Posle devet godina, jedan od naših najznačajnijih ilustratora i karikaturista objavio je novu knjigu svojih crteža, ali ovaj put - stripova

      Među autorima stripova nastalo bi veliko iznenađenje, uglavnom po njih neprijatno, kada bi se našao neko da napravi zasebne, temeljno urađene i kompletne retrospektive opusa naših karikaturista. Nesporno bi na videlo izašla činjenica kako su mnogi, godinama, uzgred koristeći sukcesivne prizore i jezik grafičke naracije u povremenom razvijanju ideja svojih karikatura, uz podrazumevajuću grotesknu stilizaciju i likovni izraz tipičan za ovu grafičku disciplinu, uobličili neuporedivo obimnije stripsko delo nego većina deklarisanih i u javnosti poznatih stripara. Setimo se samo Milorada Dobrića, Ive Kušanića, Dušana Petričića...
       Ne čekajući malo verovatno angažovanje nekog istoričara umetnosti, redak primer takvog tematskog rezimiranja svojih nagomilanih stripskih ostvarenja učinio je sam Jugoslav Vlahović jedan od nekoliko nesporno najznačajnijih savremenih srpskih karikaturista. Ovih dana je predstavio svoje novo izdanje, zbirku "KonSekvence" (podnaslov: "sTRIpovi").
       Kao izdavač potpisana je "Porodična manufaktura", a o kome se tu radi jasno je starijim poznavaocima naše alternativne kulture koji se sećaju rok grupe iz šezdesetih "Porodična manufaktura crnog hleba" čiji je Vlahović bio lider.
       Umetnik je odlučio da sada, i kao izdavač, sasvim uzme stvari u svoje ruke, u potpunosti kontrolišući proces nastanka zbirke, od izbora radova, njihovog redosleda, preko dizajna i vrste papira ("Fabrijano") na kojem će se oni štampati, sve do izbora poveza (tvrde korice i štampani "forzec"), te plasmana proizvoda i, verovatno, tek neke simbolične naplate.
       Ništa u ovom izdanju nije slučajno. Površan čitalac koji najčešće, u skladu sa svojim prethodnim iskustvom, očekuje da na "forzecu" vidi uvećan neki atraktivan kadar ili celu tablu stripa, okrenuvši koricu i naišavši na ornamentiku koja podseća na bezlični samolepljivi tapet (tipa "letraset", "letraton" itd.) ili dekoraciju kojom se označava parket na nekom projektu za enterijer, najverovatnije će odmah preći na sadržaj.
       No, na tom "forzecu", kao i na "nahzecu", odnosno izlazu iz knjige na kojem je motiv ponovljen, sadržana je ne samo njena suština već i celokupna Vlahovićeva kosmogonija koju će neki pažljiviji posmatrači sigurno prihvatiti, a neki verovatno neće. Ne radi se tu o još jednoj od danas veoma učestalih vulgarizacija ili prizemnih tumačenja Svetog trojstva, trodelnog ustrojstva kosmosa ili viđenju tri nivoa postojanja materije, već umetnik na sasvim originalan način, iz sasvim novog ugla, preko bezbrojnih trodelnih sekvenci koje se unedogled umnožavaju i iz kojih su sačinjeni naši jadni, mali životi, bez imalo patetike govori o dirljivoj ljudskoj želji da prevlada materijalno ili da sebi prida veći značaj nego što nam je dato da ga imamo.
       Između umanjenih, praznih i obezličenih naizmeničnih redova grupa od po tri uspravna i vodoravna pravougaonika sa "forzeca" i "nahzeca", nalazi se sam sadržaj knjige kao svojevrstan mikroskop kojim je uvećano pedesetak tih "trijada" a na svakoj od njih trodelna priča o nama... Na koricama i u tabacima su reprodukovana 54 grafička triptiha, odnosno, kako ih umetnik naziva, sTRIpa. Na naslovnoj stranici je ponovljen jedan iz sadržaja. Osnovne osobine njegovih stripova su: povezivanje kadrova jedinstvenom, crnom pozadinom, ekstremno redukovanje ili čak potpuno eliminisanje enterijera i eksterijera, minimalan pokret ili promena stepena dinamike akcije, ista veličina aktera ili rekvizita u različitim prizorima jedne sekvence i odsustvo teksta. Naravno, "KonSekvence" karakteriše i pravilo od tri prizora koji ih čine.Vlahovićeva ogromna produkcija, kratki novinski rokovi za njenu realizaciju, kao i prepoznatljiv "neopoentilistički" stil na granici manirizma, doveli su i do nekih problematičnih aspekata kao što su: nedorađenost i povremeno zanemarivanje proporcija figura, neprirodnost njihovih pokreta i slab raspon emocija likova.Sve to zajedno ostavlja utisak statičnosti, ali je on varljiv. Minimalističkim sredstvima, umetnik, u stvari, posmatrača usredsređuje na poentu i škrtim akcentima zahteva njegovu jaču koncentraciju.
       SLOBODAN IVKOV