Od 29 poslanika Momira Bulatovića 11 nije glasalo za promenu ustava. Među njima je bio i Predrag Bulatović

      Razlaz - pisalo je krupnim slovima na naslovnoj strani tiražnog podgoričkog dnevnika "Vijesti", 7. jula 2000, dan pošto je Savezna skupština izglasala ustavne promene bez legitimnih predstavnika Crne Gore u Veću republika. Na podgoričkih plus četrdeset, dežurni komentatori u Kazablanki, čuvenom restoranu hotela "Crna Gora", zabrinuto su vrteli glavom. "Izdaja" - reč je koja se najčešće čula.
       Državna televizija, tokom dana, u gotovo svim informativnim emisijama objavljivala je imena i slike poslanika koji su dan ranije, u Veću republika, glasali za promenu Ustava.
       Potraga za poslanicima iz Crne Gore, koji bi glasali u Veću republika, bila je žestoka. Čedomir Vračar, poslanik Narodne stranke izabran u ovo veće još 1996. godine, pred crnogorskom javnošću se zakleo da mu je nuđen novac i stan da ode u Beograd i glasa. "Ponuđeno mi je da budem izdajnik Crne Gore. To nisam hteo. Žrtva moje antimiloševićevske politike je i moj sin, koji je isteran sa vojne akademije dva meseca pre kraja, sa prosečnom ocenom 8,5."
       Televizija Crne Gore isto veče je javila da je Milan Gajević, nekadašnji šef poslaničkog kluba DPS-a u Veću građana, u međuvremenu isključen iz ove partije, na zasedanje Skupštine SRJ iz Podgorice u Beograd, otišao ličnim avionom jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića. Ovakva predusretljivost u odnosu na Gajevića razumljiva je ako se ima u vidu da je upravo on, iako mu je mandat istekao devedest osme godine, bio neophodni dvadeset sedmi glas koji je omogućio dvotrećinsku većinu u Veću republika. On i još šest poslanika iz Crne Gore glasali su za ustavne promene.
       Beograd je povukao svoj potez, čekao se odgovor zvanične Crne Gore. Istog popodneva vlada je predložila Skupštini "Rezoluciju o zaštiti prava i interesa Republike Crne Gore i njenih građana". Na maratonskoj sednici crnogorskog parlamenta, posle višečasovne rasprave, u tri sata posle ponoći poslanici su ubedljivom većinom prihvatili ovaj dokument i praktično odbili sve "izmene Ustava kojima se ne priznaje nijedan akt koji je usvojen bez učešća legitimnih predstavnika ove republike".
       Protiv Rezolucije glasalo je, od njih dvadeset devet, osamnaest poslanika Socijalističke narodne partije. U trenutku glasanja jedanaest ih nije bilo u sali. Čudno je bilo što se najuticajniji poslanik SNP-a, Predrag Bulatović, iako često izazivan na repliku, nije javljao za reč, nije glasao i, uopšte, malo vremena je provodio u skupštinskoj sali.
       Iako su bučno podržavali ustavne promene u skupštinskim klupama, poslanici SNP-a, od kojih su neki bili i vidno neraspoloženi, nisu bili voljni za susrete sa novinarima. Ipak, u razgovoru za NIN, visoki funkcioner ove partije (želeo je da ostane anoniman) svrhu promena objasnio je "postojanjem haške optužnice koju je Međunarodni tribunal za ratne zločine podigao protiv predsednika Jugoslavije. Neposrednim izborima i eventualnom pobedom na njima, Milošević bi međunarodnoj zajednici pokazao da on jeste stvarni i jedini izbor građana i da samim tim postojanje optužnice gubi svoj smisao". Prvobitna zamisao beogradskih vlasti bilo je "uvođenje predsedničkog sistema, što bi zapravo značilo veća ovlašćenja i ingerencije predsednika", tvrdi naš sagovornik, a odluku svojih partijskih kolega da glasaju za izmene Ustava, ne baš ubedljivo, objašnjava pokušajem da se "sačuva Jugoslavija. Deprimirani socijalista Momira Bulatovića zaključuje: "U čitavoj priči Crna Gora je nebitna, ako glasaju dobro je, ako ne, biće to deo biračkog tela koji je apstinirao. Za Miloševića je važno da Srbija glasa." Srđa Božović, predsednik Veća republika,upozorio je crnogorske vlasti rekavši da "SNP poziva vladu Crne Gore da se drži svojih ustavnih ovlašćenja i da ne učini bilo šta što bi sprečilo održavanje saveznih izbora, koji bi trebalo da se održe na čitavoj teritoriji SRJ, pa i u Crnoj Gori. Opstruiranje pa i eventualni pokušaj ometanja izbora legitimisaće ovu vlast kao protivjugoslovensku, antidemokratsku i, što može biti najgore, odgovornu za sve oblike posledica koje se mogu ispostaviti zbog takvog protivustavnog i protivzakonitog čina."
       Miodrag Vuković, savetnik predsednika Crne Gore, o eventualnim izborima kaže: "Sa formalnog stanovišta, izbori se neće priznati i prihvatiti, jer bi sve drugo bilo kompromitujuće posle ove odluke i ove rezolucije. Sa faktičke strane, to je malo složenije, jer postoji politička struktura u Crnoj Gori koja ne misli kao većinska Crna Gora, koja je glasala protiv te rezolucije prihvatajući legitimitet takvih saveznih izbora. Doći će do konflikta, formalnog i faktičkog, koji se mora savladati doslednim ostajanjem pri odluci da ništa ne važi, da je srušena SRJ i da mi vraćamo suverenost ali uz spremnost da razgovaramo sa Srbijom o novoj zajednici. Mislim da se mogu očekivati opšti izbori u Srbiji. Kako za lokalni, tako i za republički parlament. Milošević koristi promenjen Ustav, nejedinstvo opozicije, a naruku mu ide i predizborno vreme u Americi."
       Još određeniji bio je predsednik Crne Gore Milo Đukanović. Izjavio je da je sasvim sigurno da "pod ovakvim okolnostima, Crna Gora neće učestvovati na saveznim izborima".
       Inicijativa za promenu Ustava prema kojem se predsednik federacije bira na neposrednim izborima i nije tako nova. U vreme jedinstvenog DPS-a iz Beograda je stigao predlog za izmenu članova Ustava kojima se reguliše izbor federalnog predsednika. U Podgorici je 5. juna te 1997. boravila delegacija SPS-a koja je zvanično saopštila da je Slobodan Milošević kandidat te partije za predsednika Jugoslavije. Tada su vladajuću partiju Srbije predstavljali Milorad Vučelić, Dušan Matković, Dragan Tomić i Milomir Minić. U delegaciji DPS-a bili su potpredsednici Milica Pejanović - Đurišić, Milo Đukanović, Svetozar Marović, šef poslaničkog kluba u republičkoj skupštini Predrag Bulatović i predsednik Veća republika Savezne skupštine Srđa Božović. Zoran Žižić, poslanik koji je 6. juna 2000. glasao za izmene Ustava koje predviđaju neposredan izbor predsednika, tri godine ranije, kao tadašnji potpredsednik Skupštine Crne Gore, tvrdio je da "ukoliko bi došlo do neposrednog izbora predsednika SRJ, biračko telo Crne Gore bi se utopilo u masu biračkog tela Srbije, čime bi se dovela u pitanje načelna ravnopravnost dve republike članice". Sada je Žižić u parlamentarnoj diskusiji opravdavao neposredni izbor predsednika ističući da s obzirom na to da "crnogorski režim tvrdi da je predsednik SRJ Slobodan Milošević omražen u narodu i da je navodni ratni zločinac, neposrednim izborom predsednika SRJ, pruža mu se prilika da ga pobedi".
       Promena Ustava SRJ oživela je priče o navodnom rascepu u SNP-u na "podgoričko" i "beogradsko" krilo. "Podgoričko" slovi za bliže Crnoj Gori i njega predvodi Predrag Bulatović, a za "beogradsko" sa Momirom Bulatovićem na čelu, tvrdi se da je pod uticajem JUL-a i Miloševića. Spekulacije o neslaganju "podgoričkog" i "beogradskog" krila traju već duže vreme. Intenzivirale su se tokom sastavljanja izbornih lista za lokalne izbore u Podgorici i Herceg Novom, kada su osim SNP-a na zajedničkoj listi bili radikali, julovci pa čak i partija vojvode Siniše Vučinića. Direktiva o takvoj koncepciji koalicije "Za Jugoslaviju" stigla je iz Beograda. Epilog sa lokalnih izbora je poznat. Na njima je SNP nastupio jedinstveno, pobedio u Herceg Novom a izgubio u Podgorici.
       Predrag Bulatović se ovih dana retko oglašavao. Ćutao je i u parlamentu. Nije javno podržao ustavne promene ali je zato nedavno u izjavi za radio Bi-Bi-Si rekao da "i SNP i DPS, u interesu građana i same Crne Gore, moraju iznaći put za dijalog, sporazumevanje i razrešenje novonastale situacije". Predsednik Crne Gore izrazio je verovanje da će "pokušaj poniženja Crne Gore u Beogradu otrezniti mnoge u rukovodstvu SNP-a".
       Blizu su izbori. Oni koji pažljivo posmatraju crnogorsku političku scenu uočili su da je jedna od strategija ovdašnjih vlasti - spustiti političke tenzije i ne dozvoliti Miloševiću da isprovocira neku ishitrenu reakciju. Predstavnici vlasti tvrde da je to upravo ono što nervira Miloševića. Upitana šta misli o ustavnim promenama, žena na kiosku za novine kaže: "Ma kakve promene dete, ubi me ovo sunce."
       Napolju plus četrdeset. Vruće je leto 2000. Kakva li će tek biti jesen?
      
       KATARINA SPASIĆ