Naravno da su reči prošle nedelje bile ustav i amandmani, ali su one već bile tema ove kolumne. Među karakterističnim rečima "Amandmana na Ustav Savezne Republike Jugoslavije" proglašenim na sednici oba veća Savezne skupštine 6. jula, ostao je još samo termin - mandat.
       Mandat je imenica nastala od prošastog prideva latinskog glagola mandare poveriti. U Francuskoj je u 15. veku reč mandat značila poruku, a u 18. veku ono što pojam danas sadrži u pravnom jeziku - prenesenu punomoć. Tako je mandat i starateljstvo neke države u upravljanju teritorijom koja je prestala da bude kolonija.
       Mandat je ovlašćenje koje narod daje glasanjem narodnim poslanicima da ih zastupaju u parlamentu i vreme trajanja tog ovlašćenja. Zatim se mandat daje izabranom predsedniku države ili predsedniku vlade da ostvaruje svoja ovlašćenja.
       Ova vrsta mandata obično traje četiri godine. Francuzi imaju septanat, sedmogodišnji mandat predsednika republike, ali se šuška da će se trajanje mandata skratiti.
       Karakteristika nedemokratskih režima je neograničen mandat, koji se kod nas uobičajio u vezi sa Josipom Brozom Titom.
       Po dosadašnjem Ustavu Slobodan Milošević imao je pravo na samo jedan predsednički mandat, ovaj koji sada teče. Posle usvajanja amandmana početkom ovog meseca, on će imati pravo da se kandiduje na teritoriji Jugoslavije na neposrednim predsedničkim izborima na još dva četvorogodišnja mandata.
       Oštar protest među opozicionim političarima tim povodom naveo je jednog istaknutog člana SPS-a da ovaj protest prokomentariše sa nešto ironije: "Znači opozicija je, kao i mi, uverena da će pobediti naš kandidat."
       Ruski pisac Nikolaj Erdman napisao je 1925. godine dramu "Mandat". Predstava u režiji velikog V. Mejerholjda bila je trijumf. Na udaru satire našla se nova sovjetska birokratija koja je dobila "mandat" za ostvarenje budućeg komunizma, a ona se obogatila i od svetlih perspektiva napravila grotesknu suprotnost. Na premijeri oduševljena publika je vikala: "Dole staljinska birokratija!". Čudno da takav pisac, kao toliki jeretici, nije okončao u Sibiru (među njima i njegov prvi reditelj Mejerholjd), već je umro u Moskvi prirodnom smrću 1970. godine. Verovatno što je legao na rudu "žizneradosnog" staljinskog socrealizma. Napisao je 1938. godine scenario za filmsku komediju "Volga, Volga", a godine 1951. čak dobio Staljinovu premiju.