Upravo su objavljene prve knjige prvog kola, a u roku od dve godine čitaoci će dobiti 25 naslova u pet kola. U četiri knjige dnevničkih zapisa, Ćosić svedoči o vremenu i ljudima od 1952. do danas

      Ako moj život zaslužuje sud javnosti, potomaka, istorije, ja im se sasvim spokojan predajem. Neka ljudima budem ono što žele da im budem. Ja sam sebi bio ono što sam mogao i hteo. Znam da odlazim sa svojim dobom i ne žalim zbog takve sudbine."
       Ovako je Dobrica Ćosić zapisao o sebi u knjizi Radovana Popovića "Vreme pisca" koja predstavlja njegov životopis. Veliko svođenje računa Dobrice Ćosića (78) dobija ovih dana i svoj formalni izraz: izdavačka kuća "Filip Višnjić" upravo je objavila prve knjige prvog kola Sabranih dela Dobrice Ćosića. Predviđeno je 25 naslova koji će se tokom naredne dve godine pojaviti u pet kola. Prvo kolo bi trebalo da bude odštampano do septembra, drugo do kraja ove godine, a potom ostala.
       Duga i neizvesna priča o Sabranim delima traje već nekoliko godina. Prvobitna ideja je bila da u ovaj golem posao uđu Srpska književna zadruga, Prosveta, BIGZ i "Filip Višnjić". Potom je jedno vreme kao izdavač slovila samo SKZ, da bi konačno, po piščevoj želji, taj posao obavio "Filip Višnjić". Poglavlje o finansiranju ovog projekta takođe nije bez problema. Prema nekim procenama, ovaj dvogodišnji posao košta oko 200 miliona dolara. Daleko pre nego što je američka administracija donela odluku o zabrani investiranja u Jugoslaviji, američki biznismen i bivši jugoslovenski premijer (u vreme kada je pisac bio predsednik SRJ) Milan Panić prihvatio je da njegova ICN Jugoslavija finansira ovaj poduhvat. Ono što se u međuvremenu događalo sa njegovom firmom u Beogradu odlagalo je početak rada na Sabranim delima, dok konačno nije odobren kredit "Filipu Višnjiću". Doduše, bezrizičan po ovu izdavačku kuću i pod veoma povoljnim uslovima - novac se vraća postepeno, u zavisnosti od prodaje knjiga. Ali, rizičan po Milana Panića. No, reklo bi se da je u ovoj situaciji bila presudnija želja vlasnika ICN da ostavi trag u kulturi naroda iz kojeg je potekao, nego da mu se vrate pare.
       Prvi čovek "Filipa Višnjića" je zbog svih peripetija koje su pratile ova Sabrana dela dugo odbijao da govori o projektu. Sada, kada su prve knjige prvog kola na njegovom stolu (pred čitaocima će biti tek u septembru), Jagoš Đuretić za NIN kaže:
       " Cela priča o Sabranim delima Dobrice Ćosića politizovala se iz meni potpuno nepoznatih razloga. To je verovatno i zbog toga što se s najvećom lakoćom ispolitizuje sve što Dobrica Ćosić učini. Pre neki dan sam mu rekao da on izgleda ne može ni na salveti da se potpiše, a da to ne bude politički problem. A stvar je vrlo prosta - ovoj kulturi su potrebna Sabrana dela Dobrice Ćosića! Vrlo je lepo što, na primer, jedan Stevan Raičković ima Sabrana dela, ali zaista ne vidim razloga zbog čega ih ne bi imao i jedan od najvećih srpskih pisaca. Jer, Dobrica Ćosić nije ono što čaršija uzvikuje ni ono što razne interesne grupe imaju potrebu da kažu. On je, nesporno, kulturna vrednost srpskog naroda. Tako su i njegova Sabrana dela kulturna činjenica i kulturni događaj, a ne politički kako se to nekima bezrazložno čini."
       Posebna zanimljivost ovih Sabranih dela su nove knjige. Ćosić je, naime, vodio dnevničke beleške od 1952. do danas. One će biti objavljivane kao knjige Zapisa, u svakom kolu po jedna. Jagoš Đuretić ističe njihovu izuzetnu vrednost:
       "To je svedočenje o vremenu u kome je nastajalo delo Dobrice Ćosića, o događajima i ljudima koji su kreirali noviju istoriju na ovim prostorima. Ćosić je bio potreban tom vremenu kao što je ono bilo potrebno njemu. Sve knjige Zapisa biće u određenom tiražu objavljene i zajedno, kao posebno kolo."
      
       R. S.