Novi dokaz podržava tvrdnje da je nekada svemoćni šef američkog Federalnog istražnog biroa Edgar Huver bio Afroamerikanac koji se stideo svog porekla!

      Na ranču Kukamonga u Kaliforniji, 19. jula ove godine Mili Megi predstavila je skeptičnom oku američkih redakcija svoju kontroverznu knjigu Neotkrivene tajne - Dž. Edgar Huver, navodno belac? Nešto pre toga, Mili Megi povela je svoj istraživački tim, jednog genealoga iz Solt Lejk Sitija i filmsku ekipu, da bi dokumentovali njene najnovije nalaze u Mekoumbu, država Masačusets, mestu gde su navodno rođeni roditelji nekadašnjeg šefa Federalnog istražnog biroa (FIB) Džona Edgara Huvera.
       "Bilo je vreme da učinimo i nešto više od onoga što su pružale genealoške činjenice", rekla je Megijeva na konferenciji za novinare u Mekoumbu gde je došla da traži dalje dokaze za svoje tvrdnje. Na čelu njenog tima bio je Lari Kerol, nekadašnji saradnik u informativnoj redakciji televizije NBC i "sidraš" za vesti u Los Anđelesu. "Niko nije bio skeptičniji od mene, ali posle nedavnih otkrića u Mekoumbu i ja sam jedan od onih koji veruju", nedavno je Kerol izjavio novinarima u Misisipiju. Kerol je producent jednočasovnog dokumentarnog filma o opsežnom istraživanju koje je Megijeva preduzela da bi dokazala kako u njenim venama teče ista krv kao i u venama nekadašnjeg glavnog pravobranioca Amerike.
       Megijeva je provela više od šest godina češljajući dostupne zapise, intervjuišući članove porodice, i sklapajući 200 godina staru i usmenu porodičnu istoriju da bi sastavila svoju priču. U tome je Megijeva morala da prati zbunjujuće tragove, jer su zvanične arhive bile izmenjene ili su u celini nedostajale. Zapisi govore o Dikersonu Nejloru Huveru kao ocu Dž. Edgara, ali tek kad je njen tim bliže istražio porodična dokumenta i izveštaj o popisu stanovništva iz 1860, rodovno stablo se složilo. Megijeva je otkrila da je pravi otac Dž. Edgara bio Ajveri Huver, brat njenog pradede, i njena ekipa je upravo grob tog Ajverija otkrila na 150 godina starom groblju - što je Lari Kerol dokumentovao filmom.
       "Nisu svi robovlasnici mučili svoje robove", kaže Megijeva u svojoj knjizi. "Neki su ih u stvari smatrali članovima porodice i s njima rađali decu, kao vlasnik plantaže u Misisipiju Vilijam Huver. On je s mojom čukunbabom Elizabetom Elen imao osmoro dece. Jedno od te dece bio je moj pradeda Vilijam Elen, a drugo od njih bio je Ajveri Huver, koji je kasnije imao sina - Džona Edgara."
       Megijeva je odlučila da unajmi profesionalnog genealoga iz Solt Lejk Sitija koji će objaviti i dokumentovati njene nalaze. U nastojanjima da pronađe zapise koji njeno krvno srodstvo povezuju s Huverom, genealog se suočio sa istim preprekama kao i Megijeva.
       "Čudno je da ima tako malo javnih dokumenata o jednoj tako javnoj ličnosti kao što je Dž. E. Huver, i u čoveku počinje da se rađa velika sumnja kad naiđe na izbeljene i prepravljane zapise, ili stranice istrgnute iz arhive", izjavio je tim povodom Džordž Ot, konsultant za pitanja nasleđa.
       Prema rečima Kerta Džentrija, Huverovog biografa i autora bestselera Čovek i njegove tajne, Huver je imao ekipu od petorice agenata FIB čiji je jedini zadatak bio da obilaze javne biblioteke i arhive noseći sa sobom makaze i pisaću mašinu, i da prepravljaju dokaze o Huverovom poreklu.
       Ekipa Megijeve došla je tokom istraživanja i do dokaza o postojanju podzemnih "skrovišta" u Vašingtonu, okrug Kolumbija, gde su potajno odvođeni melezi i tek malo tamnoputiji crnci koji su kasnije ubacivani u belo društvo.
       "Samo tokom 1940. godine provuklo se ni manje ni više nego 155 500 bledolikih Afroamerikanaca kroz tu ,kolornu' granicu. Podaci o popisu i porastu stanovništva kazuju da je, do 1995. godine, jedan odsto belaca u SAD imao crne pretke u obujmu od četiri generacije", izjavio je Robert Stekert, sociolog na Državnom univerzitetu u Ohaju.
       Kad su je nedavno upitali šta je očekivala od objavljivanja svoje knjige, Megijeva je odgovorila: "Uprkos Huverovom stidu što je bio crnac, nadam se da će moja knjiga pomoći da se izbriše 'kolorna' granica i ljaga koja prati ljude mešovitog porekla - ima miliona nas koji smo, na izvestan način, deo nekog drugog i kako onda možemo diskriminisati one koji su nam rođaci?"
      
       (VILLAGE)