NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Obrazina na crn obraz

Novi dokaz podržava tvrdnje da je nekada svemoćni šef američkog Federalnog istražnog biroa Edgar Huver bio Afroamerikanac koji se stideo svog porekla!

      Na ranču Kukamonga u Kaliforniji, 19. jula ove godine Mili Megi predstavila je skeptičnom oku američkih redakcija svoju kontroverznu knjigu Neotkrivene tajne - Dž. Edgar Huver, navodno belac? Nešto pre toga, Mili Megi povela je svoj istraživački tim, jednog genealoga iz Solt Lejk Sitija i filmsku ekipu, da bi dokumentovali njene najnovije nalaze u Mekoumbu, država Masačusets, mestu gde su navodno rođeni roditelji nekadašnjeg šefa Federalnog istražnog biroa (FIB) Džona Edgara Huvera.
       "Bilo je vreme da učinimo i nešto više od onoga što su pružale genealoške činjenice", rekla je Megijeva na konferenciji za novinare u Mekoumbu gde je došla da traži dalje dokaze za svoje tvrdnje. Na čelu njenog tima bio je Lari Kerol, nekadašnji saradnik u informativnoj redakciji televizije NBC i "sidraš" za vesti u Los Anđelesu. "Niko nije bio skeptičniji od mene, ali posle nedavnih otkrića u Mekoumbu i ja sam jedan od onih koji veruju", nedavno je Kerol izjavio novinarima u Misisipiju. Kerol je producent jednočasovnog dokumentarnog filma o opsežnom istraživanju koje je Megijeva preduzela da bi dokazala kako u njenim venama teče ista krv kao i u venama nekadašnjeg glavnog pravobranioca Amerike.
       Megijeva je provela više od šest godina češljajući dostupne zapise, intervjuišući članove porodice, i sklapajući 200 godina staru i usmenu porodičnu istoriju da bi sastavila svoju priču. U tome je Megijeva morala da prati zbunjujuće tragove, jer su zvanične arhive bile izmenjene ili su u celini nedostajale. Zapisi govore o Dikersonu Nejloru Huveru kao ocu Dž. Edgara, ali tek kad je njen tim bliže istražio porodična dokumenta i izveštaj o popisu stanovništva iz 1860, rodovno stablo se složilo. Megijeva je otkrila da je pravi otac Dž. Edgara bio Ajveri Huver, brat njenog pradede, i njena ekipa je upravo grob tog Ajverija otkrila na 150 godina starom groblju - što je Lari Kerol dokumentovao filmom.
       "Nisu svi robovlasnici mučili svoje robove", kaže Megijeva u svojoj knjizi. "Neki su ih u stvari smatrali članovima porodice i s njima rađali decu, kao vlasnik plantaže u Misisipiju Vilijam Huver. On je s mojom čukunbabom Elizabetom Elen imao osmoro dece. Jedno od te dece bio je moj pradeda Vilijam Elen, a drugo od njih bio je Ajveri Huver, koji je kasnije imao sina - Džona Edgara."
       Megijeva je odlučila da unajmi profesionalnog genealoga iz Solt Lejk Sitija koji će objaviti i dokumentovati njene nalaze. U nastojanjima da pronađe zapise koji njeno krvno srodstvo povezuju s Huverom, genealog se suočio sa istim preprekama kao i Megijeva.
       "Čudno je da ima tako malo javnih dokumenata o jednoj tako javnoj ličnosti kao što je Dž. E. Huver, i u čoveku počinje da se rađa velika sumnja kad naiđe na izbeljene i prepravljane zapise, ili stranice istrgnute iz arhive", izjavio je tim povodom Džordž Ot, konsultant za pitanja nasleđa.
       Prema rečima Kerta Džentrija, Huverovog biografa i autora bestselera Čovek i njegove tajne, Huver je imao ekipu od petorice agenata FIB čiji je jedini zadatak bio da obilaze javne biblioteke i arhive noseći sa sobom makaze i pisaću mašinu, i da prepravljaju dokaze o Huverovom poreklu.
       Ekipa Megijeve došla je tokom istraživanja i do dokaza o postojanju podzemnih "skrovišta" u Vašingtonu, okrug Kolumbija, gde su potajno odvođeni melezi i tek malo tamnoputiji crnci koji su kasnije ubacivani u belo društvo.
       "Samo tokom 1940. godine provuklo se ni manje ni više nego 155 500 bledolikih Afroamerikanaca kroz tu ,kolornu' granicu. Podaci o popisu i porastu stanovništva kazuju da je, do 1995. godine, jedan odsto belaca u SAD imao crne pretke u obujmu od četiri generacije", izjavio je Robert Stekert, sociolog na Državnom univerzitetu u Ohaju.
       Kad su je nedavno upitali šta je očekivala od objavljivanja svoje knjige, Megijeva je odgovorila: "Uprkos Huverovom stidu što je bio crnac, nadam se da će moja knjiga pomoći da se izbriše 'kolorna' granica i ljaga koja prati ljude mešovitog porekla - ima miliona nas koji smo, na izvestan način, deo nekog drugog i kako onda možemo diskriminisati one koji su nam rođaci?"
      
       (VILLAGE)


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu