Zašto je Srđa Božović (Veće republika) digao ruku za promenu Ustava, a Vuk Drašković nije

      U svakoj istini ima malo laži. Dok Ustav nije promenjen, lagalo se da će biti promenjen, u čemu je prednjačila opoziciona štampa pod uticajem mentora sa Zapada. Ni sam Nikola Šainović nije znao gde su mu ustavotvorci, dok se ustavotvorci na stalnom radu na poboljšanju države Ratko Marković i Vladan Kutlešić nisu prijavili Skupštini Jugoslavije. Laži ne prestaju ni sada, kada je Ustav promenjen: opozicija namerno primećuje da predsednik Milošević hoće još dva mandata, što je samo delimično tačno: neće Milošević, hoće narod! Predsednik Milošević je u delikatnoj situaciji, jer ne može protiv naroda, kao što nikada nije ni mogao. Zato što je Ustav samo pojačao ulogu naroda: narod može da bira bez ograničenja mandata!
       Hristoljubivi čtec kod zamenika ministarke vera vladike Filareta, iz njegovog zemunskog perioda, generalni direktor najmoćnijeg lista na Balkanu, skraćeno HDA, dozvolio je svom nepotkupljivom biltenu da naglasi jačanje uloge građana i objavi da se narod plebiscitarno izjasnio za ustavne amandmane.
       Imamo mi naše ja!
       Mene je plebiscit mimoišao: nepoznavanje plebiscita, međutim, nije opravdanje.
       Ustav je izmenjen u julu, zato što je u Crnoj Gori toplo, Crnogorci plivaju, ne obraćaju pažnju na Kutlešića, sačekuju pakete iz Bara, integrišu se u Evropu; njihova demokratija nema vremena za kontinentalne zavrzlame.
       Kako je u julu rođena dr Mira Marković (desetog u mesecu, a to je već prošlo), i JUL se rodio u julu, kao što je i Dan ustanka naroda Srbije bio u julu (narod je ustao jednom i nikad više!). Predsednik Srbije Milutinović tim povodom je uz pomoć erkondišna priredio prijem, sa koga su, avaj, izostala neka eminentna lica, dragi gosti u prethodnom periodu. Drugim rečima, jul je i mesec diferencijacije u JUL-u. Pao je Kemiš (PGP RTS), zbog neke Ikonije Voštinić s jačim leđima, a s tim u vezi i Kemiševa ružičasta polovina Zorica Brunclik sve je dalje od portfelja ministra kulture; pošto je Zorici Brunclik napisao odu, Željko Simić se učvrstio, u ministarstvu i u pozorištu, nikad nije bio stabilniji, čak je dao intervju NIN-u. U hladu erkondišna tiho je degradiran i robusni JUL-ovac Ristić zvani Rica iz RTS-a; ponovo skuplja bedževe! Revolucija jede svoju decu, odmereno i selektivno, s tim što sva deca mogu da se poprave, osim Nenada Đorđevića koji kupuje ostrva, i Leposave Milićević koja je religiozno zatucana.
       Sada bira narod koji nije birao i predsedniku Miloševiću preostaju još dva mandata. Ako bi se ispostavilo kako je suviše glomazno da ceo narod, putem neposredne demokratije (na čemu nam svet zavidi!) odlučuje ko će mu biti predsednik, problem je moguće rešiti novim ustavnim amandmanima, kad usvojenima istekne važnost: da predsednika biraju predstavnici naroda, što je besumnje jeftinije, a i predsedniku se mandati množe sa dva.
       Pošto smo zemlja kontinuiteta, ništa nas ne može iznenaditi.
       Pomenuo bih, ako je dozvoljeno (a pripadniku naroda sve je dozvoljeno), takozvanu kontroverzu na relaciji bračnog para Milošević - Marković, tj. SPS - JUL. Dok je predsednik SRJ Slobodan Milošević svojevremeno izjavio da će se povući iz politike kad obavi sve zadate mu poslove - a obavio je sve što se moglo obaviti - predsednica Direkcije JUL-a dr Mira Marković, bračna saputnica plebiscitarnog predsednika, javno se zavetovala da će se krvlju braniti ono što je krvlju stečeno! Tu činjenicu politički posmatrači tumače postojanjem određenih razlika u kućnoj koaliciji, koje se mukotrpnim usaglašavanjem ipak prevazilaze.
       Ukratko, oni koji umeju da čitaju između redova zaključiće da nema povlačenja bez krvi, odnosno krvi bez povlačenja.
       Status kvo je najbolje rešenje, zato što je beskrvno. Ni pompa ne škodi. Ordenu narodnog heroja i plaketama Vojske Jugoslavije nedostaju samo nesvrstavanje i medvedi iz Bugojna. Vrhovnom komandantu Slobodanu Miloševiću Generalštab VJ spreman je da sašije maršalsku uniformu, samo se ne usuđuje da mu uzme meru.
       Nije vreme za šalu: akumulirana moć diktatora deformiše politiku i društvo, menja vizuru građana, jača cinizam, ubrzava posrtanje morala, rađa zavist, nekrofiliju, bizarno ponašanje i nerazumevanje sveta, ali šta je tu je, što rekao Broz.
       U okviru akcije "JUL u julu" ne jenjava ni političko - policijska aktivnost zapaženog patriotskog para Ivan Marković - Goran Matić. Njihovom temperamentu temperatura ne smeta; lako je dokazivati se po hladovini, isturite se, drugovi, sada! Nekim stranim plaćenicima smeta što ih agilni duet kudi bez dokaza, međutim...
       Ima gore: zamislite da vas hvale oni koji vas kude!
       Ima gore moj Otpore!
       U zagrljaju naroda i vlasti, koji je pomenutim amandmanima stisnut i učvršćen, ipak se nije najbolje snašao predsednik Veća republika Savezne skupštine Srđa Božović, onaj visoki i poslušni, što je desetak dana bio v.d. predsednika Republike. Božović je glasao za ustavne promene, ali je, veli sam Božović, Vuk Drašković kriv što je Božović tako glasao. Srđa Božović se izvinjavao Skupštini Crne Gore tezom da je Srpski pokret obnove odgovoran što je Ustav izmenjen na crnogorsku štetu jer je bojkotom Skupštine Srbije Vuk izgubio poslanička mesta u Saveznom parlamentu, pa je Srđin glas morao da prevagne.
       Vuk, koji se leči u Budvi, kaže da je bruka Srđe Božovića neizlečiva.
       Dragoljub Mićunović dodaje na to kako je mandat Srđe Božovića davno istekao, tako da Srđa visoku funkciju u Saveznoj skupštini sada obavlja privatno. Voli da radi, kao drug Tito u mladosti.
       U julu je svečano nastavljeno otvaranje autoputa Beograd - Pančevo (pet kilometara i dvesta metara), kojim se uspostavlja najkraća veza Zapadne Evrope sa istokom i jugoistokom istog kontinenta. Autoput je već nekoliko puta otvaran, deonicu po deonicu, kad zatreba!
       Veliko iznenađenje u julu dogodilo se i na hipodromu: jugoslovenski derbi dobilo je vojno grlo iz Karađorđeva, na opšte zaprepašćenje ostalih konja!