Republikanci će pokušati da osvoje dodatne glasove ulaganjem u kampanju namenjenu neodlučnima i apstinentima, za koju su izdvojili sto miliona dolara, što je najveća suma ikad izdvojena u te svrhe

      U vremenu između konvencije republikanaca, održane prošle nedelje u Filadelfiji, i one koju će od 14. do 17. avgusta organizovati demokrate u Los Anđelesu, analitičari se bave raznim procenama. Tako je izračunato da je organizacija republikanske žurke koštala bar pedesetak miliona dolara. Niko se, međutim, ne upušta u procenu koliko je novca skupljeno na koktelima, svečanim ručkovima i večerama organizovanim sa ciljem da se popune predizborni fondovi mlađeg Buša.
       Na ogranizaciju neoficijelnih susreta, osim saradnika predsedničkih kandidata, odlučuju se i svi koji nameravaju da profitiraju na činjenici da se nalaze u blizini mogućeg američkog predsednika. Taj spisak uključuje političare koji se nadaju da će biti izabrani na predstojećim izborima za Senat, koji se takođe održavaju u novembru, ali i mnoge biznismene koji nameravaju da zarade na prijateljstvu sa političarima visokog ranga.
       Primera radi, proizvođač cigareta "Filip Moris", investicioni gigant "Meril Linč" baš kao i "Dajmler-Krajsler", "Majkrosoft" ili "DŽeneral motors" domaćini su prijema čija se organizacija meri stotinama hiljada dolara. "Filip Moris", kompanija koja se, kao i ostali proizvođači duvana, nalazi na udaru mnogih aktivista kampanje protiv pušenja, pa i one koju predvodi predsednik države lično, ujedno se nalazi na čelu grupe najvećih donatora republikanaca, sa donacijom koja već sada prevazilazi pola miliona dolara.
      
       Konzervativci i liberali
       Političari se uzdaju i u Internet. Ove godine, prvi put, sve njihove predizborne aktivnosti, pa i konvencije, prate i takozvani dotkom reporteri koji šalju vesti direktno na Mrežu. Konzumentima se tako nude mnoge mogućnosti da budu u toku aktuelnih događanja na neuobičajene načine. Recimo, posetom sajta DŽordža Buša dobijaju mogućnost da vezu sa kandidatom personalizuju uključivanjem na link - mdž george nj!
       Oni sa više smisla za humor na drugoj adresi mogu da se igraju "Kreirajte sami svog predsednika". Igra podrazumeva kombinovanje delova lica predsedničkih kandidata po slobodnom izboru. Republikanci se ipak ozbiljno nadaju da će dvadesetak odsto sveg novca koji se slije u njihovu kasu stići putem Internet donacija.
       Prilika da profitiraju na račun političara pruža se i gradovima u kojima se održava konvencija. Iako ih organizacija ovog događaja dosta i košta, gradovi se, kao za ogranizaciju Olimpijskih igara, otimaju da budu domaćini konvencija znajući da se profit od tog političkog turizma meri stotinama miliona dolara. Trudeći se da nadigraju svoje konkurente, recimo, države NJu DŽersi i Pensilvanija potpomogle su kandidaturu Filadelfije za održavanje konvencije sa 17 miliona dolara, koliko je dato Organizacionom komitetu republikanaca, a gradske vlasti Los Anđelesa su u kasu demokrata uplatile četiri miliona dolara iz gradskog budžeta.
       Inače, kada je o novcu reč, primećuje se da su, pojedinačno gledajući, republikanci bogatiji od demokrata. Prosečan republikanac je uz to još i muškarac, belac (manje od sedam odsto članova su pripadnici manjinskih naroda), fakultetski obrazovan, političar ili advokat, oženjen, konzervativnih pogleda na svet.
       Nasuprot njemu, demokrata je žena, bele rase, ali sa znatno većim brojem partijskih drugova pripadnika drugih rasa koji čine 15 odsto stranke. Gotovo polovina članova nema univerzitetsku diplomu, a osim jedne petine, koja se smatra relativno konzervativnom, ostali su liberali.
       Iako istraživanja pokazuju da tek dvadesetak odsto Amerikanaca ima živaca da prati četvorodnevni politički maraton zvani konvencija, sve što se u državi smatra informativnom kućom još sredinom juna stavljeno je u stanje pripravnosti i krenulo na put sa jednog na drugi kraj zemlje prateći političare. Prošle nedelje u Filadelfiji, jednog republikanca, a bilo ih je oko 2 100, "pokrivalo" je čak sedam predstavnika sedme sile.
       Ipak, uprkos svakodnevnoj, svestranoj i uglavnom objektivnoj, predizbornoj medijskoj kampanji, broj Amerikanaca koji glasaju opada iz godine u godinu. Sa 70 odsto sredinom šezdesetih postotak se spustio na 54 odsto. Kao najčešći razlozi političke apstinencije navode se nedostatak vremena (21,5%), nedostatak interesovanja (17%) ili nedostatak zadovoljavajućih kandidata (13%). Svesni činjenice da će im u finišu izborne trke svaki glas biti od koristi, republikanci će pokušati da osvoje dodatne glasove ulaganjem u kampanju namenjenu neodlučnima i apstinentima, za koju su izdvojili sto miliona dolara, što je najveća suma ikad izdvojena u te svrhe.
      
       Popularnost
       Građani koji će krajem godine izaći na izbore u ovom trenutku prednost daju kandidatu Republikanske partije. DŽordž V. Buš zabeležio je ove nedelje rekordnih 17 odsto prednosti u odnosu na aktuelnog potpredsednika Ala Gora. Čak 70 odsto ispitanika ankete koju je ovih dana sproveo "Galup", veruje da će sledeći predsednik Amerike biti Buš. Analitičari ovo pripisuju činjenici da je iza republikanaca udarna nedelja konvencije, tokom koje su imali celodnevan pristup svim nacionalnim medijima i priliku da beskrajno ponavljaju ključne razlike svog predizbornog programa u odnosu na program demokrata a u vezi sa najvažnijim temama: reforma obrazovnog sistema, sistem socijalne zaštite i poreski sistem.
       Birači veruju da je mlađi Buš bolji garant očuvanju nacionalne bezbednosti. Ipak, samo su delimično uvereni u ono što im servira Teksašanin iz dobre kuće. Broj onih koji veruju u predložene reforme muža Lore Buš, učiteljice i bibliotekarke, manji je od broja onih koji smatraju da pozitivan ishod obećava reforma školstva koju predlaže Al Gor. Osim toga, iskustvo njegovog oca ukazuje da bitka nikako nije završena. Pre dvanaest godina u trci za Belu kuću, Bušov protivkandidat Majk Dukakis vodio je s istim procentom posle konvencije Demokratske partije da bi ga Buš Senior, posle predizborne konvencije republikanaca, sustigao i konačno porazio. Mlađi Buš ne skuplja samo iskustva svoga oca nego u svoj tim dovodi i njegove saradnike. Neposredno pre partijske konvencije, Buš je za svog najbližeg saradnika izabrao Dika Čejnija, nekadašnjeg šefa kabineta predsednika Forda, kongresmena za vreme Reganove administracije i, potom, ministra odbrane za vreme mandata starijeg Buša.
       Čejni, junak Zalivskog rata, pridružio se, posle osmogodišnje političke penzije, timu u kojem od stare garde igraju još i penzionisani generali Norman Svarckopf i izuzetno popularni Kolin Pauel, već viđen za državnog sekretara, večiti Robert i Elizabet Dol i junak Vijetnamskog rata DŽon Mekejn. Demokrate su pokušale da Čejnija napadnu iznoseći u javnost činjenice da kao kongresmen nije glasao za zakon kojim bi se ograničilo nošenje oružja, da nije podržao pravo na abortus, da nije glasao za neke ekološke zakone, da nije glasao za usvajanje akta kojim se traži oslobađanje Nelsona Mendele. Osim toga, u javnost se dozirano plasiraju priče o njegova tri infarkta i četiri bajpasa, kao i činjenica da mu je jedna ćerka deklarisani homoseksualac.
       Istraživanja kažu da Čejnijeva popularnost nije opala usled ovih napada, ali da nije ni porasla posle konvencije, što se očekivalo posle njegovog govora, politički daleko artikulisanijeg od govora kandidata Buša, u kojem je najavio trijumfalan povratak u Vašington.
       Kampanja Ala Gora, koja je, prema opštim ocenama, počela dobro, danas se ocenjuje kao slaba i nedovoljno osmišljena. Krajem juna zamenjen je i dotadašnji prvi čovek kampanje Toni Kuelo, a na njegovo mesto došao je Vilijam Dejli, nekadašnji ministar trgovine. Goru se uglavnom zamera nedostatak liderstva kao i očigledan problem koji ovaj političar sa daleko većim iskustvom od Buša ima u neposrednom kontaktu sa novinarima i masom. Više od bilo čega drugog, ipak se čini, kampanju Ala Gora otežava činjenica što je osam godina proveo u društvu Bila Klintona.
       Iako sve strane u trci za Belu kuću insistiraju na pozitivnoj kampanji a ne na međusobnom napadanju, Ovalna soba i mlada stažistkinja iz Bele kuće pominju se do te mere često kao da je u nepristojnoj radnji uhvaćen Gor lično a ne predsednik Klinton.
      
       Protiv "međunarodnog terorizma"
       Moguća kontraofanziva na učestale najave republikanaca da će predsedničkoj palati vratiti ugled dolazi u liku DŽozefa Libermana, senatora iz Konektikata koga je Gor upravo imenovao za kandidata za potpredsednika. Iako se Libermanovo ime poslednjih nedelju dana pominjalo kao jedno na listi željenih saradnika, izbor je neobičan utoliko što je Liberman radikalni Jevrejin i kao takav će, ako demokrate pobede, biti prvi potpredsednik SAD.
       On je Čejnijev vršnjak, slovi za stranačkog moralistu, jednog od retkih koji je oštro osudio Klintonovu aferu smatrajući da takvo ponašanje zaslužuje oštru kaznu. Poštujući odluku stranke nije ipak glasao za smenu predsednika.
       U Libermanovom dosijeu stoji još i da je bio jedan od glasnijih zagovornika rata u Zalivu, da je glasao protiv upućivanja humanitarne pomoći narodu Kube i da se zdušno zalagao za upućivanje kopnenih trupa u Bosnu.
       Zalagao se za donošenje niza zakona protiv "međunarodnog terorizma". U jednom od svojih predizbornih nastupa Al Gor je rekao da Amerika mora sačuvati svoju snagu kojoj nema premca jer je njen zadatak da se "odupre agresiji i zaustavi oružane sukobe. To je ključni zadatak u eri međunarodnog terorizma i kada postoje zemlje koje se neodgovarajuće ponašaju. Imajući posla sa Sadamom Huseinom i Slobodanom Miloševićem, naučili smo šta znači kada je diplomatija potpomognuta silom. Nadam se danu kada će se Srbija i Irak osloboditi Miloševića i Sadama i terora koji su oni svalili na sopstveni narod", rekao je Gor. NJegov stav prema Kini i Rusiji nešto je blaži i on veruje da je pogrešno okretati im leđa.
       Za glasače u Americi ove teme nisu naročito zanimljive i nalaze se u donjem delu liste prioritetnih pitanja. Tek polovina birača razmišlja o ulozi Amerike u "očuvanju svetskog mira" a kada razmišljaju o tome, onda kao boljeg u ulozi svetskog policajca vide DŽordža Buša.
      
       LJUBICA GOJGIĆ
      

Alternativa Na početku godine, kada su se potencijalni predsednički kandidati u Americi tek predstavljali, u Srbiji je pominjano ime kandidata Reformske stranke Patrika Bjukenena najviše zbog njegovog suprotstavljanja intervenciji NATO-a na Kosovu. Umesto bombardera, Bjukenen, republikanac odmetnik, predlagao je da se na Kosovo upute jogi letači koji će svojom pozitivnom energijom prizvati mir. Sada je prilika da leteći mirotvorci pomognu njegovoj stranci kojoj na konvenciji u Long Biču, zakazanoj za 10. avgust, preti ozbiljan rascep. Sukobiće se Bjukenen, konzervativac i liberalniji sledbenici Rosa Peroa predvođeni DŽonom Hegelinom, osnivačem Partije prirodnog zakona, koji osporava Bjukenenovu kandidaturu za predsednika.        Pre ovog rascepa u stranci, verovalo se, naročito u redovima demokrata, da Bjukenen može deo birača oduzeti republikancima. Baš kao što oni veruju da kandidat Zelenih Ralf Neder može nauditi Alu Goru. Kako kampanje odmiču, popularnost ovih alternativnih stranaka ipak opada i one verovatno neće imati nikakvog bitnijeg uticaja u predizbronom sukobu republikanaca i demokrata.

      
      

Klinton Odlazeći američki predsednik Bil Klinton uključio se nedavno u kampanju protiv DŽordža Buša nazivajući ga tatinim sinom. Na te optužbe odgovorio je najpre Dik Čejni nazivajući Klintona "potpunom brukom nacije", a potom se oglasio i stariji Buš. Upitan da prokomentariše opaske predsednika države, Buš je objasnio da ga obećanje obavezuje da ne govori ružno o Klintonu ali da će, ukoliko napadi ne prestanu u roku od mesec dana, javno reći šta misli o svom kolegi u Beloj kući. Očigledno ništa dobro.        U nedavno izašloj knjizi o američkim predsednicima Klintonova era ocenjuje se kao uspešna na svim poljima, ali se zaključuje da je njegov ugled, uprkos svemu, trajno izgubljen onog trenutka kada je otkrivena afera sa Monikom Levinski. Gotovo šezdeset odsto Amerikanaca smatra da je njegov predsednički učinak pozitivan. Istovremeno, 70 odsto njegovih sunarodnika smatra da njihov budući predsednik mora biti izrazito moralan čovek.