Prošle nedelje na VMA je prvi put u našoj zemlji izvedena intervencija kojom je bolesnici od Kronove bolesti produžen život - ugrađen joj je kateter koji prolazi kroz jetru do krvnih sudova, a pacijentkinja kroz njega prima tečni koncentrat hrane

      Pre deset dana je otkazao i poslednji krvni sud, od ukupno šest, kroz koje je Dejana Lekić poslednjih pet godina isključivo dobijala tečni koncentrat hrane. Pretila je opasnost da u najgorim mukama umre od gladi. NJen lekar koji je leči od 1995. godine, gastroenterolog Dino Tarabar, odlučio je da joj još jednom spase život. Okupio je tim stručnjaka koji su sačinjavali Goran Sjeničić, interventni radiolog, docent pukovnik dr Goran Kronja, vaskularni hirurg, docent dr Svetozar Pervulov, interventni radiolog, i Zdravko Brkan, anesteziolog. Oni su prošlog četvrtka na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu obavili intervenciju koja do sada nikada nije izvedena u našoj zemlji. Dejani je ugrađen kateter koji ide kroz jetru, zatim ulazi u najveći venski krvni sud (vena kava) koji ide sve do desne pretkomore. Drugi kraj katetera se nalazi spolja i ona će kroz njega i dalje punih 12 od 24 časa primati hranu. Tu se završava pomoć koju Dejani mogu pružiti domaći lekari. NJen budući život zavisi isključivo od transplantacije creva, operacije koja se ne radi u našoj zemlji, a u svetu to obavlja tek nekoliko lekara. Cena spasavanja Dejaninog života iznosi 250 hiljada dolara.
      
       Kod nas se više ne može
       Ovog 18. avgusta Dejana Lekić će napuniti 34 godine. Od 18. godine ima Kronovu bolest, zapaljensko oboljenje creva kojem se ne znaju uzrok ni poreklo. U svetu se sa stanjem u kome se nalazi Dejana (sindrom kratkih creva) živi desetak godina, a potom mora da se radi transplantacija creva. Dejana Lekić živi duže od svetskog proseka. Na njenom stomaku su tragovi 20 operacija. Posle svakog hirurškog noža ostajala je bez dela tankog creva. Danas ona ima želudac, dvanaestopalačno crevo i pedesetak santimetara tankog creva koje se završava kesom na trbuhu. Sve što Dejana pojede, "protrči" kroz jednjak, želudac i onih pola metra tankog creva i završi u plastičnoj kesi na stomaku. Tako nema mogućnosti da se bilo koja hrana razloži i nahrani organizam. Zdrav čovek ima između tri i četiri metra tankog creva. U ovom trenutku, vredno je priče da je ona još jednom preživela zahvaljujući naporima pre svega njenog lekara Dina Tarabara, a potom i cele Klinike za gastroenterologiju, Klinike za opštu i vaskularnu hirurgiju, i Instituta za farmaciju-svi sa VMA.
       Šef Klinike za gastroenterologiju pukovnik primarijus dr Stojan Lukačević tim povodom za NIN kaže: "Kada je pre deset dana došlo do tromboze i poslednjeg centralnog venskog suda, mi smo se našli u vrlo delikatnoj situaciji. Trebalo je obaviti intervenciju koja ovde do sada nije rađena, a za to smo morali da konsultujemo dr Karima Abu Almagda iz Pitsburga koji je vodeći autoritet u ovoj oblasti. I tako smo, zahvaljujući izuzetnoj saradnji Instituta za radiologiju Klinike za gastroenterologiju, Klimike za OVH i Klinike za anesteziologiju i reanimaciju prvi put u našoj zemlji izveli zahvat koji je pokazao dobar rezultat. Pacijentkinja, koja je inače miljenica naše klinike, oseća se dobro i danas je napustila bolnicu. To je poslednje što ova ustanova može da učini, a više se ne može nigde u našoj zemlji. Dejana je, inače, jedini pacijent koji toliko dugo živi sa ovom bolešću, i svim komplikacijama koje je prate, zahvaljujući zalaganju lekara i ostalog medicinskog osoblja. Koliko je meni poznato, veoma je malo bolesnika u svetu koji sa ovim načinom lečenja Kronove bolesti žive ovoliko dugo."
       Šta je Kronova bolest? Jednostavno rečeno, u pitanju je zapaljenje creva. Za razliku od druge zapaljenske bolesti, ulceroznog kolitisa koji zahvata samo debelo crevo, Kronova bolest napada sve - od usta do čmara. Manifestuje se kroz učestale stolice, temperaturu, fistule. Bolest zahvata ceo zid creva, crevo se zalepi za trbušni zid, probije ga pa gnoj i crevni sadržaj izlaze napolje. Fistule se pojavljuju izmeću vijuga creva i gnoj kruži unutar creva zatim probija u druge organe i pravi fistule prema mokraćnoj bešici, vagini i prema drugim organima.
      
       Mogla bih da konkurišem Tolstoju
       Nekoliko godina Dejana je lečena od svega i svačega. Najpre od jajnika, pa od slepog creva i kada je konačno utvrđeno da ima opasnu i praktično neizlečivu bolest, lekari su je 1990. godine poslali kući rekavši njenoj majci da joj nema spasa. Dejana je tada imala 24 godine. Nastavila je da se leči na VMA i sledećih pet godina o njoj se brinula dr LJiljana Rabrenović, kad se razbolela i umrla od karcinoma debelog creva. Poslednjih pet godina Dejana je pacijent četrdesetogodišnjeg Dina Tarabara, gastroenterologa, za koga kaže da joj je jedini prijatelj:
       "Mogla bih da konkurišen i samom Tolstoju pa bi njegov 'Rat i mir' bio kratka priča za ono što mi se dogodilo poslednjih 15 godina od raznih lekara koji su na meni više eksperimentisali i učili nego što su me lečili. Zahvaljujući dr Tarabaru, uspela sam da prebrodim sve psihičke i fizičke krize, njemu mogu da verujem, on je moja sesetra i moj brat, drug i drugarica, moje rame za plakanje i moj zaštitnik."
      
      
       Kako naći 250 hiljada dolara
       Sam dr Tarabar je najmanje spreman da priča o onome što čini za svoju pacijentkinju. Koliko puta ju je "vadio iz mrtvih", kako kaže majka Zorka. On je taj koji prati sva svetska dostignuća kad je reč o lečenju Kronove bolesti, on se prvi obratio dr Karimu Abu Almagdu i zamolio ga da dođe u Beograd i pregleda Dejanu. To što je Dejana još živa ne smatra nikakvom svojom zaslugom, već pre svega ističe rad Klinike za gastroenterologiju i razumevanje koje se pokazuje za mlade lekare i stručnjake, pre svega od strane načelnika VMA profesora general-potpukovnika dr Aca Jovičića. Svoju pacijentkinju naziva "dete" jer onako sićušna, mršava, izgleda mnogo mlađe od svojih godina. Za njega je ona pacijent na kojem je mnogo toga u domaćoj medicini prvi put isprobano. NJena ishrana isključivo putem katetera podrazumevala je da 12 sati mora da leži i prima koncentrat hrane u tečnom stanju koja se spravlja na VMA. Ona je postala prvi pacijent u nas koji hranu prima u kući. Sada je prvi pacijent koji se hrani na ovaj način, kroz jetru do krvnog suda koji će dalje hraniti organizam: "Sada je pitanje Dejanine ishrane opet trenutno rešeno. Naravno, moramo biti oprezni jer predstoji opasnost od infekcije, tromboze. Zato je važno raditi dalje. Dejanin život suštinski zavisi od 250 000 dolara, koliko košta operacija transplantacije creva koju bi u Pitsburgu izveo dr Karim. I zato sam i sam napisao pismo-apel koje se nalazi na sajtu koji će se ovih dana pojaviti na Internetu, a koji će biti posvećen Dejani Lekić."
       Tehnički, upoznaje nas dr Tarabar, operacija presađivanja tankog creva nije veliki problem. Ali, u praksi se pokazalo prilično teško održavati ih u funkciji. Pacijent stalno odbacije creva, a imunosupresivni preparati pomažu da ona što duže traju. To je put kojim bi Dejana išla ako nađe novac za operaciju. Treba verovati da će njeno obraćanje svetu bogatih ovog puta imati odjeka.
      
       RADMILA STANKOVIĆ