Familija, kremaljska klika koja zastupa interese novih bogataša i Jeljcinove porodice, želi da veruje da će je novi predsednik uzeti u zaštitu, braneći je od mogućih konfiskacija imovine i progona

      Sto dana (a sada već i više) posle ruskih predsedničkih izbora, spoljni posmatrači ove zemlje mogli bi se složiti da je Vladimir Putin razbio letargiju jeljcinske Rusije - zamorene frazama o demokratiji i prijateljstvu sa silama Zapada, ali ogrezle u korupciji, kriminalu, u privrednoj pasivnosti i zavisnosti od zapadnih finansijskih sredstava - bez kojih je bilo teško sastaviti i ruski državni budžet.
       Na prvi pogled, u spoljnoj politici zemlje i u njenim unutrašnjim odnosima malo se šta bitno izmenilo - ako se u to ne računaju personalne promene, unutar značajno rekonstruisane klike visokih činovnika države, na koje je sada došao red da drže vlast. Nekadašnji Naš dom Rusija - projeljcinska partijska mašina Jeljcinovog dugogodišnjeg lojalnog predsednika vlade Viktora Černomirdina, nestao je sa političke scene, kao i sam Černomirdin - pre nekoliko dana uklonjen s vodećeg mesta u energetskom gigantu Rusije "Gazprom" (u korist Putinovog kandidata). Međutim, sada je tu Jedinstvo - nova partijska mašina, pobednik na izborima za Državnu dumu, jesenas. Jedinstvo je bez rezerve na usluzi novom gospodaru Kremlja, Vladimiru Putinu.
      
       Svemoćni Valošin
       Zahvaljujući Jedinstvu, Putin efikasno kontroliše Dumu. Za razliku od nemoćnog Jeljcina - poslednjih godina mandata više hirovitog političkog lakrdijaša nego radno sposobnog šefa države - Putin se svom težinom svojih ne malih vladarskih potreba oslanja na poslušni parlament.
       Uz pomoć Dume, predsednik upravo pokušava da isključi iz gornjeg doma šefove gubernija i ostalih federalnih jedinica, oduzimajući im ustavno pravo da, samo po svom položaju budu "ruski lordovi" - članovi Saveta Federacije.
       Gubernatori koji su svojom lojalnom podrškom pothranjivali Jeljcinovu vladarsku gramzivost, bogato su kasnije nagrađeni povećanjem sopstvene samostalnosti u odnosu na centralnu vlast. Naspram rastuće moći ovih regionskih bosova, često u sprezi sa bosovima lokalnog kriminala, Rusija kremaljskog "cara Borje" podsećala je na sve labaviji savez sve manje poslušnih kneževina.
       Jeljcin ih je obilazio obično uoči predsedničkih izbora - trgujući još većim pravima, za još više obnovljene podrške "prvom demokratski izabranom predsedniku Rusije".
       U odnosu na Jeljcina, Putinova shvatanja "preporoda državne moći Rusije" nešto su drugačija. Uz oslonac na Jedinstvo, na Dumu i na "familiju" unutar Kremlja, novi predsednik se osetio dovoljno snažnim da prvo stane stopalom na šiju ojačalim gubernatorima. Jednim dekretom iz maja potčinio ih je šefovima sedam "super-regiona" na koje je podelio Rusiju, imenujući tamo svoje ljude, s mestom u Savetu bezbednosti. Ovlašćenja šefova "super-regiona" veća su od ovlašćanja vlasti šefova (89) federalnih jedinica. Mogu ih, štaviše, optuživati i izvoditi pred sud, pošto gubitak mesta u Savetu federacije lišava gubernatore poslaničkog imuniteta.
       Eto, dakle, nečeg ipak važnog, što već i posle prvih sto dana vladavine Putina - bivšeg, doskoro sasvim anonimnog pukovnika ruske obaveštajne službe i državne bezbednosti - nije više kao pre. Politički šanac između predsednika i parlamenta iz kojeg su komunisti doskoro koliko su god mogli sabotirali inicijative Borisa Jeljcina, uklonjen je sada u korist novog predsednika.
       Unutar Kremlja, dobivši od Jeljcina blagoslov predsedničkog kandidata "naslednika", Putin je disciplinovano primio i Jeljcinov "personalni inventar" - Aleksandra Valošina, šefa administracije predsednika ali, što je još važnije, i neoficijelnog reprezenta interesa "familije", usko zasnovane klike koja u Rusiji vedri i oblači.
       Ruska "familija" takođe zastupa finansijske interese novonastalih domaćih magnata obogaćenih pljačkom države, i novčane i bezbednosne interese samog Jeljcina i Jeljcinove porodice. Jeljcinovo usredsređeno razmišljanje pri kraju mandata - treba li da se povuče ili da, možda, izigra ustav zemlje i ostane - bilo je izazvano velikim strahom od mogućog progona zbog razbijanja SSSR i dopuštene pljačke Rusije.
       Takav strah, naročito strah od mogućne konfiskacije nezakonito stečene imovine, zahvatio je bio i tzv. oligarhiju čiji je rodonačelnik dolarski milijarder Boris Berezovski, siva eminencija Kremlja i "familije".
       Narod jeste glasao, međutim Putinovu pobedu na izborima obezbedila je "familija". Klika koja je održavala na vlasti Jeljcina ustupila je Putinu usluge moćnih medija pod kontrolom, svoju propagandnu mašinu i novac.
       "Familija" želi da veruje da će je novi predsednik uzeti u zaštitu, braneći je od mogućih konfiskacija imovine i progona. Stub njenog uticaja, čovek Berezovskog Valošin, ostao je, dakle, u Kremlju, na mestu najuticajnijem posle predsednikovog. Njegovo prisustvo trebalo bi da bude garancija da Putin poštuje nenapisani "dil", po kojem je i odabran kao predsednički kandidat.
       Valošin je umešao prste u imenovanje predsednika vlade Mihaila Kasjanova, kumovao je i prilikom imenovanja funkcionerskog personala za vladine važne resore. Takođe, intervenisao je u korist Vladimira Jakovljeva, u vreme izbora gubernatora Sankt Peterburga (posle čega je Putin povukao iz trke Valentinu Matvijenko, sopstveno podržanog protivkandidata).
      
       Savremeni politbiro
       Učinilo se da predsednik Rusije, pedalj po pedalj, ustupa u inicijativi i da dosledno sledi predsedničku praksu Jeljcina, međutim, za kratko. Naspram vlade pod uticajem "familije" i same "familije", Putin je pojedinim praktičnim koracima uporedo gradio i bedeme sopstvene zaštite. U najvećoj meri je ojačao, na primer, poziciju Saveta bezbednosti - formalno samo predsednikovog savetodavnog tela, međutim, u "putinskom" rasporedu snaga - pravog pravcatog "politbiroa" novog predsednika (u nekadašnjem značenju te reči).
       U sigurnom zaklonu autoriteta predsednika lično, članovi Saveta bezbednosti iščupani su iz zone uticaja predsednikovog šefa administracije. Potčinjeni su i odgovorni direktno Putinu. U službi pod rukom samog Valošina, pojavilo se takođe nekoliko novih ljudi, slučajno ili ne - sve Putinovih poznanika iz vremena njegovog rada u bezbednosti. Ne bi bilo neobično ako bi predstavnik "familije" Valošin uskoro počeo da se oseća sve više izolovanim, no zasad pravi ispit njegovih moći još nije usledio.
       Prošle nedelje, federalna poreska policija izvršila je prepad na "Avtovaz", gigant ruske auto industrije u Toljatiju, na obali Volge, tražeći dokaze za potvrdu sumnje da je fabrika oštetila državu utajivši 600 miliona dolara poreza. "Avtovaz" proizvodi zastareli, međutim, i dalje popularni model "lade", ali stvar je u tome što je predsednik kompanije Vladimir Hadanjikov jedan sa reputacijom "oligarha".
       Dan ranije, u utorak, poreska policija je pokrenula još jednu istragu - ovog puta protiv šefa naftne kompanije "Lukoil", Vagita Alekperova, osumnjičenog za utaju "nekoliko desetina miliona dolara" poreza. Istog dana, policija je pretresla i "Gazprom", Rema Vjahireva.
       "Oligarh" Vladimir Potanjin (šef Aneksim banke), pozvan je da uplati državi 140 miliona dolara zbog, kako tužioci kažu, "ilegalne privatizacije 'Norilskog nikla', metalurškog giganta države predatog u privatne ruke bezmalo bez nadoknade, 1997, u kampanji privatizacije "po Čubajsu".
       Akcije poreske policije usledile su posle već obnarodovanog slučaja premetačine po poslovnim knjigama ruskog informativnog giganta "Medija-Most", bogataša Vladimira Gusinskog. Gusinski je takođe optužen za utaju. Čak je i hapšen, proveo je tri dana u zloglasnoj Butirki, zbog čega se podigao oblak prašine, ne samo u Rusiji već i u inostranstvu.
       Gusinski je vlasnik NTV. Tokom izbora za Dumu i predsedničkih izbora, NTV je podržavala politički tandem Lužkova i Primakova, a u predsedničkoj kampanji odbila je da pruži podršku Vladimiru Putinu. Saglasno izvoru u NTV, Valošin je zahtevao da se iz vrlo gledane satirične lutkarske serije "Kukli" izbaci karikirana lutka Putina.
       Putinov predlog da se Rusija uključi u izgradnju zajedničkog protivraketnog štita, rame uz rame sa Evropom i SAD, obećava naporan trud američkoj diplomatiji, u njenom nastojanju da se sačuvaju nepomućeni odnosi SAD sa saveznicima NATO u Evropi. Americi se osnovano može učiniti da Moskva sve aktivnije pokušava da zabije klin između nje i njenih evropskih saveznika, međutim, pazeći se načelne široke konfrontacije.
       Insistiranje Moskve na "mnogopolarnosti" svetskog političkog ustrojstva posle raspada Sovjetskog Saveza i sovjetskog bloka, dobilo je u živosti Putinovom inicijativom prema Kini (i idejama o rusko-kineskoj protivraketnoj odbrani) i prvom (upravo predstojećom posetom) šefa Kremlja Severnoj Koreji.
       Putin je prvi Rus na mestu šefa države koji dolazi u Pjongjang, bilo u ime SSSR bilo Rusije. Kako posete Kini i Severnoj Koreji slede neposredno pre sastanka Grupe 7 i Rusije u Japanu, proističe da Moskva pretenduje da za stolom osam sila sveta govori imajući u vidu ne samo svoje, već i interese značajnog dela Azije i Dalekog Istoka.
       Dakle, možda ništa osobito radikalno, ali posle sto dana s Putinom - u Rusiji ipak ima vrlo važnih promena.
      
       PETAR POPOVIĆ