Protivrečni izveštaji sa ruskog dalekog istoka: da li će Kinezi 2050. godine tamo biti dominantna nacionalna grupacija? Svakog dana u Rusiji je 2 500 ljudi manje. Godišnji priraštaj stanovništva u Kini je 15 miliona

      Od stalnog dopisnika NIN iz Pekinga)
      
       Za dobar deo ruskog stanovništva na dalekom istoku to su alarmantne vesti: Kinezi dolaze! Oni stižu vozovima, kamionima, avionima, natovareni velikim balama s robom koju nastoje da prodaju. Uobičajena slika uz transsibirsku prugu: iz vagona, često i u pokretu, na određenim mestima se izbacuju torbetine s robom. Dočekuju ih Kinezi i raznose dalje, do pijaca i trgovina. Retko koji Kinez, koji je kupio kartu na relaciji Peking-Moskva, stigne do krajnjeg odredišta: njegova roba se rasprodaje na usputnim stanicama.
       Buvljaci i trgovine na ruskom dalekom istoku puni su Kineza i kineske robe. Dobar deo njih posluje ilegalno, a jedan broj boravi u Rusiji i bez legalnih dokumenata. To, naravno, nisu i jedini Kinezi u ovom regionu: mnogo desetina hiljada radi na poljoprivrednim dobrima. Kinezi su postali poznati uzgajivači povrća, čak i u teškim sibirskim uslovima. Reklo bi se da je sve to "obostrano korisno". I jeste, u principu.
       Ali, šef pogranične kontrole Aleksandar Sajkin nedavno je upozorio da je za poslednjih 18 meseci milion i po Kineza ilegalno ušlo na rusku teritoriju dalekog istoka. NJegovu alarmantnu izjavu pokušava da stiša jedan drugi funkcioner nadležan za pitanja imigracije. On je listu "Moskou tajms" rekao da Kinezi dolaze "privremeno, da trguju i da se posle vraćaju u svoju zemlju". Nije, međutim, demantovao cifru od 1,5 miliona koliko je, navodno, ilegalaca iz Kine.
       Ruske informacije su u stvari, veoma protivrečne (kineskih nema). Ali, čak ako se i pet puta umanji broj ilegalaca iz Kine, koje pominje šef pogranične kontrole, ispada da broj Kineza na ovom području godišnje raste za 250 000. Pod uslovom da se takav trend nastavi, za tridesetak godina Kinezi bi bili najveća nacionalna grupacija u istočnom Sibiru.
       Ovaj "pogled u budućnost" uznemirio je deo stanovništva u Rusiji. Oni govore o "kineskom osvajanju Sibira", ne na tenkovima i sa mitraljezima, već natovareni torbama punim robe.
      
       Demografski problemi
       I Kina i Rusija imaju ozbiljne demografske probleme. Ali, dok je glavni kineski problem veliki broj stanovnika, u Rusiji je prisutno opasno smanjivanje stanovništva, što kao dugoročni trend može da dovede do velikih teškoća.
       U Kini trenutno živi preko 1,25 milijardi ljudi, ali se svake godine broj ukupnog stanovništva povećava za oko 15 miliona. I to u uslovima jedne rigorozne politike ograničavanja rađanja, koja se sprovodi već dve decenije i zahvaljujući kojoj danas ima za oko 400 miliona Kineza manje nego što bi ih bilo da se takva politika nije provodila.
       Kineski premijer DŽu Žungđi rekao je jednom prilikom da je veliki broj stanovništva najveći kineski problem. Imao je u vidu da se godišnje mora obezbeđivati 10 do 15 miliona novih radnih mesta, a u nekim kriznim godinama i više. Računao je s tim da oko 100 miliona Kineza svake godine putuje svojom zemljom u potrazi za nekim sezonskim poslom, uglavnom u građevinarstvu. Ili, na primer, da država tokom narednih pet godina mora da računa s tim da će u poljoprivredi biti veliki broj seljaka višak. Cifra je astronomska, čak 137 miliona, samo za deset miliona manje od ukupnog broja ruskog stanovništva.
       Kina, u stvari, za samo deset godina dobija toliko stanovništva kao što Japan ima danas, a tokom samo jedne generacije njeno stanovništvo poraste kao ukupan broj ljudi koji žive u SAD !
       Rusija ima osam puta manje stanovnika od Kine. Ova država danas ima 145,5 miliona stanovnika. U odnosu na prethodnu godinu to je manje za 784 hiljade. Rusija beleži negativan priraštaj (prošle godine minus 0,54 odsto).
       Na ruskom dalekom istoku živi samo 7,4 miliona ruskog stanovništva. Oko ovog regiona je nekoliko kineskih provincija i autonomnih regiona koje ne spadaju u naročito brojne. Ipak, tu živi oko 80 miliona Kineza (u provinciji Heiluđang 38 miliona, u Đilin 26 miliona i u unutrašnjoj Mongoliji 24 miliona). Uporedni podaci pokazuju da je od 1989. godine broj stanovništva na ruskom dalekom istoku smanjen za 8 odsto, dok je broj Kineza u susednim provincijama porastao za 13 odsto. Te "demografske makaze" širiće se i narednih godina. Istočnom Sibiru će trajno nedostajati radna snaga, dok će mladih Kineza, željnih da rade i zarade, biti sve više.
       Guverner Primorskog kraja Jevgenij Nazdratenko predložio je svojevremeno da se iz evropskih delova Rusije preseli pet miliona ljudi na daleki istok. Ali, čak i tada bi odnos lokalnog stanovništva i Kineza koji žive uz granice bio u odnosu 1:6.
      
       Problem je u veličinama
       Svaki broj pomnožen sa 1,2 milijarde je ogroman. Zato se i pored napora da se priraštaj zaustavi, u Kini svake godine rađa 24 miliona beba (ali umire devet miliona starijih), pa je prirodni priraštaj ogroman.
       U Rusiji je stopa smrtnosti dva puta veća nego stopa novorođenih, pa su statističari izračunali da svakog dana ima 2 500 ljudi manje. Ako se ovakav trend nastavi, onda bi 2050. godine Rusija imala tek 116 miliona stanovnika (neki demografi smatraju da će Rusija imati još manje, između 80 i 100 miliona). Smanjivanju broja ruskog stanovništva doprinosi više faktora, od standarda života do opštih političkih i drugih okolnosti. Na primer, smanjuje se broj imigranata, prošle godine ih je bilo 380 000 ili za 27 odsto manje nego godinu dana ranije. Glavni deo imigracije čine Rusi koji su ranije živeli u bivšim sovjetskim republikama, naročito onim u srednjeazijskim republikama.
       Bolesti, takođe, odnose više života u Rusiji nego ranije. Broj slučajeva tuberkuloze prošle godine je porastao za 123 000, broj zaraznih sifilisom veći je čak za 44 puta nego u bivšem Sovjetskom Savezu, zaraženih HIV infekcijom ima dva i po puta više, a registrovanih alkoholičara 2,2 miliona, od kojih 110 000 između 12 i 16 godina .
       Godišnji pad broja sklopljenih brakova je pet odsto, a broj razvoda je za 23 odsto veći. Oko 70 odsto trudnih žena od 1994. godine do danas je abortiralo. U takvim okolnostima je zaista teško optimistički gledati na porast broja ruskog stanovništva na dalekom istoku.
      
       Kinesko pitanje
       Kina već dve decenije doživljava pravi ekonomski procvat i uspeva da održava izuzetno visoku stopu ekonomskog razvoja. U isto vreme postepeno se povećavaju demokratske slobode građana, pa i sloboda odlaska u inostranstvo. Dok je ranije državna sila sprečavala ne samo odlazak iz Kine u strane zemlje, već i seljenje iz jednog mesta u drugo, iz provincije u provinciju, danas su takva ograničenja ukinuta.
       Glavna ograničenja pred najezdom Kineza postavljaju danas strane države, a najviše one koje su ne tako davno kritikovale Kinu što ne dozvoljava svojim ljudima da slobodno odlaze u inostranstvo. Ipak, Kineza ima svakoga dana sve više u Evropi, Americi, Australiji ili u jugoistočnoj Aziji (na primer, JAT-ovi avioni koji dva puta nedeljno lete iz Pekinga za Beograd uvek su prepuni. Iako svi kineski putnici imaju unapred kupljene povratne karte, tek manji deo njih se vraća u Kinu).
       Do sada su Kinezi relativno lako putovali u Rusiju. Vlade obeju zemalja nastojale su da podstaknu međusobnu trgovinu, posebno pograničnu, a Kinezima ne treba naglašavati dva puta da mogu slobodno da putuju i da se bave trgovinom. Rusija je bila otvorenija nego bilo koja susedna zemlja i u njoj je bilo lakše i jednostavnije prodavati robu. Istina, i iz Rusije su dolazili trgovci u Kinu. I ne samo trgovci, već i razni sitni biznismeni, muzikanti, čak žene koje su se bavile najstarijom zanatom, a bile prijavljene kao kelnerice ili maserke.
       Međusobni obračuni mafijaških bandi, spekulacije, neplaćanje carina i drugih taksi, ignorisanje pravila o boravku, sve je to postepeno stvaralo novi problem u odnosima dve susedne i prijateljske zemlje. Od pre izvesnog vremena znatno su pooštreni uslovi ulaska u jednu i drugu zemlju, povećane su carinske dažbine i kontrola. Problemi su, ipak, samo privremeno rešeni.
       Trajnija rešenja zahtevaće vreme, toleranciju i novi pristup. Verovatno će još decenijama istočni Sibir imati malo vlastitih stanovnika, a biće okružen prenaseljenim kineskim provincijama. Kada se ne bi radilo o drugoj državi, Kina bi logičan izlaz za svoje mnogobrojno stanovništva mogla da potraži u Sibiru. Bio bi to "prirodni pravac", tim pre što je nekada ovim prostorima dominirala Juan ili Mancu dinastija. Toliko daleko vraćanje u prošlost donosi, međutim, samo nove probleme.
       Najmnogoljudnija zemlja Kina, ipak, ima još mnogo nenaseljenih vlastitih teritorija, na primer na severozapadu i zapadu zemlje. Država od ove godine usmerava preseljavanje velikih privrednih gradilišta na zapad, što znači da će se kapital, a s njim i milioni radnika, kretati u tom pravcu. Za Sibir neće ostati mnogo investicija, ali će i dalje biti dosta "ilegalnih Kineza", kao nosilaca velikih torbi i sitnog biznisa.
      
       Granice
       Ni za Rusiju ni za Sibir neće biti dobro ako njihova prirodna bogatstva ostanu još decenijama neiskorišćena i prekrivena večitim ledom. Istočni Sibir i ruski daleki istok možda će postati idealno mesto za ekonomsku saradnju i kooperaciju dve velike susedne države, region koji može da privuče i druge zemlje poput Južne Koreje i Japana.
       Sve su to bogati partneri kojima postaje tesno u vlastitim granicama i čiji kapital pokazuje interes za uključivanje u regionalne privredne tokove. Izvesni koraci su već preduzeti, premda još samo na nivou načelnih dogovora. Postoji projekt o stvaranju velike slobodne ekonomske zone koja bi obuhvatila deo ruske, kineske i korejske teritorije. Ta zajednička ekonomska zona koristila bi iskustva sličnih kineskih zona koja su u relativno kratkom vremenskom periodu ekonomski preporodili mnoge delove Kine.
       Politička situacija u regionu je povoljna za realizaciju takvih zajedničkih projekata, kao što je povoljna i za kinesko-rusku bilateralnu saradnju. I za Rusiju je korisno kinesko prisustvo u istočnom Sibiru, naravno ne putem ilegalnog naseljavanja, već na osnovu stabilnih, dugoročnih projekata od kojih bi obe zemlje imale koristi.
      
       ALEKSANDAR NOVAČIĆ