NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Spavali sa deset hiljada žena

Povodom osamdesete godišnjice rođenja reditelja Federika Felinija i deset godina od smrti proslavljenog pisca detektivskih romana Žorža Simenona, obnovljeno je izdanje pisama koja su ova dva velika umetnika razmenili

      U poređenju sa korespondencijom poznatih ličnosti, pedesetak epistola intimne prepiske naslovljene "Carissimo Simenon - Mon cher Fellini" predstavlja dragocen a ujedno i kuriozni izuzetak. Naime, ta su pisma proistekla iz prethodnih susreta dvojice ljudi koji su toliko sličnog karaktera i tako se dobro razumeju da zapravo i nemaju šta jedan drugom da kažu. Stoga im nisu potrebna duga izjašnjavanja. Žorž Simenon i Federiko Felini samo ohrabruju jedan drugog, razmenjuju međusobne simpatije i iskaze uvažavanja.
       U trajanju trideset godina oni su zadržali taj ton u prepisci što je - pravo čudo! Felini i Simenon jedan drugom, doduše, pišu veoma retko. Nisu se često ni viđali a retko međusobno i telefonirali. Stoga ovo izdanje sadrži samo 45 njihovih originalnih pisama, uz veoma opširan i zanimljiv predgovor.
      
       Simenon je tešio Felinija
       Ipak je prepiska velikana literature i filmske režije očigledan dokaz da su obojica bili srećni što su pronašli svog duhovnog dvojnika koga, bez zazora, mogu da vole i cene. Felini, kao sedamnaest godina mlađi, sačuvao je u toj prepisci izvesnu distancu prema starijem i iskusnijem umetniku Simenonu. A ovaj je prilično brzo prešao na intimno oslovljavanje svog mlađeg prijatelja. I - to njihovo prijateljstvo godinama je ostalo stabilno.
       Simenon i Felini znaju da su obojica detinjaste prirode. Oni godinama žive u svetu maštarija, a realnost smatraju za fantastičan igrokaz. Felini je uporno izbegavao autentična mesta snimanja. Prednost je davao veštačkim kulisama a i njegovi likovi bili su više karikature no ljudi s kojima se svakodnevno srećemo. Taksista koji odista liči na taksistu u Felinija "nema prođu". On je čak odbio da snima u Americi film prema Kafkinom delu "Amerika".
       Sve ove pojedinosti i štošta drugo o stvaralačkom radu i životnim zgodama Felinija i Simenona doznajemo iz njihove prepiske.
       I Felini i Simenon stvarali su u transu, uz neurotičnu tremu i porođajne muke. Kad bi završili započeto delo, osećali bi se ispražnjeno, izgubljeno. Svaki od njih na te depresije reaguje na osoben način, shodno svome temperamentu. Nemirni Simenon pribegava "begu napred", odnosno upušta se u rad na novom delu. Tunjavi Felini zapada u još veću lenjost.
       U poznim godinama Felini više ne snima remek-dela a često upada u depresiju. Tada mu Simenon piše najdirljivija pisma, hrabreći, sokoleći i tešeći ga. Te epistole spadaju među najlepše redove koje je Simenon uopšte napisao.
      
       Ko je bio veći Kazanova
       No, Simenon se dopisivao i sa Andreom Židom, i to punih 13 godina. Ta korespondencija upravo je antipod onoj sa Felinijem. Žid i Simenon razmenjuju prepisku upravo iz razloga što imaju oprečna mišljenja i karaktere. Žid nastoji da sazna korene Simenonove kreativnosti. A Simenon je veoma nepoverljiv zbog Židovog moralisanja. Svojevremeno je odjeknulo upravo senzacionalno što se ugledni pisac Žid uopšte upustio u korespondenciju sa autorom detektivskih romana. Ali kao ljudski nadmoćniji i sa više vitalne energije, iz te prepiske proizašao je Simenon. Na koncu, on je tešio i hrabrio Žida a ne obratno.
       Ali, vratimo se prepisci dvojice istinski srodnih duša. I Simenon i Felini iživljavali su se i u erotičnim fantazijama. U mlađim danima i u nezajažljivom osvajanju i vođenju ljubavi sa bezbroj žena. Simenon je bio opsednut idejom da po mogućstvu spava sa svakom ženom! Prema sopstvenoj izjavi, on je taj svoj san i ostvario. U toku života spavao je sa deset hiljada žena! On je to saopštio Feliniju u razgovoru povodom prikazivanja filma o Kazanovi. A taj tekst je u celosti objavljen u magazinu "Ekspres" 1977. godine i naslovljen "Ispovest o tajnama umetničkog stvaralaštva."
       Na "inkriminisanom" mestu Simenon veli Feliniju: "Znate, ja sam u životu bi veći Kazanova od vas, Felini! Pre dve godine napravio sam sumarni bilans. Od svoje četrnaeste godine vodio sam ljubav sa 10 hiljada žena. A u tome nije bilo ničeg poročnog. U seksualnom pogledu nisam nikakav manijak. Naprosto sam osećao potrebu da komuniciram. A čak su i onih osam hiljada drolja među tih deset hiljada žena bile ljudska stvorenja. LJudska bića ženskog roda. Najradije bih bio upoznao sva ženska bića na svetu!"
       No ni Felini u tom pogledu nije mnogo zaostajao za Simenonom. On je u svojoj radnoj sobi godinama ljubomorno čuvao debele fascikle sa fotografijama glumica i kandidatkinja kao i dublera za neke filmske uloge. Svaki put kada bi promenio studio u kojem je snimao, prvenstveno je vodio brigu o prenošenju tih mapa sa fotografijama žena. To su bile one prijateljice koje ga nikad nisu ostavljale na cedilu. Te fascikle imaju neobične natpise. Recimo: "Raskošne lepotice", "Na određen način upotrebljive", "Kradljivice", "Stara obličja", "Makroi i drolje", "Narkomanke", "Kepeci i klovnovi", "Izuzetna lica", "Pederasti i transvestiti", "Drogirani tipovi", "Crnci i crnkinje", "Klerikalci". Na naličju tih fotografija Felini je zapisivao svoje primedbe. Recimo: "Suviše visoka ali imponirajuća ženska pojava", "Omršavila je", "Veoma lepa, visoka, mačkasto fatalna".
       Kada pročitate korespondenciju dva umetnička velikana našeg veka i zanimljiv predgovor, spoznaćete da je Felini u liku glavnog junaka svog filma "Grad žena" u stvari prikazao i svoj autoportret.
      
       ANDRIJA GROSBERGER


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu