Vojska demoralisana i neuhranjena. Verbalni rat ministra odbrane i načelnika Generalštaba ruske armije. Pristalice i protivnici oslonca Rusije na raketne jedinice

      U vrhu ruske armije traje "koncepcijski" rat. Dva krila njene podgojene vojne birokratije - poklonici i protivnici verovanja u ključni značaj (međukontinentalnih) raketnih jedinica strateške namene - ne skrivaju međusobnu netrpeljivost, sporeći se o doktrini odbrane zemlje. Menjana i dopunjavana u vreme Jeljcina, ruska ratna doktrina promovisala je nacionalnu vojnu obnovu u senci raketa - reformisanje i preoružavanje glomaznih snaga, uz oslonac na pretnju nuklearnim oružjem u slučaju agresije. U takvim uslovima, bezvoljna i neefikasna, ruska vojska bi trebalo tokom sledećih deset godina da se nahrani i odene, da se savremeno naoruža, da dobije bolju obuku i da postane pokretljivija.
       Glavni pobornik ruskog oslonca na teške rakete je maršal Igor Sergejev, ministar odbrane, zadržan iz vremena Jeljcina. Nikakvo čudo, maršal je čovek raketnih jedinica. Međutim, sa stanovišta protivnika uzdanja u ključnu ulogu nuklearnih strateških snaga, Sergejev je baš zbog toga donekle sklon navijačkom preterivanju u korist "raketčika". Takvo "preterivanje", postoji li ono ili ne, izražava se u raspodeli vojnog budžeta, pa se pojedinim drugim korisnicima budžeta čini da je porcija za "raketaše" nekako masnija i veća.
       Glavni protivnik maršalove doktrine je general Anatolij Kvašnjin - ni manje ni više već načelnik Generalštaba ruske armije, dakle onaj koji bi prvi morao da je primeni. General Kvašnjin daje prioritet klasičnim vojnim snagama, sposobnim da brzo reaguju i desantu. Kada je reč o novcu, Kvašnjin smatra da ga treba odvojiti za druge rodove i padobrance.
      
       Afera za aferom
       Verbalni rat ova dva krila za bojištem od zelene čoje Ministarstva odbrane dobio je u žestini posle izbora novog predsednika Rusije. Na mestu ministra predsednik Vladimir Putin je zadržao Sergejeva, ali za javnost Moskve nije nikakva tajna da maršalovu ministarsku funkciju priželjkuje i Kvašnjin. General je mlađi i borbeniji.
       Međusobni (činovnički) obračun pristalica jedne i druge frakcije uzdrmao je minulih meseci mesta neutvrđeno velikog broja oficira u foteljama brojnih kancelarija resora vojnog, ali stanje u armiji Rusije nije u međuvremenu unapređeno. Reforma vojske, o kojoj se govori još iz doba Jeljcina, ne zapaža se u kasarnama.
       Obroci u njihovim vojničkim trpezarijama i dalje su mršavi jer, kako je (saglasno štampi) u Sverdlovskoj oblasti izjavio glavni vojni komesar Anatolij Baturin, "nemogućno je mladog momka nahraniti sa 20 'federalnih' rubalja". U barakama, regruti su izloženi siledžijskom maltretiranju starijih vojnika i podoficira. Vojska je neretko angažovana i ilegalno, kao radna snaga u izgradnji oficirskih letnjikovaca, dača. Dezerterstvo se ne smanjuje. Jedinice su nepopunjene, slabo naoružane i bez dovoljno goriva i sredstava za obuku. Moral ljudstva je nizak, a redovi viših oficira zahvaćeni su kriminalom i korupcijom.
       Prošle nedelje, Tužilaštvo vojno podiglo je na primer optužnicu protiv četvorice generala - Olejnika, Dacka, Gerasimenka i Varabjova, načelnika glavne uprave vojnog budžeta, šefa računovodstva, načelnika druge i načelnika treće uprave Ministarstva odbrane - zbog pronevere 450 miliona dolara 1995/96.
       Pola milijarde dolara trebovano je tobože za potrebe vojnog budžeta, za plaćanje nekakve opreme iz Ukrajine. Sa računa Centralne banke novac je zatim prebačen na račun jedne engleske kompanije u inostranstvu i tu mu je izgubljen trag.
       Zbog pokušaja istraživanja sličnog slučaja, korupcije u Zapadnoj grupi armija, stacioniranoj svojevremeno u Nemačkoj, oktobra 1994. ubijen je Dmitrij Holodov, novinar "Moskovskog komsomolca". Povodom ubistva Holodova saslušavan je čak i bivši ministar odbrane general Pavel Gračov, međutim, bez uspeha. Slučaj nije razjašnjen i naručilac ubistva nije kažnjen.
      
       Ni ministar ni načelnik
       Putin se pokazao kao predsednik privržen vojnoj obnovi Rusije. On insistira na obnovi morala vojske i zalaže se za oživljavanje vojne industrije. Zahvaljujući izjavama kojima je još kao predsednik vlade Rusije saopštio svoju poziciju, Vladimir Putin je dobio priličan broj tzv. vojnih glasova. U Moskvi, posmatrači vojni veruju da Putinu, koji je prošle nedelje iznudio ostavku čak šestorice generala bliskih ministru, smeta prepucavanje Sergejeva i Kvašnjina, kao i stanje u kojem je ruska armija.
       U vreme kada ovaj broj NIN-a bude već kod čitalaca, u Kremlju će zasedati ruski Savet bezbednosti, formalno samo savetodavno telo šefa države, ali sa velikim uticajem. Savet će se baviti reformama u armiji. Posmatrači veruju da će se, međutim, pre bilo kakvog razgovora o reformama pred Putinom naći najpre pitanje rivalstva glavnih ljudi ruske odbrane - Kvašnjina i Sergejeva.
       Procenjuje se, takođe, da će se šef države ubrzo zahvaliti dosadašnjem ministru Igoru Sergejevu - ako ne odmah, ono najkasnije u septembru, u vreme rekonstrukcije vlade . Znači li to da će odsad ruski ministar odbrane biti general Kvašnjin? Verovatno, ne.
       Predsednik nema razloga da pristalice ove dvojice okreće protiv sebe. Moglo bi se dogoditi da on učini korak neobičan za Rusiju i da, prvi put u njenoj istoriji, odabere za ministra vojnog ne generala već - civila. Možda svog čoveka u vladi, na mestu zamenika premijera Ilju Hlebanova, ili Andreja Kokošina, nekad zamenika ministra odbrane. Šef odbrane zaigrao bi za Putinov kadrovski tim.
      
       PETAR POPOVIĆ