Na arheološkom nalazištu kod Niša pronađena zasad najstarija crkva na Balkanu i bronzana ograda kao jedinstven simbol Rimske imperije

      Ostaci starih zidina na Medijani kod Niša vekovima opominju da se među njima i oko njih nalaze nedovoljno istražene ili potpuno nepoznate lekcije iz istorije naše daleke prošlosti.
       Sva dosadašnja istraživanja, koja sa prekidima traju od 1932. godine, dala su nova saznanja, a ovogodišnja arheološka ispitivanja, iako zamišljena kao kratkotrajna i pripremna za neke buduće obimnije poslove, dovela su do otkrića koja rasvetljavaju istoriju ne samo ovih prostora nego i Evrope, odnosno celog nekadašnjeg Rimskog carstva.
       Medijana je po površini bila najveće antičko naselje u okolini Naisa (Niš). Podignuto je na uzvišenoj lesnoj zaravni, na levoj obali Nišave, uz trasu antičkog puta ka Serdici (Sofija). Zahvatalo je površinu od oko 80 hektara u predgrađu antičkog grada, od kojeg je udaljeno tri rimske milje (oko 4,5 km).
      
       Carsko odmorište
       Dosadašnjim istraživanjima na ovom lokalitetu utvrđeno je postojanje 80 zgrada različite namene, izgleda i konstrukcije. Kao posebno raskošno ukrašeni, sa mozaikom, izdvajaju se vila sa peristilom, nimfej i terme. Njihova uređenost dovodi se u vezu sa posetama careva u IV veku, prvenstveno cara Konstantina Velikog, rođenog i odgajenog u Naisu, a potom i njegovih naslednika.
       Naslućujući da se još mnogo šta ovde pod zemljom može naći, pre četiri godine, na inicijativu Arheološkog instituta u Beogradu, napravljen je projekat uređenja arheološkog parka na Medijani. U njegovu izradu uključeni su još Zavod za zaštitu spomenika u Nišu, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture u Beogradu, Narodni muzej u Nišu i Zavod za urbanizam grada Niša. Idejna skica arheološkog parka urađena je u Arheološkom institutu (mr arh. Gordana Milošević), a i glavni projekat u Zavodu za urbanizam grada Niša (arh. Miroljub Stanković).
       Ovim poslom rukovodio je Petar Petrović, direktor Arheološkog instituta u Beogradu, koji je decenijama istraživao Medijanu, o kojoj je, na osnovu tih i drugih istraživanja, napisao knjigu. Iznenadna smrt zaustavila ga je 1997. u poslu do kojeg mu je bilo izuzetno stalo, pa na mesto direktora Arheološkog instituta i rukovodioca radova na Medijani dolazi dr Miloje Vasić, unuk čuvenog profesora Miloja Vasića.
       Slučaj je hteo da Miloje Vasić, stariji, 1900. dođe do Konstantinove glave (pronađena prilikom izgradnje mosta na Nišavi), a Miloje Vasić mlađi 2000. do drugih dosad nepoznatih dragocenih otkrića neposredno vezanih za cara Konstantina.
       Iskopavanjima se došlo do onoga što je očekivano i do mnogo čega neočekivanog. Zidovi ovog kompleksa sa severa (prema Nišavi) i istoka (prema Niškoj Banji) bili su poznati odranije. Ovoga puta otkriven je zapadni ogradni zid (prema Nišu) i utvrđeno je gde se susreću severni i zapadni zid. Na osnovu toga došlo se do zaključka da je to bio ograđen kompleks. Treba još da se utvrdi gde je bio južni zid (prema Elektronskoj industriji).
       Ova otkrića dovela su u sumnju dosadašnje pretpostavke i verovanja da su dobro očuvani ostaci raskošne građevine sa apsidama, ukrašene mozaicima i izuzetnim kapitelima, ostaci carske palate. S obzirom na to da je tuda prolazio glavni rimski put za Sofiju, sasvim logično je pretpostaviti da, kako kaže vođa projekta Vasić, car nije mogao biti nasred puta. Njegovu rezidenciju trebalo bi potražiti negde severnije.
       Direktor Vasić veruje da je to što se mislilo da je palata, verovatno neki administrativni centar, gde su donošeni zakoni, svođeni računi i obavljani drugi poslovi. Nije isključeno da je na spratu te zgrade živeo guverner provincije ili neki drugi velikodostojnik koji je brinuo o Medijani.
       - Iskopavanja su jasno pokazala i istoriju izgradnje Medijane - kaže direktor Arheološkog instituta. Najraniji horizont življenja bio je po svoj prilici kada je Konstantin Veliki došao na ove prostore posle rata sa Licinijem 316. godine. Od 317. godine on je na ovom prostoru. Tu se nešto gradi. Mi u ovom trenutku još ne znamo kako je to izgledalo. Naišli smo samo na jedan stub od neke velike zgrade koji je potpuno drugačije orijentacije nego sve ostale zgrade na Medijani.
      
       Tri sloja gradnje
       U jednom trenutku Konstantin očigledno odlučuje da taj stari kompleks poruši, da terene niveliše i da se tu ukopaju temelji zgrada koji su i danas vidljivi.
       - Sve što je nađeno na Medijani ukopano je u taj stariji sloj nivelacije - objašnjava profesor Vasić. - Prema novcu koji je nađen u tom najstarijem sloju, može se pretpostaviti da je ovaj kompleks palate izgrađen negde oko 330. ili posle 330. godine. Te građevine bile su u funkciji do 378. godine, kada, posle bitke kod Jedrena, provaljuju gotska plemena.
       U toj bici poginuo je rimski car Valens koji je držao Istok. Posle te bitke na ovim prostorima nije bilo dovoljno vojske te Goti preplavljuju ove krajeve i ruše niz lokaliteta. Do takvog zaključka dolazi se i po novcu koji je nalažen na celoj teritoriji Srbije, pa i Medijane. Ta iskopavanja pokazala su da protok novca prestaje 378. godine.
       Posle toga Medijana više nije carska rezidencija, ali ostaje carsko imanje na kojem se formira neka seoska zajednica koja i dalje donosi prihode carskoj blagajni.
       Od 364. godine carevi i ne dolaze na Medijanu. Te godine Valens i Valentijan (braća iz Vinkovaca) tu su podelila zapovedništvo nad vojskama i carstvom. Valens je držao istočni deo: današnju Bugarsku, Malu Aziju, Egipat... Od reke Cibrice (Bugarska) Valentijan je držao zapadni deo carstva: veći deo Balkana, Španiju, Galiju, Germaniju...
       Kuće seoskog stanovništva na Medijani bile su čvrste, ali građene vrlo skromno, kao u suvozidu.
       U tom sloju gradnje arheolozi iz Beograda i Niša ovog leta došli su do prvog velikog otkrića. Pronađeni su temelji crkve koja je temenom apside nalegala na stariji zapadni ogradni zid. Iz toga se izvukao logičan zaključak da je crkva mlađa od carskog kompleksa.
       - Crkva je malih dimenzija - objašnjava profesor Vasić. - To nije nikakva bazilika, niti neka veličanstvena građevina. Vrlo skromnih dimenzija, skromno je i zidana: temelji su rađeni od lomljene opeke, upotrebljene su i neke polomljene mermerne ploče sa ranijih građevina (pronašli smo čak i jedan fragment natpisa u temeljima). Zidovi su, isto tako, rađeni od rečnih oblutaka koji su ređani i vezivani blatom do određene visine. Preko njih išle su ravne grede i krov, verovatno na dve vode. Centralni brod crkve je omalterisan.
       Drugo veliko iznenađenje za arheologe bilo je baš na tom centralnom brodu, u tom malternom patosu. Pažljivim otklanjanjem naslaga zemlje, otkriveno je kvadratno polje veličine od oko 50 x 50 santimetara, urađeno u mozaiku, na kojem je ucrtan Hristov monogram, od kombinacije slova H i R.
       Hristov monogram Konstantin koristi još od 312. godine. Uoči bitke sa svojim velikim suparnikom Maksencijem, Konstantinu i njegovoj vojsci ukazao se na nebu ovaj svetlosni znak sa natpisom "Ovim ćeš pobediti", a onda u snu javio mu se i Spasitelj s istim znakom i zapovedio da ga stavi na ratne zastave. Ujutru je Konstantin naredio da se na sve ratne zastave stavi Hristov monogram onako kako ga je on nacrtao, monogram je stavio i na svoj šlem, a vojnici na svoje štitove.
       Božju milost Konstantin je odmah osetio i počeo da beleži pobedu za pobedom nad jačim suparnikom. Stigao je gotovo do samog Rima. Odlučujuća bitka odigrala se kod Milvijskog mosta. Uveren u svoju pobedu, pošao je lično i Maksencije, da od glavnog vojskovođe preuzme komandu. Ali, kada je slavodobitno stupio na most, most se srušio. Maksencije pada u Tibar i udavi se. Konstantin svečano ulazi u Rim i postaje vladar zapadnog dela carstva,kasnije (324), posle konačne pobede nad Licinijem na istoku, postaje jedini vladar tada najmoćnije imperije.
       Ovakav isti monogram pronađen je u još jednoj od niških grobnica u kojoj su bile freske. Ovaj znak u upotrebi je negde do druge polovine IV veka, kada se javlja krst sa zavijutkom na vrhu kao slovo R. Posle toga javlja se samo krst koji je, prema predanju, Konstantinova majka carica Jelena pronašla na Golgoti. I od tog vremena u upotrebi je (na novcu i spomenicima) krst kakav i danas koristimo.
       Horizont življenja na Medijani, kojem pripadaju pronađena crkva i seoske kuće, kako kaže dr Miloje Vasić, uništen je provalom Huna 441. godine, o čemu je pisao vizantijski istoričar Prisk. Naši arheolozi su do ovog saznanja došli kad su u blizini crkve na Medijani pronašli ostavu i u njoj 250 novčića. Prema datumu na novcu to je upravo 441. godina.
       - Ovaj horizont generalno možemo staviti u razdoblje između 378. ili 380. i 441. godine - kaže direktor Arheološkog instituta. - Na podu crkve pronađeno je i pet novčića koji će, kad budu očišćeni, možda dati neki precizniji datum.
       Zanimljivo je da ovakav tip crkve do sada nije pronađen na Balkanu. Oko crkve nalazilo se i groblje. Ove godine otkrivena su dva groba, a u ranijim istraživanjima četiri. Prostor između ove godine otvorenih grobova i crkve iduće godine biće sistematski ispitan, tako da nisu isključena i neka nova otkrića.
      
       Božanstva u bronzi
       Sledeće veliko ovogodišnje otkriće na Medijani, možda i najveće do sada, jeste pronalazak tri cela i jednog prepolovljenog dela bronzane ograde sa glavama meduza i lavova. Svaki deo obeležen je s jedne strane rimskim a sa druge grčkim brojevima, da bi ti delovi mogli lako da se sklapaju. Između delova ograde stajali su stubići, herme, sa poprsjem božanstava na vrhu, a u podnožju sa malim nogama; ako je muško božanstvo, prikazane su i genitalije. Na jednoj od ovih hermi pronađenih ovih dana na Medijani je lik boga lekara Asklepija, na drugoj (oštećenoj) verovatno je lik boginje zdravlja Higije, na trećoj je lik boginje Meseca Lune, a na četvrtoj je, po svoj prilici, lik boga Sunca Sola.
       U prvi mah pomislilo se da je ta ograda pripadala nekom paganskom hramu, da je odvajala najsvetiji deo hrama od prostora gde su se okupljali vernici. Međutim, naknadnim uvidom u literaturu, profesor Vasić saznaje da se vrlo slična ograda nalazi i na reljefu Konstantinovog slavoluka u Rimu. Na jednom delu reljefa jasno se vidi kako iza takve ograde Konstantin drži govor.
       Dakle, zasad postoje dve pretpostavke: ili je to bila ograda u paganskom hramu ili ograda koja je služila za carski ceremonijal!
       - Ovakva ograda, koliko je meni u ovom trenutku poznato, do sada nigde nije pronađena na teritoriji Rimskog carstva - zadovoljno ističe profesor Vasić. - Moguće je da ćemo pronaći još neke fragmente, neke delove ograde, koji će pomoći da se jasno odredi u koje svrhe je služila. Prema nekim tipskim karakteristikama, sada zaključujemo da je ona mogla biti izrađena negde u prve dve decenije IV veka.
       Prvobitnom verovanju da je ova uredno spakovana ograda pripadala paganskom hramu doprinelo je ranije otkriće ostave sa polomljenim paganskim skulpturama.
       - Pronalazak bronzane ograde, s jedne, i crkve, s druge strane, pokazuje vreme kada hrišćanstvo napreduje a kada je paganstvo u odstupnici - objašnjava profesor Vasić.
       - Moguće je da su pagani sakrili tu ogradu misleći da će hrišćanstvo brzo da nestane.
       Ovogodišnja istraživanja na Medijani su završena, jer su beogradski i niški arheolozi u međuvremenu planirali druge neodložne poslove ne očekujući da će na Medijani baš ovog leta naići na tako senzacionalna i epohalna otkrića. Nisu obezbeđena sredstva za neke veće radove. Iskopavanja se nastavljaju sledećeg leta, sa mnogo više ambicija, snage i novca.
       Niški poslenici kulture iz Narodnog muzeja i ostalih institucija pažljivo čuvaju otkrivene predmete i nalazišta na Medijani i s nestrpljenjem očekuju nastavak radova. Direktor Narodnog muzeja u Nišu Stojadin Đokić podseća da je ovogodišnji projekat finansirao grad Niš, ali da se očekuje da u budućim radovima priskoči u pomoć i Republika. Slavica Nikolić, muzejski pedagog, napominje da će budući arheološki park Medijana imati ne samo naučnu nego i pedagošku funkciju, da će se sigurno osmisliti mnogi programi koji će biti na polzu sadašnjih i budućih generacija.
      
       JOVAN JANjIĆ