Princ Tomislav Karađorđević dao je poslednji intervju NIN-u 1999. godine iz koga prenosimo njegova sećanja na poslednjeg jugoslovenskog kralja, njegovog brata, Petra II Karađorđevića

      Jedan od ključnih događaja u drugoj polovini XX veka za Srbiju i Karađorđeviće jeste gubitak kraljevstva.
       - Ključna Petrova greška bila je što je javno zatražio da se general Mihailović i jugoslovenska vojska u otadžbini stave pod Titovu komandu. Nikada o tome sa Petrom nisam opširnije razgovarao. Kazao mi je samo da je tekst koji je izgovorio sastavljen u britanskom ministarstvu inostranih poslova. Tada je počeo Petrov sunovrat u svakom pogledu.
       Sećam se da je moja majka rekla: "Na pola reke se novi gaz ne traži!" Petrovo napuštanje zemlje na početku rata, ženidba sa Aleksandrom dok je rat trajao, zahtev da se Mihailovićevi ljudi stave pod Titovu komandu, prenošenje kraljeve vlasti na namesništvo... opredelilo je njegovu sudbinu, sudbinu naše porodice, ali i jugoslovenskih naroda.
       To što je Petar uradio bila je vrsta izdaje.
       (...)
      
       Karađorđevići su posle pobede Tita i komunista imali zlehudu emigrantsku sudbinu. To se, pre svega, odnosi na kralja Petra II?
       - Sa teretom kralja koji je izgubio kraljevstvo, sa permanentnim finansijskim problemima, uz loše odnose sa kraljicom Aleksandrom - on se odao alkoholu. Potom pravi još jednu strašnu grešku. Pristupa raskolničkoj crkvi jer su mu za to ponudili velike pare.
       (...)
      
       Jeste li pokušavali da mu pomognete?
       - Često je dolazio kod mene kada je imao probleme. Jednom prilikom mi je rekao, dobro se toga sećam: "Tomo, ja ne znam šta da radim, nemam više poverenja u ljude". Bilo je to, mislim, pred njegov odlazak u Ameriku 1969. godine.
      
       Tamo se upoznao sa kontroverznom gospođom Mici Lou.
       - Da, ona je bila proglašena za saradnika okupatora i izbegla je iz Jugoslavije uz pomoć Vatikana. Mici je bila glavni kreator crkvenog raskola i ona je u najvećoj meri uticala na to da Petar pristupi raskolnicima.
       Ona mi je javila 1970. godine da je Petar u bolnici u Los Anđelesu, da je u komi i da moram hitno da dođem. Rekao sam joj da mi to svakih šest meseci neko kaže, jer, nažalost, to se kod Petra često dešavalo. Međutim, javi mi se njen muž, taj Kinez Lou, koji je lekar, i saopšti mi da je Petrovo zdravstveno stanje zaista ozbiljno i da nisu sigurni da će preživeti. Kaže mi da povedem i Aleksandra, Petrovog sina.
       To je meni bilo posebno teško da učinim jer sam išao među okorele raskolnike.
      
       Najbitnije je ipak bilo da posetite brata na samrti!
       - Naravno, ali sam se plašio da moju i Aleksandrovu posetu ne iskoriste i prikažu nas kao članove dinastije koji podržavaju raskol. Znate, u emigraciji vesti se brzo rašire, a teško ih je potom demantovati.
       (...)
      
       Ona je faktički kidnapovala njegov leš i sahranila ga u Libertvilu. Tako je Petar jedina krunisana glava koja je sahranjena u SAD!
       - Tačno. Tada su se dešavale neverovatne stvari. Pošto je Petar imao tešku cirozu jetre, predložio sam Mici da dovedem jednog hirurga iz Engleske da Petru izvrši transplantaciju jetre. Ona ja bila odlučno protiv toga. Dogovarali smo se i gde Petra da sahranimo kada umre. Kazao sam joj da smatram da Petar treba da bude sahranjen pored naše majke u Londonu, jer je to neutralno mesto, i da sam se o svim formalnostima dogovorio sa britanskim konzulom u Los Anđelesu.
      
       To se nije desilo!
       - Naravno da nije. Krajem godine Mici me obaveštava da je Petru transplantirana jetra u Denveru, ali da je, nažalost, dobio zapaljenje pluća. To je vrlo ozbiljna situacija i ja sam znao da se Petar iz toga ne može izvući. Takođe, Mici mi je, tom prilikom, rekla da će me obavestiti kada Petar umre.
       Znate kako sam saznao da je Petar umro? Tako što mi je Aleksandar iz Nemačke javio da je čuo na Bi-Bi-Siju da mu je otac preminuo. Potom mi se javio knez Pavle iz Pariza i pitao me da li imam više informacija. Nisam imao, niti sam znao kako da stupim u kontakt sa Mici Lou. Kada sam uspeo preko nekih prijatelja da saznam nešto više, bio sam šokiran: Petar je umro nekoliko dana ranije i u testamentu je napisao da želi da bude sahranjen u Libertvilu.
      
       A vi ste već sve sredili da bude sahranjen u Engleskoj?
       - Da, čak sam dobio i dozvolu od engleske kraljice. Onda se desi još neverovatnija stvar. Pozove me engleska kraljica i kaže mi da je dobila telegram od raskolničkog vladike Dionisija koji je obaveštava da je Petar umro, da će biti sahranjen u Libertvilu u SAD i pita me šta to treba da znači. A ja kažem: nemam pojma. Kada sam nabavio dokumentaciju o Petrovoj smrti i kada sam video umrlicu, nisam mogao da verujem svojim očima. U umrlici je pisalo da je umro Petar Petrović, sin Aleksandra, da mu je majka nepoznata, da nije bio oženjen, da nema dece... neverovatne stvari.
      
       LUKA MIČETA