Centar za stvaralaštvo mladih nesvakidašnja je radionica za buduće umetnike

      Pred kraj života, pesnik i dramski pisac Velimir Lukić pričao je da je imao sreće što je sa nepunih 17 godina objavio prvu pesmu, a ubrzo i prvu zbirku pesama. Tadašnje osećanje sreće pamtio je celog života i ni jedna kasnija nagrada ni priznanje nisu mogli toliko da ga raduju kao mladalačko ispunjenje snova.
       Snovi o prvoj knjizi, prvoj izložbi ili prvom filmu počinju pre nego se uopšte krene tim putem. Usmeravanje i razvijanje kreativnosti, kad je reč o veoma talentovanoj deci, počinje u najranijem uzrastu. Poslednjih godina na ovim prostorima je sve teže ostvariti takav san. Ne zato što su deca manje talentovana, već zato što su mogućnosti za negovanje talenta sve manje. Utoliko svaki podsticaj i svaka pomoć više znače.
      
       Druženje po afinitetu
       Marija Janković (22) studira slikarstvo, na četvrtoj je godini, a slobodno vreme provodi u Centru za stvaralaštvo mladih u Beogradu. Oglas na fakultetu pomogao joj je da ode u Đušinu ulicu:
       "Rezultat mog rada ovde je činjenica da ću u oktobru imati samostalnu izložbu, najverovatnije u galeriji 'Remont' što me, naravno, mnogo raduje. U Centru sam, u okviru radionice, dobila dopunsko obrazovanje i stekla mogućnost da učestvujem u multimedijalnim projektima, što me posebno privlači. Fakultet daje drugu vrstu znanja, a ovde se šire vidici."
       Tigran Đokić (26) nalazi se na granici starosti koja se toleriše kada je reč o mladima koji se okupljaju u Centru. On studira ekonomiju, radi u jednoj "poluprivatnoj firmi" i piše. Centar će mu za oktobarski Sajam knjiga objaviti prvu knjigu, zbirku kratkih priča:
       "Književna radionica u Centru je mesto u kome se učimo pisanju. Ali, i više od toga. Za mene je to sjajna zamisao da mladi ljudi oprobaju svoj talenat, da razgovaraju o literaturi, da imaju za goste najveća imena iz sveta domaće literature. Naš koordinator, književni kritičar Vasa Pavković radi sa nama jednom do dva puta sedmično po dva-tri sata, a meni posebno znači druženje u radionici. Ne verujem da bih tako talentovane mlade ljude sreo u kafiću ili diskoteci. Zato i mislim da je ovo sjajna zamisao."
       Aleksandra Šarčević (23) je iz Subotice, apsolvent je na odseku filmske i TV produkcije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. U Centru vodi filmske projekte koji se realizuju uglavnom kao kratki dokumentarni filmovi:
       "U avgustu, treba da realizujemo jedan dokumentarni film. Taj projekat smo nosili na seminare u Grčkoj i Danskoj kako bismo našli koproducente. Reč je, inače, o mladim ljudima koji odlaze iz zemlje, a kao inspiracija nam je poslužila priča našeg druga koji je pre odlaska iz Beograda obišao Mostar, Sarajevo, Zagreb...a završio u Budimpešti odakle se odlazi u svet. Mi ćemo da pratimo njegov put dalje, razgovaraćemo sa ljudima koje je sretao na tom putu... biće to neka vrsta filmskog eseja sa kombinacijom filmskog i arhivskog materijala.
      
       Šansa za prvu knjigu
       Književni kritičar Vasa Pavković smatra da sadašnje generacije imaju mnogo manje mogućnosti da se bave umetničkim radom nego prethodne. I utoliko ovu vrstu svog angažmana u Centru smatra svrsishodnom pomoći najtalentovanijima:
       "Smanjio se prostor a smanjile su se i mogućnosti za mladog čoveka. Izdavačima je potreban pisac čija će knjiga odmah da se proda, nema časopisa od ugleda i moći koji bi ponudili svoje stranice piscu početniku, tako da mladi ljudi imaju vrlo malo mogućnosti da vide kako izgleda to što žele da pišu. S druge strane, sistem školstva je toliko srozan da mladi ljudi praktično nemaju mogućnosti da se upoznaju sa zbivanjima u svetskoj književnosti. Sve to, u izvesnoj meri, mogu da dobiju ovde u Centru gde se susrećemo svake nedelje. To je grupa od desetak ljudi koja kontinuirano piše, to što piše čita pred drugima, a svi zajedno se uče kritičkom govoru i kritičkom stavu. Pošto je reč o najboljima, oni posle izvesnog vremena imaju mogućnost da objave i prve pesme, prvi roman, prvu zbirku priča. Do sada su objavljene tri pojedinačne prve knjige mladih ljudi, tri zbornika njihovih tekstova od kojih je jedan sastavljen od scenarija, i do kraja godine ćemo objaviti još najmanje tri knjige članova ove grupe.ö
       Koliko je u njegovoj moći, Pavković ove mlade ljude preporučuje dalje. U poslednjem broju "Književnih novina" objavljeni su, tako, radovi dvoje polaznika ove književne radionice, u Letopisu Matice srpske prikazan je roman Maje Nešovanović "Lov na Đurđu" koji je objavio Centar za stvaralaštvo mladih.
       Kristina Kujundžić (26), izvršni direktor Centra za stvaralaštvo mladih, objašnjava da se rad Centra, kao nevladine organizacije, finansira po sistemu projekta. Novac se traži od vladinih i nevladinih organizacija, od sponzora, mecena i donatora, rečju, od svih u zemlji i inostranstvu koji ne uslovljavaju svoju pomoć. A mladi koji mogu da koriste tu pomoć imaju između 15 i 26 godina. Ne može se reći da zvanični predstavnici vlasti u Srbiji finansiraju rad ovog Centra, ali, kako kaže naša sagovornica, "ta se pomoć ogleda u ustupanju galerijskih prostora, izlaženju u susret kad je reč o nekim drugim prostorima i slično... to nije direktna materijalna pomoć, ali jeste podrška."
       U Centru radi sedam radionica, u timovima koji se menjaju posle godinu dana. Godišnje kroz Đušinu ulicu prođe, tako, stotinak mladih.
      
       R. S.
      
      

Ni anti ni pro Centar za stvaralaštvo mladih jeste, kako se to voli posebno u posljednje vrijeme kazati, nevladina organizacija, ili možda još voljenije en-dži-o, ali Centar nije, kako je to jednako voljeno u ovoj ideologiziranoj i vulgarno dnevnopolitički polariziranoj sredini razumijevati, ni anti ni provladina organizacija. Centar je, dakle, tek i samo udruženje građana osnovano sa tačno određenom namjerom i s tom namjerom usklađenim ciljevima i zadacima - kaže programski direktor Ivan Džidić.