Amerikanci su krenuli u predizbornu trku. Prvi veliki događaj bila je konvencija Republikanske partije u Filadelfiji. Potvrđeno je da je DŽordž Buš njen kandidat - što se očekivalo - kao što je i sve proteklo u najboljem redu

      "Počastvovana sam i malo uzbuđena što pomažem otvaranju konvencije koja će nominovati mog muža za predsednika Sjedinjenih Država. Znate, ja sam sasvim objektivna kad kažem da ste napravili dobar izbor." Ovo je izrekla Laura Buš u govoru, napisanom i razdeljenom novinarima dan pre početka konvencije. Onda je ispričala, ipak ukratko, kako je njoj i njenom mužu, i njihovoj deci, tekao život otkako je DŽordž Buš, junior izabran za guvernera Teksasa. Zahvalila se majci, ćerkama, svekru i svekrvi, sve kako priliči na sličnim američkim predstavama.
       Onda su svi redom počeli da hvale Buša. Senator DŽon Mekejn, Bušov protivnik u Republikanskoj stranci, rekao je: "Ja ga podržavam. Zahvalan sam mu i ponosim se njime." Još je rekao da se gospodinu Bušu može verovati kao vrhovnom komandantu i nekome ko može čvrstom rukom da upravlja spoljnom politikom, uprkos nedostatku iskustva na tom polju. Izređali su se Bob Dol, bivši republikanski kandidat za predsednika, general Norman Švarckopf, komandant vojnih snaga u ratu u Persijskom zalivu, koji se delegatima obratio preko satelita sa bojnog broda rečima: "Zar ne bi bilo sjajno za naše oružane snage i Ameriku kada bi imali još jednog glavnokomandujućeg po imenu DŽordž Buš?!" (DŽordž Buš stariji je kao predsednik Amerike započeo rat u Zalivu pre deset godina.) Zaboravio je, međutim, da je DŽordž Buš junior izbegao vojnu službu u Vijetnamu.
       Ako nekoga ovakvi govori čude ili ih je sramota umesto onih koji su ih izgovorili, valja podsetiti na reči senatora Alana Simpsona iz Vajominga, koji je osvrćući se na Mekejnov govor rekao: "Pred njim je velika budućnost u partiji... Nikada ne želite da budete poznati kao jadni gubitnik. On želi da bude voljen kao svi mi. On želi da bude igrač."
      
       Donatori
       Republikanska stranka, stranka sa dugom konzervativnom reputacijom, pokazala je na ovoj konvenciji (održanoj u dvorani centra Ferst junion) da među njenim članovima nema nikakvih ideoloških neslaganja ili polemika. Sve je, u stvari, sve je bilo režirano. Znalo se ko će kada da govori, šta će reći i kako će se ponašati. Isto se očekuje i na konvenciji Demokratske stranke, koja počinje 14. avgusta. To, kao i njihovi programi, ako uopšte postoje, stalno pokreću jedno te isto pitanje: Koja je od ove dve partije demokratskija? I jedni i drugi, za sada samo republikanci jer su oni prvi počeli, pričaju o boljoj socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, uspehu Amerike u spoljnoj politici, a omiljeni izraz im je da je njihov kandidat "kandidat promena", a protivnički statusa kvo.
       Konvencija Republikanske stranke održana je uz pomoć donatora. U donatorsku elitu spada grupa od 739 pojedinaca i kompanija, koje su obezbedile dve trećine novca za izbore, a to je 137 miliona dolara. U tu grupu ubrajaju se i takozvani "platinasti sponzori", njih 139, koji su priložili više od 250 000 dolara.
       Ranijih godina, donatorska elita je bio "tim 100", grupa koja je priložila više od 100 000 dolara kako bi se započela kampanja predsednika DŽordža Buša. Taj klub je sada prerastao na 600 članova i priložio više od 60 miliona dolara za kampanju njegovog sina guvernera DŽordža Buša.
       Zvaničnici Republikanske partije kažu da su zahvalni podršci velikih donatora, ali da je jezgro partije 600 000 malih donatora sa prosečnim prilozima od 100 dolara. To je, za razliku od onih prvih, armija glasača.
       Koliki se novac vrti oko izbora najbolje govori podatak da je Filadelfija, zapravo njeni poslovni ljudi, obučila oko 150 dobrovoljaca, kojima je posao da ćaskaju sa delegatima, nađu im se na usluzi i identifikuju ljude od kojih mogu imati koristi poslovne kompanije u Filadelfiji. Samo organizovanje ove konvencije doneće Filadelfiji 100 miliona dolara. Direktor filadelfijske Trgovačke komore Čarls Pizi kaže da bi to mogao biti samo vrh ledenog brega.
      
       Protesti
       Ovu konvenciju pratili su i brojni protesti nezadovoljnika svih vrsta, kao što je običaj u Americi. Protestovali su pobornici zabrane abortusa, homoseksualci, protivnici smrtne presude, borci protiv rasizma...
       Sve je ličilo na demonstracije koje su organizovane prošle godine u Sijetlu, tokom zasedanja Svetske trgovinske organizacije i aprila meseca za vreme trajanje skupštine Svetske banke u Vašingtonu. Ovaj put nije bilo nereda, da li zato što je policija bila bolje organizovana i na vreme uspela da spreči ekstremne demonstrante ili zato što su se i oni pomalo smirili. Proteste je organizovala "Juniti 2000", organizacija koja nastoji da okupi sve nezadovoljnike širom Amerike. Međutim, zbog različitosti onih koje okuplja ona ne predstavlja ozbiljnu pretnju ni za koga.
       Svi protesti ove organizacije, bilo da se radi o kečerskim mečevima u blatu, protestnoj muzici ili gorljivim govorima predstavljaju samo deo folklora koji prati sve velike događaje u Americi.
       Za dve nedelje predstoji konvencija Demokratske stranke, koja verovatno neće doneti ništa novo ni Demokratskoj stranci ni Americi. Opet će se pojaviti neki drugi donatori, isti protestanti i isti folklor - "parada iskrenosti" rođaka i prijatelja, i partijskih drugova.
       Prava borba, borba za glasače, počeće posle toga.
       Prema ispitivanjima biračkog tela za sada vodi DŽordž Buš, u zavisnosti od agencije za ispitivanje javnosti, od nekoliko procenata do više od 10 procenata.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ