U političkim i kulturnim krugovima u svetu sve češće se pominje ime arhitekte Frenka Gerija uz tvrdnju da grad u koji on dođe više nije isti

      Svi znamo kakvo se čudo dogodilo u Bilbau, u gradu idustrijskog otpada, zapuštenih brodogradilišta i napuštenih čeličana. Dugovima zagušeni i desperantni gradski oci smogli su hrabrost da ulože 100 miliona dolara uvereni da će Frenk Geri razbiti učmalost ovog grada. NJegov Muzej Gugenhajm je poput olujnog naleta uneo u gradsku kasu, samo u jednoj godini, 160 miliona turističkih dolara, razdrmao domaću privredu i omogućio otvaranje 3 800 novih radnih mesta. "Normalno, vi ne možete da kažete da je jedna zgrada spasila grad", kaže ministar za ekonomiju Hosu Hon Imaz, "ali ova zgrada je zaista čudo."
       Gerijevo remek-delo, obloženo titanijumskim pločama, prodrmalo je svetsku kulturnu psihu. Ono je takođe obnovilo veru u snagu arhitekture. Iznenada, svaki stereotipan grad poželeo je da pokrene svoju ekonomiju privlačnim umetničkim muzejom. Svaki zaduženi grad počeo je da sanja o svojoj posebnoj arhitektonskoj atrakciji. Poslata je poruka arhitektima: Zahvalite Frenku Geriju što je svojim "Hevi-metalom" uzdigao značaj arhitekata do nivoa spasilaca gradova.
       Bilbao se zauzvrat posrećio Geriju. Tokom projektovanja Gugenhajma, direktor Tomas Krens je izazvao Gerija da nadmaši sebe pa i samog Frenka Lojda Rajta, tvorca njujorškog Gugenhajma. Komentatori su kasnije čak prihvatili to smelo poređenje: nije li možda Geri i pretekao drugog Frenka kao najvećeg arhitektu dvadesetog veka?!
       Ako bi u arhitekturi postojala rang-lista svih živih graditelja, Geri bi svakako zauzeo vrh. NJegova slava sada uveliko prelazi okvire njegove profesije. "Ameriken ekspres" koristi njegovo ime u reklamne svrhe, Maraja Keri snima spot u Bilbau, TV voditelji ga često zovu. Gerijeva predavanja su rasprodata. Studenti se tiskaju oko njega tražeći autograme. "Oni me baš tretiraju kao filmsku zvezdu", kaže Geri.
       Gerijeva slava se brzo širi, ali njegovo ponašanje je daleko od nametljivosti. Umesto toga, dok se gega oko svog biroa u Santa Moniki nemarno obučen i raščupane kose, on očigledno insistira na neformalnom držanju nekadašnjeg došljaka iz Toronta. NJegova snaga je zato u neiscrpnoj inventivnosti i raznovrsnoj inspiraciji. Između ostalog, on je inicirao arhitektonsku digitalnu revoluciju i pokazao put ka neortogonalnom svetu.
       U životnom dobu kada većina ljudi provodi mirne penzionerske dane, Geri, u svojoj 71. godini, upravo je obnovio zakup biroa na deset narednih godina. NJegovi sledeći poslovi - Diznijev koncertni centar i preuređenje zone Panamskog kanala, između ostalih, biće projekti o kojima će se mnogo govoriti u narednim godinama. "Kada se mnogi spremaju za kraj", napisao je nedavno Geri, "ja sam spreman za početak."
      
       MAJKL KANEL
       Arhitektura, SAD