Uvođenje ovog sistema značilo bi staviti pred gledaoce najrazličitije sadržaje bez ikakve mogućnosti državne kontrole

      Jedan od najunosnijih poslova na svetu - kablovska televizija - kod nas je tek u začetku. Mada bi to bio način da se reši problem "prebukiranog etra", zbog čega smo, kako nas nadležni uveravaju, upućeni na jedne te iste programe, razvoj kablovske televizije, za sada, prepušten je privatnim pokušajima. Ni na njih se, doduše, ne gleda baš blagonaklono, ali im se dopušta rad, zbog još skučenih tehničkih mogućnosti.
       Za razliku od zemaljskih sistema, čiji radio-difuzni spektar ima ograničene resurse, dakle ograničen broj mogućih kanala, kablovski sistem omogućava beskonačno mnogo kanala. Jednom uključen u mrežu, pretplatnik na raspolaganju ima najmanje 100 kanala.
       Ovaj sistem daleko manje košta od satelitskog, nisu potrebne antene ni digitalni prijemnici, a bilo bi dovoljno da mesečna pretplata u Srbiji iznosi makar i 100 dinara, pa da se na nekoliko miliona pretplatnika posao isplati kablovskom operateru. Ceo posao sastoji se u tome da se u zgradu uvedu kablovi i da se pretplatnici tako uključe u sistem.
       Kablovsku televiziju kod nas uglavnom ima Vojvodina (Novi Sad, Subotica) a u Beogradu Bežanijska kosa i deo Banovog brda. Reč je ipak o malim sistemima koji funkcionišu na nivou mesne zajednice i nemaju tako veliku programsku ponudu kakvu inače obezbeđuje ovaj sistem.
       Uprkos tome što je najteži deo posla - instaliranje kablova - u nekim delovima Beograda već rešen, jer su novije zgrade uglavnom iskablirane ( ceo Novi Beograd), razvoj ovog sistema ne treba očekivati uskoro.
       Kablovska televizija je unosan posao koji uz minimalna ulaganja donosi maksimalan profit (čuveni CNN zapravo je u svetu poznat prvenstveno kao kablovski sistem, pa tek onda po informativnom programu). Kablovski sistem podrazumeva dve veoma privlačne stvari - novac i moć.
       Uvođenje ovog sistema znači liberalizaciju tržišta, na kojem je moguće predstaviti najrazličitije programe. Za prezentaciju svog programa nije čak potrebno da imate ni svoju televiziju, dovoljno je da imate produkciju čiji biste program distribuirali preko kablovskog operatera. Značilo bi to staviti pred gledaoce najrazličitije sadržaje, uključujući i strane, bez ikakve mogućnosti državne kontrole. Bio bi to, takoreći, nizak udarac i za RTS, čija bi obavezna pretplata morala da bude ukinuta i, još gore, njihov bi se program našao u ravnopravnoj konkurenciji sa programima drugih televizija.
       Sve bi to i davalo neku nadu da, još pre deset godina, tadašnja Radio-televizija Beograd nije sklopila ugovor sa kanadskom firmom "Global" (država je to verifikovala) kojim je prodata licenca za kablovski sistem. Stanje se, u međuvremenu, promenilo, tako da, iako je plaćen avans, od realizacije ugovora ništa nije bilo. Ukoliko se spor završi u korist RTS-a, isti će polagati pravo i na kablovski sistem kod nas. To pravo, izgleda, neće uskoro iskoristiti.
      
       IVANA JANKOVIĆ