NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Inventarisanje metropole

"Onima koji su zarobljeni u istorijske hrvatske rovove treba priuštiti da i ostanu tamo gde oni misle da bi trebalo da budu, ali zato i oni koji drugačije misle u Zagrebu moraju naći mesta gde će iskazati svoj pijetet"

      Ljudi od nas očekuju da 24 sata dnevno budemo u službi Zagrepčana i ja sam svim kolegama zato poručio da oni koji nisu spremni da se stave na raspolaganje građanima glavnog grada ni u svoje radno vreme, sami predaju funkcije", kaže u razgovoru za NIN gradonačelnik Zagreba Milan Bandić. "U upravi grada zaposleno je oko dve i po hiljade ljudi, ali ja ću na tom pravilu insistirati. Onaj ko je stručan i odgovoran, radiće svoj posao i dalje, jer 'podobnost' više neće imati raniji uticaj u upravljanju Zagrebom."
       Milan Bandić je na majskim izborima u glavnom gradu Hrvatske bio kandidat Socijaldemokratske partije Hrvatske i Hrvatskog saveza umirovljenika. Kad je preuzeo gradonačelničku stolicu ljubitelji priča o "purgerima" i "došljacima" dobili su novu temu za razgovor, a deo Zagrepčana koji odnedavno oseća animozitet prema Hercegovcima našao se u nedoumici. I sam poreklom iz Hercegovine, Bandić u Zagrebu živi 25 godina, a na političkoj sceni Hrvatske zastupa socijaldemokratsku opciju hrvatskog premijera Ivice Račana.
      
       Gospodine gradonačelniče, koliko je poslednjih deset godina promenilo izgled i duh glavnog grada Hrvatske?
       - Zagreb se promenio, jasno da se promenio. U grad je došlo 250 hiljada ljudi sa svojim navikama i običajima. Oni su uglavnom koncentrisani u rubnim delovima grada. Ratna stradanja su se dvostruko odrazila na Zagreb. On je u Domovinskom ratu bio logistika za ostale krajeve Hrvatske, a istovremeno je bio i utočište velikom broju ljudi koji su morali napustiti svoja ognjišta. Uz logistiku je onda bilo vezano i izdvajanje sredstava Zagreba za pomoć ostatku Hrvatske. Tu se Zagreb promenio, ekonomski je osiromašio, prenapučen je, s ogromnim posledicama svega toga. Tu su, pre svega, prometni problemi, infrastrukturni, problemi bespravne gradnje, socijalnog statusa ljudi koji je mnogo gori nego devedesete godine i sve ostalo što je karakteristično za jedan veliki, prenaseljen grad. To je cena ovih pet, odnosno deset godina, tu se Zagreb promenio.
      
       Da li je nacionalna metropola zaista u opasnosti od velikog broja doseljenika i treba li ograničiti useljavanje u glavni grad?
       - Ne, obrnuto. Ni moj lični stav, ni stav Socijaldemokratske partije kojoj pripadam, nije da se nešto može dekretom rešiti. Zabranama se ništa ne može rešiti. To je probala Moskva između dva rata, pa je u taj grad došlo još više ljudi. Problem se može rešiti samo generalnim, privrednim i socijalnim zaokretom. On treba da bude na tragu ravnomernijeg razvoja Hrvatske. Dakle, i onih 25 do čak 30 odsto Hrvatske koji su u ratno vreme bili odsečeni od centra zemlje. Stvaranje socijalnih uslova na tim područjima biće presudno i za razvitak glavnog grada. Mi smo obnovili deo kuća na područjima koja su 1995. godine vraćena pod hrvatsku jurisdikciju, ali nismo stvorili materijalne, privredne uslove da ljudi tamo žive. Samo ako se to ostvari, smanjiće se pritisak na gradove, pa i na Zagreb. Znam da neki i dalje zagovaraju zabrane i ograničenja, ali nisu u pravu.
      
       U političkim polemikama koje su pratile izbor gradonačelnika Zagreba pominjala se i mogućnost da se prvi čovek hrvatske metropole bira isključivo između rođenih Zagrepčana, ali to ipak nije uticalo na vaš izbor. Mislite li da je glavnom gradu Hrvatske potrebniji rođeni Zagrepčanin, ili profesionalac koji poznaje probleme metropole?
       - Zagreb nije ksenofobičan nego otvoren grad i pravi Zagrepčani nikada nisu razmišljali u tim kategorijama. Tako govore oni koji nisu pravi Zagrepčani. Pokazalo se da gotovo i nije važno što se u tom smislu govori, nego ko govori. Kada ti ksenofobi govore, pa makar bili "Zagrepčani" - pod znakom navodnika, jer to nisu pravi Zagrepčani - govoreći o drugima, oni najviše govore o sebi.
      
       Šta je u ovom trenutku najveći problem Zagreba? Da li je to odlaganje otpada ili pitka voda, gradski prevoz ili zelene površine ili nešto drugo?
       - Zagreb muči ono što muči i sve tranzicijske države iz komunističkog lagera, tim pre što se radi o glavnom gradu u kojem živi polovina stanovnika Hrvatske. To je problem nezaposlenosti, prenaseljenosti, saobraćajne nevolje, komunalna infrastruktura, bespravna gradnja koja je devastirala gradski prostor, problem ekologije i odlagališta otpada na Jakuševcu, problem mesne uprave koju mi u Zagrebu nemamo već sedam ili osam godina i, nažalost, problem "crne kuge" Hrvatske, problem droge koji kulminira i osvaja sve hrvatske gradove od Splita nadalje. To će veoma skoro biti jedan od najvećih problema Zagreba i moramo u gradskom uredu za zdravstvo i socijalnu pomoć osnovati i posebno odeljenje za prevenciju zavisnosti.
       S druge strane, nužno je biti povećano osetljiv na probleme hrvatskih branilaca, invalida uopšte i osoba s povećanim potrebama, moramo demonstrirati sasvim drugačiji pristup tim važnim pitanjima nego što je to činila bivša vlast. Moramo konačno vratiti građanima njihovu mesnu upravu i posebno se pobrinuti za ekološke probleme. Ako to ne učinimo, Zagreb koji leži na rezervama pitke vode, za četiri ili osam godina biće grad bez pitke vode, a onda ćemo vodu uvoziti, a nekome je i to verovatno u interesu. Tu su i problemi gospodarenja gradskom imovinom, njenim pokretninama i nekretninama, gradskim stanovima i poslovnim prostorom, zemljištem. Top-tema je, međutim, proračun grada Zagreba, preusmeravanje sredstava u deo proračuna namenjenog razvoju i socijalnim potrebama građana. Tu je izdvajanje od stotinjak miliona kuna kojima mislimo stimulisati preduzetništvo, obnavljati obrtničku tradiciju Zagreba, otvarati nova radna mesta.
       Nužan je i inventar, jer je glavni grad zaslužio da posle deset godina sazna kolika je njegova imovina, šta ima, a šta nema. Popisaće se gradski prostor, zemljište i stanovi u vlasništvu grada. U roku od 30 dana sve stručne službe i sva upravna tela gradske vlade treba da izrade program racionalizacije gradske uprave, što znači da su dužni da do kraja septembra predaju planove vlastitog preustroja. Nameravamo takođe da raščistimo gde je nestala imovina poreskih obveznika grada Zagreba, rešiti famozno pitanje nestalog novca iz Komercijalne banke i sl. Radi se o otprilike 30 miliona maraka, a sve je to gradski novac.
      
       Predsednik Republike Stjepan Mesić spominjao je potrebu preuređenja spomeničkog kompleksa "Oltar domovine" na Medvedgradu iznad Zagreba, što je bila velika investicija bivše gradske i državne vlasti. Da li se slažete s njim ili mislite da tamo i dalje treba držati počasnu stražu i održavati ceremonije za strane državnike i goste Zagreba?
       - Da, podsetili ste me da se i to uvrsti u popis tema o kojima ćemo raspravljati na idućoj sednici gradskog poglavarstva. To zemljište i kompleks pripadaju gradu, a za sada to još čuva vojska. Dogovoreno je da se oni povuku, da dođu gradske službe, profesionalni "zaštitari" ili nešto slično. Sve sadržaje koji su tamo zadržaćemo, ali će oni biti otvoreni za posetioce. Nikakvog protokola više neće biti. "Oltar domovine" ne treba mistifikovati, to treba da bude dostupno svima, ne samo stranim državnicima. Uostalom, ko želi da vidi što se nalazi na Medvedgradu, taj će sam tamo otići. Mi imamo simbole. Oni su na gradskom groblju Mirogoj. To su pre svega branioci iz Domovinskog rata i naši nacionalni velikani pokopani pod Mirogojskim arkadama. Njih treba poštovati. Što se Medvedgrada tiče, on treba da bude gde i jeste, ali mora biti svima dostupan.
      
       Kakav je vaš stav o peticijama i demonstracija za povratak imena Trgu žrtava fašizma? Da li bi Zagreb u tom slučaju odmah trebalo da dobije i trg žrtava komunizma, kako se takođe predlagalo?
       - Kad je u pitanju Socijaldemokratska partija, a i ja lično, mislim da to ime uopšte nije trebalo dirati. Sve spomenike treba čuvati. Oni govore i svedoče o hrvatskoj povesti, pa i o njenim zabludama. Strasti koje su nastale devedesetih godina dovele su do promene imena jednom od središnjih zagrebačkih trgova u Trg hrvatskih velikana. Bilo bi bolje da se ime Trga žrtava fašizma nije diralo. Naravno da treba vratiti staro ime, ali svoj trg zaslužuju i žrtve boljševizma. Jedino tako ćemo moći ići dalje. Onima koji su zarobljeni u povesne hrvatske rovove treba priuštiti da budu tamo gde oni misle da bi trebali biti. Ali mira nema dok se ne osigura i mesto na kojem će ljudi koji drugačije misle takođe izraziti svoj pijetet.
       Demokratija garantuje pravo na različitost i hvala bogu da ne moramo svi isto misliti. Lično ne robujem nijednoj formi, ali ima ljudi koji ne mogu izaći iz svog začaranog kruga. Moram sada reći i to da sam svih ovih deset godina bio među ljudima koji su tražili povratak starog imena pomenutom trgu i da su tamo pored mene govorili i neki govornici s kojima se nisam slagao. Svojatali su i taj trg i hrvatski antifašizam, jer su mislili da je to ekskluzivno pravo jedne političke stranke ili grupice. To je tekovina hrvatskog naroda i svih građana Hrvatske. To sam govorio i onda kada je bilo opasno izražavati takvo mišljenje, a mnogi koji su sada glasni, tada se nisu ni pojavili. Ispravno tumačenje hrvatskog antifašizma je činjenica da je to savremena civilizacijska tekovina, a Hrvatska je sudelovala u antihitlerovskoj koaliciji i bila na strani pobednika. To joj daje za pravo da sledi tekovine antifašizma.
      
       U vreme "zagrebačke krize" bivša vlast je govorila o "neprirodnim koalicijama", a naročito o komunističkoj opasnosti. Da li se osećate "crvenim gradonačelnikom", kako vas prozivaju desne političke opcije u Hrvatskoj?
       - Pa, ovde zapravo nema ni radikalne desnice ni radikalne levice. To je jedno radikalno ludilo, jer svi oni kao da dolaze s jedne strane. Sebe zamišljam kao gradonačelnika svih građana Zagreba i nikako drugačije. I dok budem ovde, biću to.
      
       Može li se danas reći da je napokon okončana "zagrebačka kriza" koja je počela 1995. godine kada su stranke bivše opozicije na izborima osvojile vlast u Zagrebu, ali im nikako nije polazilo za rukom da je i preuzmu od tada vladajuće Hrvatske demokratske zajednice i pokojnog predsednika Franje Tuđmana?
       - "Zagrebačka alternativa" je posle pet godina borbe sa bahatim i arogantnim HDZ-om okončala "zagrebačku krizu". Vratili smo vlast Zagrepčanima koji su još tada izabrali vlast koju žele, ali nju su hadezeovci preoteli. Pokojni predsednik države tada je odbio četvoricu gradonačelnika iz redova stranaka pobednica na gradskim izborima. Zatim su 1997. godine kupljena dvojica gradskih većnika iz redova bivše opozicije. Ne samo da se to dogodilo protivno volji Zagrepčana nego je tadašnja uprava još i loše upravljala gradom i interesima njegovih stanovnika. O tome ćemo uskoro objaviti analize koje radimo. "Zagrebačka alternativa" je 1995. godine imala 31 većnika, pa 26 većnika 1997. godine. Sada su te stranke osvojile 33 mandata i na kraju smo došli na užarene stolice gradskog poglavarstva, uključujući i moju gradonačelničku. Imamo teret odgovornosti, gotovo praznu gradsku blagajnu i velike obaveze i dugove. Moramo organizovati normalno funkcionisanje grada, pokrenuti njegovu privredu i neka kapitalna ulaganja.
      
       Prilikom nedavnih izbora za zagrebačku skupštinu neki predstavnici Hrvatske demokratske zajednice tvrdili su da je skupština nelegalno raspuštena, a ugledni hrvatski akademici, poput Ranka Marinkovića, izjavili su da nisu ni znali što potpisuju. Ima li to neke veze sa vama?
       - Koliko ja znam, poštujući zakon, Ministarstvo uprave i pravosuđa je na osnovu 26 potpisa većnika pokrenulo postupak za raspuštanje bivšeg saziva gradske skupštine, jer se radilo o toliko neopozivih demisija bivših zastupnika. Što se tiče morala i ostalih stvari, ponosan sam na to što sam učinio posle pet godina torture i strahovlade HDZ-a u gradu, a posebno sam ponosan što su tome doprineli ugledni hrvatski akademici. Čuvao sam, čuvam i čuvaću dignitet tih ljudi i tako ću najbolje odgovoriti na sve zajedljive komentare. Inače sam imao još trojicu ljudi koji su potpisali abdikaciju, zapravo smo imali pet ljudi, ali daleko je bolje što su to učinili časni i pošteni ljudi, hrvatski akademici.
      
       Sportski novinari ovih dana jure za vama zbog korupcionaških skandala u fudbalskom klubu "Dinamo" pošto ste izjavili da političari više nemaju šta da traže u upravama klubova koji su do te mere profesionalizovani kao što je "Dinamo"...
       - Nikada se nisam angažovao u tim stvarima u "Dinamu". Počeo sam da idem na utakmice kad se Velimir Zajec vratio iz Grčke. Idem i dalje, ali na običnu, zapadnu tribinu, nikako u počasnu ložu. Niti će to činiti bilo ko drugi iz gradskog poglavarstva. Ja sam pre dve godine bio protiv izgradnje stadiona u Maksimiru, jer tadašnja ekonomska situacija nije dozvoljavala da se po Zagrebu grade fudbalski mauzoleji. Znali smo da se ta ideja gura preko pokojnog predsednika, a taj spomenik čak i devastira okolni prostor grada. Sada sam u poziciji da završavam tu gradnju koju su drugi započeli. Moj je uslov da iz kluba "Dinamo" odu svi koji su klub doveli u ovu situaciju, a najodgovornijima sam već poručio da im grad neće pomoći. Molim vas, radi se o 220 miliona kuna duga državi i još nekoliko miliona maraka internih dugovanja unutar kluba. Kada takvi ljudi odu, onda ćemo početi prave pregovore o dovršenju stadiona, koliko to bude moguće. Samo tako "Dinamo" može biti ono što jeste, kvalitetan klub dostojan vrhunskog fudbala.
      
       Gosti Zagreba hrvatsku metropolu nekad opisuju kao melanholičan grad depresivnog šarma. Govori se o hladnom gradu koji se boji promena. Kakvi su vaši utisci?
       - Zagreb je pre svega otvoren, a onda i topao grad. On zna zagrliti došljaka. On je, osim toga, i najlepši grad. Znam da nisam objektivan, jer Zagreb doživljavam emotivno, to je moj izbor od 1974. godine. Zagreb doživljavam i kao njegov hroničar Antun Gustav Matoš u svojoj prozi i poeziji, ali i kao njegov pokojni gradonačelnik Većeslav Holjevac koji je prvi zakoračio preko Save. To je moj ideal ljubljenja Zagreba.
      
       ZORICA STANIVUKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu