NASLOV: "Okrutne igre", SAD, 1999.
REŽIJA: Rodžer Kembl
SCENARIO: Rodžer Kembl
ULOGE: Rajan Filip, Sara Mišel Žerar, Ris Viderspun, Selma Bler

      Vuk Pavlović
       Mladi režiser i scenarista Rodžer Kembl ne može se pohvaliti naročito uspešnim rediteljskim debijem u filmu "Okrutne igre". Reč je o četvrtoj ekranizaciji "Opasnih veza", poznatog romana Šoderloa de Lakloa, pa je neminovno poređenje sa prethodnicima od kojih francuska verzija Rože Vadima (1959) i američka Stivena Frirsa (1988) po svim svojim vrednostima ulaze među klasike. Kembl je očito želeo da kaže nešto novo, no njegov film spada u one zanimljive, solidne, ali i nedorečene pokušaje.
       Radnja ove savremene dramske priče odvija se u krugovima njujorške bogataške elite, oličene u razmaženim i dokonim potomcima porodica Velmont i Mertil. Mladi Sebastijan (Rajan Filip) arogantan je i lepuškast student koji iz hobija osvaja devojke ne bi li zabeležio još jednu "recku". NJegova seksepilna polusestra Ketrin (Sara Mišel Žerar) ima slične karakteristike i afinitete i stoga oni sklapaju opkladu: njen cilj je da luckastu i neiskusnu Sesil (Selma Bler) uvede u tajne seksa i promiskuiteta da bi se tako osvetila bivšem dečku koji ju je ostavio baš zbog Sesil, dok je Sebastijanov zadatak da zavede Anet (Ris Viderspun), čednu devojku rešenu da svoju nevinost čuva za trenutak prave ljubavi. NJihov plan se razvija u željenom pravcu sve dok Sebastijan ne shvati da se zaljubio u Anet i da je zapravo žrtva velikih manipulacija svoje polusestre.
       Tematski, Kembl je pokušao da prikaže mračno naličje američkog džet-seta, što nije uspeo najbolje da sprovede jer je njegov pristup temi uglavnom jednostran: postoji tu izvesna doza kritičnosti, ali u faktografskom smislu - autor se više bavio činjenicama i ilustracijom tog sveta nego posledicama koje proizlaze iz postupaka snobovskih junaka. Seks može da šokira, samo je pitanje koliko, a upravo je iz vizure seksa Kembl hteo da protumači kako živi bogataško društvo. Iako je priča filma zanimljiva i intrigantna, autor je nagomilanom i naglašenom upotrebom seksa (idealno oružje za manipulaciju) donekle ugušio radnju, i ona je negde u središnjici filma počela da gubi na dotadašnjoj tečnosti. Spletkarenje, cinkarenje, podmetanje, a između toga seks i sve zbog seksa - stil je lagodnog života naših junaka (inače im je neizmerno dosadno). No kako je sa te strane sve jasno od početka, tako se šoking sistem pretvorio u svoju suprotnost usled ponavljanja, tempo filma je opao a radnja pomalo lutala da bi ipak došla do kako-tako logičnog kraja.
       Kemblova režija ne sadrži neku preteranu invenciju i maštu, odnosno adekvatno je pratila tekst - u njegovim uspešnijim delovima (u prvom delu filma) odisala je izražajnošću da bi onda ostala bez snage da prevaziđe potonje dramaturške padove. Zato su "Okrutne igre" nedorečen i nedovoljno ubedljiv film, što je šteta s obzirom na početni potencijal (duhovite replike, fino postavljene scene i neobični junaci - gotovo svi negativni i uvrnuti) i naravno, na temu i ideju. Jedan od razloga zbog čega ovaj film nije iznad proseka leži i u glumačkoj ekipi, sastavljenoj od mladih potencijalnih holivudskih zvezda - dok su Sara Mišel Žerar i Ris Viderspun superiorne u ulogama Ketrin, kraljice mahinacija, i Anete, smerne device, dotle Rajan Filip ne poseduje ni šarm ni harizmu, potrebne karakteristike beskrupuloznog zavodnika i ljubavnika kakav je Sebastijan. Naprosto, izgledao je bledunjavo i površno, a ako je takav glavni glumac, onda se ni od filma ne mogu očekivati visoki dometi.