Holbruk je rekao američkim novinarima da, otkako je postao ambasador u UN, pre devet meseci, tiho nagovara kolege da spreče ambasadora Jovanovića da se obrati Savetu bezbednosti

      Mi uvek moramo da pobedimo. Takav je sistem socijalizma - ne postoji loša vest. Posle katastrofalno izgubljene utakmice od Holanđana, u novinama se pojavio naslov "Moglo je i gore" (šta je od toga gore?). Dan kasnije javljeno je da smo odneli "moralnu pobedu" u Savetu bezbednosti. A ta "moralna pobeda" je rezultirala ne dozvoljavanjem našem ambasadoru u Ujedinjenim nacijama da govori na sednici na kojoj je raspravljano o situaciji na Kosovu, koje je još naše. Bio je to još jedan uspeli pokušaj američke administracije da nam zatvori i poslednji međunarodni kanal da se čujemo javno i da zaista odnesemo bar moralnu pobedu.
       Sve je počelo nekoliko dana ranije. Generalni sekretar UN Kofi Anan podneo je izveštaj o stanju na Kosovu. Naš ambasador u UN Vladislav Jovanović imao je ozbiljne primedbe na taj izveštaj. Naime, on je u svom pismu rekao da izveštaj doprinosi "zamagljivanju istine" i da glorifikuje uspeh misije UN, a zanemaruje činjenicu da misija nije ispunila osnovni zadatak - stvaranje bezbednosti za sve žitelje Kosova.
       Ovo pismo je bilo tim neugodnije jer se očekivala podrška Rusije i Kine. Međutim, da nevolja ne dolazi sama, postarali su se bivši članovi KUD "Bratstvo i jedinstvo". Slovenački ambasador u UN Ernest Petrič upravo se tada "setio" da se federacija Crne Gore i Srbije, osnovana 1992. godine, nije ponovo prijavila za članstvo u UN, jer Jugoslavija koja je bila član, i osnivač UN, više ne postoji. Petrič je to uredno prijavio francuskom ambasadoru Žan-Davidu Levitu, predsedavajućem Saveta bezbednosti.
       Kao eho došlo je i pismo Crne Gore (posredstvom Slovenije, na istu adresu) u kome se kaže da se Crna Gora više ne slaže sa idejom da srpski politički lideri i diplomate predstavljaju crnogorsku politiku i zastupaju njene interese.
       "Oni to više ne mogu činiti u ime države Crne Gore, već samo u ime države Srbije, u meri u kojoj njeni građani i demokratski izabrana tela to prihvataju. Crna Gora će nezavisno izražavati, predstavljati i štititi svoju politiku i svoje interese i o njima informisati druge zemlje i međunarodne organizacije, direktno ili preko ovlašćenih predstavnika", napisao je u tom pismu crnogorski ministar inostranih poslova Branko Lukovac, ocenjujući da je posle njegovog prisustva sednici Saveta bezbednosti (gde, istina, nije pozvan da govori) "ojačana pozicija Crne Gore u Ujedinjenim nacijama".
       U pismu se pored ostalog, kaže:
       "Politika uništavanja, autokratije, sukobljavanja sa međunarodnom zajednicom i samoizolacija vlasti u Beogradu nije se pomirila sa demokratskim izborom naroda Crne Gore. Ona se koristi svim metodama u svojim uzaludnim pokušajima da destabilizuje Crnu Goru i ugrozi njen izbor", navodi se u dokumentu.
       U intervjuu za NIN na ovo pitanje odgovara i Milo Đukanović, predsednik Crne Gore:
       "Poenta obraćanja ministra inostranih poslova Crne Gore Savjetu bezbjednosti UN bilo je saopštavanje Ujedinjenim nacijama našeg viđenja situacije u Jugoslaviji i na Balkanu... Jugoslovenska diplomatija danas je samo produžena ruka režima koji je svojom politikom doveo ovu zemlju u situaciju u kojoj jeste i kao takva ona otvoreno, ili objektivno, radi protiv savremene, demokratske Crne Gore. Ne želimo i ne možemo više da budemo ni formalno saučesnici u toj farsi od jugoslovenske spoljne politike."
       Ovaj dokument se može posmatrati na različite načine. Jedan je želja Crne Gore da dobije svoje predstavnike u UN, tj. da se osamostali. A drugi - radije ne misliti o njemu, jer bi to mogao biti poziv na novu vojnu intervenciju protiv Jugoslavije.
       Na sednici Saveta bezbednosti uzaludni su bili protesti ruskog i kineskog ambasadora (pored njih, i ukrajinski i namibijski ambasador su bili protiv isključivanja Jugoslavije sa sednice). Ruski ambasador Sergej Lavrov je rekao da pojedine zemlje vrše pritisak i blokiraju Savet bezbednosti da normalno radi. "Bilo kakva diskusija i razgovori o Balkanu bez SRJ su pravi nonsens, bespred metni su", rekao je ruski predstavnik. Sergej Lavrov je posle svog istupa napustio sednicu.
       Međutim, sva protivljenja nekolicine ambasadora nailazila su na otpor. Sednica Saveta bezbednosti morala je i da počne i da se završi onako kako ju je davno pripremio Ričard Holbruk, američki ambasador u Ujedinjenim nacijama.
       On je, naime, izjavio "Vašington postu" da Sjedinjene Države vode kampanju da izbace
       srpskog predstavnika iz Ujedinjenih nacija, bar privremeno. Rekao je da je poslanik Beograda još akreditovan u Ujedinjenim nacijama kao predstavnik Federalne Republike Jugoslavije, države koja je prestala da postoji još 1990. godine. I da Srbija (ne Jugoslavija - ako nije u pitanju slučajna greška) mora da se prijavi kao nova nezavisna država, ili da napusti organizaciju. Holbruk je još rekao američkim novinarima da, otkako je postao ambasador u UN, pre devet meseci, tiho nagovara kolege da spreče ambasadora Jovanovića da se obrati Savetu bezbednosti.
       Ukoliko bi Jugoslavija pristala na ovaj predlog, morala bi ponovo da dobije pristanak Crne Gore (što je danas teško verovati) i da se odrekne prava na sukcesiju nekadašnje SFRJ. Amerikanci su zaista zapeli u svojoj nameri, a rezultat u borbi sa njima uvek se može izraziti novinskim naslovom : "Moglo je i gore".
       A ovaj narod se stalno pita: kad će moći bolje.