NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Jeljcinov Raspućin

Princ ruske oligarhije Boris Berezovski učestalo kritikuje Putina, opasno po sebe ili rđavo za ruskog predsednika?

      Kada kažu "oligarhija", u Rusiji prvo pomisle na Borisa Berezovskog. Pre četiri godine, Berezovski je sročio njen još i danas važeći, mada nenapisani manifest.
       "Mi smo", rekao je 1996. ovaj (dolarski) taze milijarder, "unajmili (Anatolija) Čubaisa i investirali smo ogromnu sumu novca da osiguramo izbor (Borisa) Jeljcina. Sada nam pripada pravo na mesta u vladi i na uživanje plodova naše pobede."
       Berezovski je otvoreno govorio britanskom "Fajnenšel tajmsu" da je tadašnji Jeljcinov reizbor na mesto šefa države, finansiran fondovima "sedmorice najvećih" među tzv. novim Rusima - Berezovskog, Vladimira Potanjina, Mihajila Hodorkovskog, Vladimira Gusinskog, Pjotra Avena, Mihajila Fridmana i Aleksandra Smolenskog. Prema rečima magnata, njihovi finansijski koncerni kontrolisali su "50 odsto ekonomije" Rusije.
       "Uživati plodove pobede" podrazumevalo je koristiti vlast i zgrnuti pare, zatim ponovo uložiti novac u vlast i zgrnuti još veće pare. Jer, saglasno jednom od aktera grupe bankaru Hodorkovskom, "u Rusiji - politika je polje najunosnijeg biznisa, i to će biti tako zauvek".
       Od sedmorice pomenutih bankara, uz to još vlasnika finansijski atraktivnih delova industrije, u oblasti obojenih metala, nafte i drugih - najbogatiji, najuticajniji i najpoznatiji je Berezovski, pre nešto više od deset godina samo profesor, doktor fizike i matematičkih nauka. Prema svojevremenoj proceni američkog magazina "Forbs", njegovo bogatstvo, nagomilano već prvih godina posle raspada SSSR, dostizalo je tri milijarde američkih dolara.
       U javnosti Rusije, ime Borisa Berezovskog pročulo se 1994, kada je ispod njegovog "mercedesa" eksplodirala bomba ubivši šofera, dok je sam Berezovski prošao s povredama.
      
       Bomba
       Smatralo se da je nekome zasmetala trgovina automobilima "lada", špekulacija kojom je Berezovski namakao prve desetine svojih miliona. Osnovavši "LogoVAZ", on je dobijao svoje "lade" po ceni znatno nižoj od fabričke, koristeći subvenciju države za podsticanje izvoza. Međutim, kola nikada nisu eksportovana. Berezovski ih je prodavao na domaćem tržištu, gurajući visoku razliku u sopstveni džep. Iz Švajcarske, kojoj je izvoz kola tobože namenjen, pristizali su samo lažni papiri. Čovek Berezovskog u vlasti, potrudio se da vlast ništa ne vidi i ne čuje, darovao je potpis.
       Posle prava "na izvoz", darežljiva država dodelila je novopečenom magnatu i pravo na masovan uvoz kola, ovog puta uz izbegavanje plaćanja carine.
       Parking "LogoVAZA" je, međutim, granatiran. Za bombardovanje je osumnjičen Silvester, vođa bande moskovskog predgrađa Solnceva. Posle neuspelog atentata na Berezovskog, Silvester je pobegao preko granice, no kada se vratio u Rusiju, raznet je bombom neotkrivenog atentatora u svom "mercedesu". Saglasno navodima u štampi, o bezbednosti Berezovskog i njegovog biznisa starala se banda Čečena.
       Uz "LogoVAZ", Berezovski je zatim patentirao i "Sveruski auto-savez", korporaciju koja je uz bombastu reklamu prodavala "akcije" tobožnjeg proizvođača prvog "narodnog automobila". Niti je takav auto proizveden, niti su "akcije" koje je Berezovski prodao ikada naplaćene. Ali, pravi uspon ka velikoj moći milijardera počeo je zapravo 1995, kada je bogataš pribavio sebi deo državnog TV kanala ORT, dokopavši se televizijskog oglasnog vremena (sekunde oglasa plaćane su hiljadama dolara) i kada je takoreći nizašta dobio u vlasništvo Sibnjeft, državnu naftnu kompaniju.
       Prema svedočenju Andreja Pjontkovskog, šefa moskovskog Centra za strateške studije, moć Berezovskog zacementirana je "privatizacijom porodice" ondašnjeg predsednika Rusije.
       "On je fortifikovao svoju stratešku liniju odbrane unutar predsednikove familije, postajući njen aktuelni finansijski menaxer, dabome, ne gubeći pri tom iz vida svoje privatne interese", tvrdio je Pjontkovski. Iza paravana predsednikovog zeta Valerija Okulova, u vrhu "Aeroflota" "ljudi Berezovskog prebacivali su devizni prihod 'Aeroflota' na račune njegove privatne kompanije u Švajcarskoj", navodio je.
      
       Krasan biznis
       Saglasno generalu Koržakovu, Jeljcinovom dugogodišnjem telohranitelju i šefu ličnog obezbeđenja, Berezovski se postarao za štampanje Jeljcinovih memoara i finansijski menadžment njegovih honorara, obasipajući dve predsednikove kćeri neobično skupim poklonima. NJegov uticaj na Jeljcinove odluke, navodno uz posredovanje Tatjane Djačenko, kćeri i istovremeno službenog Jeljcinovog savetnika, postao je poslovičan. Zbog velikog uticaja na personalnu politiku Kremlja, prozvan je u javnosti "savremenim Raspućinom", ali mnogo opasnijim od svog istorijskog prethodnika iz vremena cara Nikolaja Drugog. Pojedini ljudi koji su se isprečili na putu interesa Berezovskog, kao na primer Vladimir Listjev, najpopularniji TV voditelj ORT, misteriozno su okončali.
       General Lebed je jednom izjavio da je njegov mir s Čečenima 1996. razljutio milijardera i da mu je ovaj navodno prebacio: "Pokvarili ste dobar biznis." Ali "biznis" je procvetao iznova, jer je Berezovski ubrzo dospeo na mesto s kojeg se moglo uticati na usmeravanje ruskih milijardi "za obnovu Čečenije", uglavnom nestalih kao i akcije "narodnog auta".
       Jedna od poslednjih kadrovskih inicijativa Borisa Berezovskog ticala se Aleksandra Valošina, Jeljcinovog šefa administracije predsednika, imenovanog uz njegovo zalaganje. Posle izbora marta ove godine, Valošin je reimenovan na mestu šefa administracije, ovog puta predsednika Vladimira Putina. Smatra se da je Valošinova visoka funkcija zalog Jeljcinu i ruskoj oligarhiji da njeni interesi i interesi familije bivšeg predsednika neće biti ugroženi. Međutim, šta je s Berezovskim? Minulih nedelja, magnat se našao u središtu pažnje, ovog puta svojim kritikama na račun Putina, tobože zbog odstupanja s pravca dalje demokratizacije. Za koga to nije dobro? Za Berezovskog? Za Putina?
      
       PETAR POPOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu