Burne promene socijalne i političke realnosti globalnog društva nameću i temeljnu rekonstrukciju četiri decenije građene strukture međunarodnih odnosa i prava zasnovanog na njima

      Žestoke polemike opšte i stručne javnosti posebno se odnose na postojanje i rad međunarodnih sudova i na to da li se radi o institucijama zaduženim za obezbeđivanje opšte pravde ili sprovođenja interesa moćnih međunarodnih subjekata. Međunarodni sud pravde sa sedištem u Hagu osnovan je na osnovu Povelje OUN 1945. kao njen glavni pravosudni organ koji rešava sporove između država, oslanjajući se pri tome na norme međunarodnog prava. Statut suda sastavni je deo Povelje OUN. NJegova prezentacija na adresi http://www.icj-cij.org izvanredno predstavlja ulogu, položaj i strukturu ovog tela. Pitanja na koja, međutim, ni Sud ni autori sajta nisu odgovorili, tiču se pravog dometa, snage i autoriteta Suda. Nastao iz potrebe za rešavanjem sukoba među državama i očuvanjem svetskog mira, Međunarodni sud pravde se 1999. suočio sa problemima do sada nezabeleženim u svojoj praksi: posle napada NATO-a na SRJ, naša država je podnela tužbe protiv 10 država agresora tražeći odgovarajuću zaštitu svojih interesa, uobličenih u skladu sa relevantnim pravilima međunarodnog prava. Sporovi protiv ovih država, koji se tiču dozvoljenosti upotrebe sile, još su u toku, bez ikakvog realnog izgleda da se uskoro okončaju.
       Naša zemlja je pred istim sudom i u ulozi optuženog. Spor protiv nje pokrenula je Hrvatska u julu 1999. godine, optužujući je za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1948. U njemu je Jugoslavija optužena da je na direktan i indirektan način izazvala talas etničkog čišćenja Hrvata - građana Republike Hrvatske u periodu od 1991. do 1995. godine, kao i da je odgovorna za masovan progon hrvatskih građana srpske nacionalnosti u leto 1995 (!). U tekstu tužbe navode se brojke od 20 000 poginulih, 55 000 ranjenih i tvrdnje o izazvanim visokim materijalnim štetama na osnovu kojih Hrvatska od Suda traži da SRJ oglasi krivom za kršenje pomenute konvencije, čime bi bila primorana na isplatu ratne štete. O toku postupka i fazi u kojoj se trenutno nalazi može se videti na adresi http://www.icj-cij.org http://www/idocket/icry/icryframe.htm. Postupak sličnog karaktera vodi se protiv SRJ na predlog Bosne i Hercegovine, gde je SRJ podnela protivtužbu optužujući BiH za zločin genocida protiv lica srpske nacionalnosti. Više o tome na adresi http://www.icj-cij.org http://www/idocket/ibhy/ibhyframe.htm.
       Dešavanja na prostoru prethodne Jugoslavije uzrokovala su i osnivanje Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTDŽ), osnovanog radi suđenja licima odgovornim za ozbiljne povrede međunarodnog humanitarnog prava. U pitanju je ad hoc, dakle nestalni sud čija je nadležnost ograničena i prostorno, i vremenski (dela počinjena posle 1991), a koji je osnovao 1993. politički organ OUN - Savet bezbednosti. Zvanična prezentacija suda nalazi se na adresi http://www.un.org/icty/index.html, urađena je u spartanskom stilu i pruža "suvu", preciznu faktografiju.
       Slabosti dva suda koje smo pomenuli na najdrastičniji su način ukazale na potrebu osnivanja stalnog međunarodnog krivičnog suda koji bi sudio svim licima koja bi počinila zločine protiv Međunarodnog humanitarnog prava, pre svega genocid. Postojanje takvog suda vodilo bi (iako o tome ne postoji konsenzus) situaciji da se nijedna odgovorna osoba ne bi mogla zakloniti iza državnog suvereniteta zemlje koja bi se oglušila o univerzalnu obavezu suđenja takvim licima. Ideja o postojanju ovakvog suda nije nova - još 1948. godine, Generalna skupština OUN je inicirala njegovo stvaranje da bi posle punih 50 godina posao bio priveden blizu kraja usvajanjem tzv. Rimskog statuta čime je zapravo ovaj sud i stvoren. Da bi postao funkcionalan, tj. zasnovao svoju nadležnost, neophodno je da dokument iz Rima ratifikuje 60 država (do sada ga je ratifikovalo 14). Preporučujemo zvaničan sajt Suda na adresi http://www.un.org/law/icc/index.html, kao i mnogo bolji i sveobuhvatniji http://www.iccnow.org. Posebno je zanimljiva činjenica da je na konferenciji u Rimu protiv Statuta glasalo svega sedam država, među kojima su "najglasnije" bile SAD. Koliko bi Ameriku "boleo" jedan ovakav sud, govori i to da je vlada ove zemlje odlučna da usvoji zakonski akt u Kongresu kojim bi zemlje koje podržavaju ovaj sud bile kažnjene, bile one njene saveznice ili ne! Detalji o ovome iznose se na sajtu Human Rights NJatcha (http://www.hrw.org/press/2000/06/icc-0614.htm), baš kao i američki predlog da od odgovornosti za inkriminisane zločine budu izuzeti - vojnici! (http://www.webactive.com/webactive/pacifica/demnow/dn20000616.html). Za potpunu informaciju o ovom sudu, referentan je sajt http://www.globalissues.org/geopolitics/icc.asp.
      
       DUŠAN KATILOVIĆ