Batina je iz raja izašla

      Nema više prostora ni načina da se baviš poslom na profesionalan i zanatski odobren način, osim da šuruješ sa ovima ili onima, a u suštini su svi isti, ekstrem identičnog stepena. Svima počneš da smetaš čim shvate da nećeš da budeš sa njima
       Luna Lu počela je pre deset godina emisijama na Radiju B-92, pisala za "Vreme zabave", "Nadu novu", "Blic", "Glas javnosti", objavila knjigu sa Isidorom Bjelicom... Trenutno sarađuje sa MTS-om (muzička televizija Srbije), piše u "Glasu", subotom ima svoja dva sata u okviru "Plato vreve", priprema knjigu i film.
       Za sebe kaže da joj je, kao producentu kulturologu, posao da otkriva dobre stvari i da ih šalje dalje, a to što se emisije u kojima se ona pojavljuje kao nekim čudom ubrzo skidaju sa ekrana komentariše: "Čim me vide, kao da vide pesnicu. Ali nema veze, šta još mogu da mi urade, sve su mi već uradili."
      
       Šta su vam uradili?
       - Zatvorili su mogućnost da se bilo ko od moje generacije izrazi na kreativan način. Negde su nas kastrirali, živimo manjak slobode i to je jedino što su hteli da urade. Nema više prostora ni načina da se baviš poslom na profesionalan i zanatski odobren način, osim da šuruješ sa ovima ili onima, a u suštini su svi isti, ekstrem identičnog stepena. Svima počneš da smetaš čim shvate da nećeš da budeš sa njima.
      
       Zar su toliki problem moda i noćni život kojima ste se uglavnom bavili?
       - Problem je svako ko postavlja pitanja javnim ličnostima, ma kako efemernim stvarima se bavio. Ne smeš da kažeš da modna kolekcija ne valja, jer će te tući, a ako kažeš da valja onda dobiješ kesicu na poklon i osećaš se bedno.
       Smeta mi kada postoje tabu teme i lista ljudi koje ne smeš da zoveš. Paradoksalno, ali kao radiš u slobodnom mediju, a moraš krvlju da dokazuješ da nisi šurovao sa ovim i onim i ne smeš da pričaš sa nekim, jer je on viđen sa ne znam kim...
      
       Nije valjda da ne postoji baš nijedan medij koji vam odgovara?
       - Postoje neke oaze i neki koji bi želeli da se otvore, ali ja ne mogu sama, bez svog tima. Ne možeš da dođeš na TV i da dozvoliš da te oni stave u svoju scenografiju i da te snimaju njihovi polunaučeni kamermani. Neću da budem sama u njihovom sistemu. Ili ćemo doći kao tim i menjati sistem iznutra ili da ih pustimo da budu srećni i da im bude super što ne znaju šta rade. Sada je super kada voditelj pogodi padež, to je uspešan dan. Onda da ih pustimo u njihovim surogat-novinama i surogat-televizijama, a možda u hodu nešto i nauče.
      
       Zvuči veoma pesimistički.
       - Kada je "Zvezda" osvojila krunu primila sam jedan udarac u glavu koji mi je smestio mozak na pravo mesto, što je dokaz da je batina iz raja izašla i da je Niče bio u pravu ("Kada idete kod žene ponesite bič!"). Prizemljila sam se, ofarbala u plavo i odlučila da živim kao bivši ovisnik od informacija. Nemam živaca da čitam novine, ne pratim TV, Internet koristim samo za ono što me interesuje, a sada me interesuje Japan. Znam mnogo zanimljivih stvari o Japanu, a nemam pojma šta se dešava u Srbiji skoro dva meseca i izgleda da ništa i ne propuštam. Sve to što nas je držalo u životu je bila samo buka "evo ga, samo što nije, sad' će...". Onda sam shvatila sa kakvom silom se borimo i postala sam, možda apatična, ali realna...
      
       Realno, šta je u Beogradu ostalo od onoga čime ste se bavili - andergraund, moda, noćni život?
       - Ne bih o andergraundu za novine kao što je NIN, jer to onda postaje overgraund, a što se mode tiče tu smo u zaostatku od najmanje tri godine. Mi nemamo pojma šta se dešava u svetu u kome trenutno ima mnogo zanimljivih stvari koje ne dopiru ni do Mađarske, a kamoli da pređu granice ove zemlje, kojoj se više i ne znaju granice. Sve što vidimo na našoj televiziji urađeno je tako da izgleda kao da nema ničega novog, to tako rade zato što neće ili ne znaju drugačije.
       Nama najviše informacija stiže preko folk pevačica. One najviše putuju i tamo na nekom Frankfurtskom aerodromu, koji je najveći pa gde god da krenu zateknu se na njemu, čekajući one vide šta sve prolazi pored njih i pokupe to makar i nesvesno. Ma koliko bile iz ruralnih krajeva, ta sloboda koja je tamo, makar u oblačenju, očigledna, njima se negde ukodira. One to naravno pogrešno tumače ili čudesno kombinuju tako da na kraju dobijemo jednu paradu, od koje se svakome ko se iole razume u stil diže kosa na glavi. Rekonstrukcija izgleda ovako: pre pet godina nastala je "Pamela pomama" kada su sve zvezde ugrađivale silikone. Naše zvezde su to primile k znanju posle četiri godine i konsultujući se sa svojom svitom, odlučile da počnu. Sada kada su se u svetu svima silikoni popeli na glavu, kod nas se tek kreće, sada počinje da se stavlja, da se vadi, da se muči. To je ovde tema broj jedan, a njom se u svetu više niko i ne bavi.
      
       Ostao nam je još noćni život, ako je ostao.
       - Postoji paralelni život u Beogradu, ti ljudi imaju sreću da sami sebi zarađuju novac pa mogu da opstaju, to su mladi ljudi, generacije '74, '76, pa i '80. koje nisu tako sklone lamentu kao mi koji smo, kao, videli bolje. Beskrupulozniji su, umeju da se bore, nisu baš politički korektni i ne prezaju od raznih sredstava da bi dostigli cilj. Tu se već prepliću novi bogataši i njihova nova deca koja već imaju svoj novac i hoće da ulažu u nešto što se zove noćni život. Možda uskoro počnu da ulažu i u nešto više od dovođenja stranog D.J.- a, što je dobro, lepo je da vam neko pusti muziku koja se u ovom trenutku sluša u svetu, ali možda će početi da ulažu i u neke projekte, radionice... Poželeće da pokažu neku kreativnost koju nose u sebi, bez obzira da li će to značiti da imaju zelenu kosu ili su istetovirani po celom telu, biće drugačiji u ovom konfekcijskom gradu u kome svi liče jedni na druge.
      
       IVANA JANKOVIĆ