NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Jezik
Hardlajneri

Lingvisti se ne uzbuđuju previše zbog jezičkih moda...

      Ponovo se, iz Tanderslija u Engleskoj, javio Lazar Dimitrijević, koji se oglasio u ovoj rubrici krajem maja. Slikar, književnik i dugogodišnji emigrant, on se ovog puta žali na "anglofilni jezikoslovni snobizam u našem novinarstvu". Najnoviji povod pružila mu je jedna, kako kaže, "izmišljena kovanica, posoljena sa dve engleske reči (hard i line), u članku 'Hajka na Vuka' u NIN-u od 22. 6. ove godine". U pitanju je rečenica čiji završetak glasi: "...iz čega sledi zaključak da bi atentat na Vuka više odgovarao hardlajnerskoj struji režima."
       "Zašto mora da se iskuje to 'hardlajnerskoj'?" - pita L. D. "Zar se nije moglo u srpskom reći tvrda, čvrsta, nepopustljiva struja, ili neki još bolji izraz?... Primetio sam da poslednjih godina sve više padobranski padaju u naš jezik reči i izrazi iz engleskog (kao što su svojevremeno, u doba Bogdana Popovića i njegovog Renana, dolazile francuske reči). Zato se pitam: nije li to došlo sa ratom u Bosni, Krajini i nedavno na Kosmetu, preko anglo-američkih medija, koji su možda inficirali naš jezik svojim rečima? Ako NATO kažnjava Srbiju, ne moraju Srbi da kažnjavaju svoj jezik!"
       Napomenimo odmah da reč hardliner, sa značenjem pobornika "tvrde linije" iliti čvrstorukaša, postoji poodavno, možda ne u engleskoj, ali svakako u američkoj štampi i američkim rečnicima. Ne treba, dakle, sumnjičiti novinare NIN-a da sami izmišljaju nove složenice od engleskih reči.
       Što se tiče jezičke anglomanije, to je boljka danas rasprostranjenija od side. Ima je svuda, pa i u jezicima naroda koje nikada nisu bombardovali. Razumljivo je da emigrantu, kome su pune uši engleskog, nije milo kad u željno očekivanoj štampi iz domovine opet naiđe na englesku reč. Mi smo na to manje osetljivi. Posebno se lingvisti ne uzbuđuju previše kad su u pitanju jezičke mode. Znaju da, baš zato što su mode, one neće ostaviti dubljeg traga. I sam naš čitalac pominje Bogdana Popovića: uprkos svim "francuskim đacima" iz onoga doba, danas niko ne bi tvrdio da nam je jezik preterano "galicizovan". Tako isto ni anglicizmi, koliko god trajala kokakolonizatorska pop-rok-CNN epoha, neće moći da prodru u suštinski deo srpskog rečnika.
       Ono što lingvistu zaista zabrine, to je kad utvrdi da Srbi više ne umeju da govore srpski. Jedan primer: "'ULICA' ISPLATLjIVIJA U ODNOSU NA PUMPE". Tako je u "Blicu" (13.IV) glasio naslov člančića u kome se objašnjava da je benzin jeftiniji kod uličnih prodavaca nego na pumpama. Još jedan primer: putopisac Ratko Kušić, na televiziji, prikazuje emirat Abu Dabi, pa kaže: "U odnosu na ostale emirate nalazi se na udaljenosti od šest do osam sati vožnje." Treći primer možete čuti ili pročitati svakog jutra, kad vam meteorolozi kažu da će biti toplije (ili svežije) "u odnosu na prethodni dan".
       Strane reči, čak i one za koje ćemo se složiti da su pomodne i suvišne, u najgorem slučaju mogu se uporediti sa luckastom šminkom ili nepotrebnim ukrasom na odelu. Šminka će se oprati, ukras je lako skinuti. Naprotiv, bujanje izraza "u odnosu na" liči na neku bolest - nešto slično sklerozi, ili neki zabrinjavajući izraštaj. Ako novinar, čak i u naslovu koji bi morao biti što kraći, kaže "isplatljiviji u odnosu na" umesto "jeftiniji od"; ako se umesto pet reči, "od ostalih emirata je udaljen", upotrebljava gore citiranih deset; ako više ne umemo čak ni da kažemo "toplije nego juče" - onda znači da je u mehanizmu savremenog srpskog jezika nešto počelo da rđa.
       To je isti onaj jezik u kome se ne kaže jer, nego "iz razloga što", u kome ne pada sneg nego "dolazi do formiranja snežnog pokrivača", u kome je bakalnica postala "samostalna trgovinska radnja za prodaju prehrambenih proizvoda", u kome se ne popravlja zgrada bolnice nego se "vrše sanacioni radovi na objektu kliničko-bolničkog centra". Sledećim generacijama, bojimo se, biće sve napornije da govore i pišu srpski. Doduše, ako se nastavi kako je počelo, te generacije će uglavnom živeti u inostranstvu i govoriće druge jezike. A onima koji ostanu biće jasno da je u državi pod vladavinom "hardlajnera" najbolje - ćutati.


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu