Od ilegalne trgovine ljudima u svetu, računa se, godišnji saldo dostiže tri milijarde dolara. Ne zna se tačno koliko mrvica pripada albanskim grupama koje se time bave

      Posle rata na Kosovu albanskom organizovanom kriminalu smanjen je profit od trgovine oružjem i drogom, da bi to nadoknadio profitom od ilegalne trgovine ljudima. Nedavno je jedan rimski humoristički list pisao da je "Italija poluostrvo koje je preplavljeno Albancima" izražavajući tako zabrinutost zbog ilegalnog prelaska ljudi iz Albanije u Italiju.
       Umesto biblijskih seoba Albanaca početkom prethodne decenije preko Jadrana, sada sve više to čine Kinezi, Kurdi ili ostali koji dolaze sa Srednjeg istoka. Prošle godine, više od 50 odsto ovih izbeglica koristilo je Albaniju kao tranzit prema zapadnoj Evropi. U međuvremenu, izvršena je repatrijacija više od 28 hiljada ilegalnih izbeglica koje su ušle u Italiju preko albanske obale.
      
       Sve reke teku
       U opštem metežu ilegalnih prelazaka ljudi, zvaničnicima je teško da sa tačnošću odrede broj ilegalaca koji uspevaju da uđu ili pređu italijanske granice EU. Šef Europola Žil Lekler ističe da svake godine oko 500 hiljada ljudi uspeva da pređe granice "petnaestorice". U ovom moru ilegalaca slivaju se sve reke ilegalnih prelazaka iz Evrope, Azije i Afrike. Jedan od ovih kanala prelazi i preko Albanije. Reka sa dve pritoke - prva se hrani izbeglicama iz Azije, Srednjeg istoka i Severne Afrike, a druga uglavnom se popunjava prostitutkama bivše komunističke istočne Evrope. Prema izveštajima albanske policije koja se bori protiv mafije, izbeglice stižu kopnenim putevima iz Grčke, Makedonije i Crne Gore ili vazdušnim putem preko jedinog međunarodnog aerodroma u Tirani. Kurdi iz Turske ili oni iz severnog Iraka plaćaju po
       2 000 dolara po osobi za svoje putešestvije prema Italiji, preko Albanije a Kinezi čak oko 5 000 dolara. Nedavno, posle hapšenja jedne grupe kurdskih izbeglica iz Iraka, policija je doznala da je svako od njih platio po hiljadu dolara za prelazak granice sa Turskom i putovanje kroz Grčku. Prva etapa putovanja u zatvorenom minibusu završila se u Solunu. Tu je započela druga, kad se Turčin koji je preuzeo na sebe njihovu zapadnu avanturu, sreo sa jednim Albancem i jednim Grkom. Kurdske izbeglice dale su još po 800 dolara za prelazak grčke granice, odakle je trebalo da ih preuzmu albanski trgovci i prebace brodićima u Italiju.
       Na jugu Albanije grupa ilegalnih izbeglica je uhapšena samo nekoliko trenutaka pre polaska prema obalama Pulje. Kad su ih albanski trgovci iskrcali, izbeglice je trebalo da preuzme neki Italijan, ali tek posle isplate još jedne sume koja je trebalo da pokrije putovanje taksijem do najbliže železničke stanice.
       Da bi stigle do Balkana, kineske izbeglice putuju ili za Tiranu ili u neku Albaniji susednu državu. Dva Kineza u kampu Nacionalnog centra za azilante u Rogožini - 60 kilometara južno od Tirane - kažu da su za sumu od 3 500 američkih dolara putovali brodom do Crne Gore. A iz crnogorske luke do severne granice Albanije morali su da plate još 500 dolara. Zatim još
       1 000 dolara za put do Valone, odakle bi brodićima preko Jadrana prešli na italijansku obalu.
       Albanija je poslednja geografska granica između Istoka i Zapada, na udaljenosti od Italije samo 70 morskih milja. Brzi brodići svake noći prelaze moreuz između dve zemlje prepuni ilegalnih izbeglica.
       Luka u Draču smatra se središtem trgovine drogom iz Albanije prema Italiji. Grad Valona drži zastavu ilegalne trgovine ljudima. Iskakanje jedne prostitutke sa četvrtog sprata jedne zgrade primoralo je vlasti da se u ovom gradu osnuje prihvatni centar, a jedno hrišćansko udruženje u Tirani prihvata devojke koje je policija privela. Osoblje se bavi njihovom rehabilitacijom i pripremanjem procedura za njihovu repatrijaciju. Samo u Valoni tokom ove godine to udruženje je od policije preuzelo 140 devojaka iz Moldavije, Bugarske, Rumunije, Rusije, Crne Gore i Albanije, čiji su se tutori pripremali da ih otpreme prema trotoarima i javnim kućama na Zapadu. Prema jednom izveštaju Istražne uprave antimafija (DIA), u Italiju svake godine stiže 2 000 devojaka koje služe kao robinje i u opasnosti su da budu uključene u broj od 50 hiljada prostitutki koje rade na trotoarima i u javnim kućama u ovoj zemlji. Deo njih prešao je kroz Albaniju pre nego što su završile na osvetljenim trotoarima Italije.
      
       Fabrika belog mesa
       Albanska mafija na prevaru regrutuje i domaće devojke, obećavajući im posao bejbisiterki, top modela, konobarica, ili kućnih pomoćnica. Najveći deo kontingenata ilegalne trgovine oni kupuju od grupa u Crnoj Gori, Makedoniji i Grčkoj. Mreže ilegalne trgovine devojkama koriste Skadar kao bazu za doček kontingenata koji ulaze iz Crne Gore. U Makedoniji je centar njihovog pristizanja u pograničnom selu Velež i u albanskom selu Lin u okolini Pogradeca, na granici Albanije i Makedonije. Devojke koje dolaze preko Grčke stižu u južni okrug Đirokastre.
       U nekim slučajevima u ovu ilegalnu trgovinu umešana je i policija. Prošle godine policijski agenti su uhapsili šefa odeljenja za zločine u Kučovi, u centralnoj Albaniji, zajedno sa dve prostitutke iz Moldavije, i to u njegovoj kući.
       Tokom 1999. godine, albanska policija i tužilaštvo optužili su 135 osoba za trgovinu devojkama i za posedovanje lokala za prostituciju. Prema izveštaju DIA, u Italiji je u toku 240 sudskih postupaka zbog trgovine ženama i pripadnicama manjinskih zajednica koje se seksualno iskorišćavaju. Oko polovina optuženih u ovim procesima su Albanci.
       Za ilegalnu trgovinu ljudima radi gigantska flota snažnih brodova i gumenih čamaca. Njima upravljaju organizovane mreže albanskih ilegalnih trgovaca koji tesno sarađuju sa kineskom i turskom mafijom koja dovodi Azijate preko balkanskih puteva na albanske obale. Potom, lanac se nastavlja prekaljenom alkom italijanske mafije.
      
       Industrija ilegalnih izbeglica
       Od 24. novembra 1997. godine u Albaniji deluje italijansko-albanska Misija borbe protiv ilegalne trgovine na Jadranskom moru, koja je dosad zaustavila 971 brod. Samo u upravi policije u Valoni ova misija je uručila 5 800 ilegalnih izbeglica i uhapsila 123 domaća ilegalna trgovca i dva Italijana. Od ilegalne trgovine ljudima u svetu računa se da godišnji saldo dostiže tri milijarde dolara. Ne zna se tačno koliko mrvica pripada albanskim grupama koje se time bave.
       "Tokom istrage, priznata je jedna činjenica: organizovane mreže kontrolišu oko 90 odsto ove industrije miliona", izjavljuje direktor albanske antimafije Bujar Himči. "Ilegalne izbeglice ne pristižu samo u zatvorenim vozilima i kopnenim putevima već i vazdušnim putevima", dodaje direktor za istrage u republičkom tužilaštvu Agim Tirana. Još dodaje da je povedena istraga protiv nekolicine rukovodilaca međunarodnog aerodroma u Tirani. Na meti je i nekoliko inostranih firmi koje imaju svoja predstavništva u Albaniji. Uveliko se sumnja da se iza njihove legalne aktivnosti krije i ilegalna trgovina ljudima", kaže Tirana.
       Na aerodromu su pronađene liste azijatskih ili severnoafričkih državljana koji su došli u Albaniju, a na zahtev rukovodilaca ovih firmi. Prema albanskom zakonu, da bi se ušlo u zemlju potrebno je imati garancije lica koja žive ili rade u zemlji. Sumnje islednika povezane su sa činjenicom da je ministarstvo za rad i socijalna pitanja izdalo 178 licenci egipatskim firmama, 276 kineskim i 409 turskim. Posle tragičnog događaja u Doveru, gde je preminulo 58 kineskih emigranata usled gušenja tokom nelegalnog putovanja u zatvorenom kamionu prema Britaniji, albansko tužilaštvo počelo je s verifikacijom aktivnosti nekih od sumnjivih firmi. One su registrovane za obavljanje poslova u proizvodnji, trgovini, građevinarstvu, zatim kao dobrotvorna udruženja ili pak turističke agencije. Sumnje islednika su povećane posebno otkad imaju listu inostranih firmi koje svoju delatnost obavljaju u Albaniji.
      
       ALFRED PEZA
       (AIM Tirana)