("Lakomisleni Glišin", NIN br. 2583)

      Smatram da je SANU mnogo više odgovorna za našu nacionalnu nesreću nego što je to i sam drug Slobodan Milošević. I on (SM) se valjda, misleći da se tamo nalazi tzv. srpska elita, udvarao SANU. Gospodine Kosiću, setite se samo "Memoranduma". Kada su političari malo pritisli akademike, odmah su sramno reagovali tako što su rekli da je to samo "neki nacrt", "neka razmišljanja neformalne grupe nekih od akademika", da "Akademija nema nikakve veze s tim"... Političari su doznali o "Memorandumu" tako što je "neformalnu grupu akademika" otkucao policiji jedan od njihovih kolega-akademika. Da bi se na kraju sve završilo tako što su se kao pravi dobri komunisti srpski akademici "pokajali i primili nove obaveze". Sve je bilo više nego ogavno, odvratno, bljutavo.
       Pre četiri godine je pod svodovima SANU održan "naučni skup" o "populacionoj politici u Srbiji". Elem, predsednik Akademije, inače kaže da je genetičar, ustvrdio je da su "Srbi na Kosovu genetski manjkavi u sposobnosti da ostave potomstvo". Šta se onda čudimo gospodine Kosiću onome što nam se desilo na Kosovu? Znate li vi da je predsednik Kanazir bio predsednik komisije (uz odobrenje vrhovnika SANU) za osnivanje i šiptarske akademije na Kosovu u koju su tada izabrani svi oni koji su i onda sasvim javno bili protiv Srbije. Da su srpski akademici drugačije mislili od svog predsednika, verovatno bi ga osporavali i ogradili se od njega. A nisu.
       Dalje, gospodine Kosiću pogledajte slučaj akademika Dobrice Ćosića ("oca nacije") ili akademika Dragoslava Avramovića, išutirani su gore nego lopta krpenjača. Sve na način koji uopšte nije ostavljao sumnju da bi trebalo da budu uzeti u obzir dostojanstvo, poštovanje i mudrost tzv. akademika. Oni koji su ih šutirali tačno su znali koja im je "specifična težina". Mogao bih da vam, gospodine Kosiću, navedem bezbroj takvih primera i "likova i dela" srpskih akademika.
       Dabome, bilo bi krajnje nepravedno i netačno da se u isti koš trpaju svi akademci. Zato ću sa srpskim akademicima završiti sa analizom koju je dao pokojni Dragutin Gostuški, verovatno najblistaviji srpski um u ovom veku. Gostuški je opisao akademike ovako: "Dvadeset odsto akademika su zaslužili da budu u Akademiji, pa čak i ako bi se uzeli politički obziri. Pedeset odsto akademika bi moglo da bude zamenjeno sa bilo kim iz struke, a da ni Akademija, ni nauka, ni umetnost u Srbiji ne bi primetili nikakvu razliku." A koliko ih je još ostalo, zapitao se Gostuški? "Trideset odsto. E, ovih 30 odsto akademika bi smeli na Kalemegdan da idu samo Vasinom ulicom." Dakle, imamo akademike pod šifrom 20, i akademike pod šifrom 30+50. E, zbog ovih akademika trideset plus pedeset, SANU treba raspustiti, ponovo izabrati onih dvadeset odsto pa da počnu sve ispočetka. Ovako će i dalje biti, kako reče neko nedavno u NIN-u, "igra bez granica".
      
       VLADIMIR GLIŠIN,
       Sanivej, Kalifornija