne (i od "vlasti odobrene") demonstracije na kojima - ne daj bože! - neko strada ili samo dobije batine (čak i od policije) pa da zaglavite zatvor. Konačno, "vršili ste radnju" i podstakli koga - možda i policiju - da nekoga izlema. Policija može biti, prema Zakonu, amnestirana, ali vi ne.
       Najkraće rečeno, aktuelni režim računa na istorijsko odsustvo građanske kuraži u Srba te pretpostavlja da će zaprećeno biti sasvim dovoljno da se predmetni - ne građani nego Srbi, mada i među potonjima, nadajmo se, ima i pokoji od prvih - "pacifikuju".
       Kompetentni pravnici će vam, sasvim osnovano, reći da postojeći predlog zakona derogira važne članove 125 i 139 Krivičnog zakona izjednačujući nejasna sa jasnim delima i izjednačujući redovno i vanredno stanje.
       Nažalost, to je tačno, ali i sasvim svejedno.
       Važno je Srbima strah u kosti uterati.
       Gotovo sa sigurnošću možemo reći da će se supstancijalne odredbe ovog zakona retko primenjivati, ali da će na šest meseci do tri godine zatvora mnogi biti oterani.
       Jer, poneki Albanac i može počiniti neko terorističko delo na "teritoriji Jugoslavije" (Kosmet je čak i po zloglasnoj rezoluciji 1244 Saveta bezvrednosti još tu) ali ga naše vlasti ne mogu dognati.
       Ali mogu vas, ako o tome laprdate.
      
       Post mortem
       Onima koji se čude što Crnu Goru (kao i Brda i Primorje) nisam pomenuo kao mogući placdarm za primenu Zakona obaveštavam da sam to učinio ne (samo) zato što mislim da ga tamošnji "đetići" neće primenjivati već (i) zato što u glavama ovdašnjih "đetića" ona je već odavno izvan.
       "Izvan čega?", drugo je pitanje koje nadilazi okvire ovog priloga.