Da li "muzejski relikt" može "pripremiti put izlaska iz krize"?

      Poslednju knjigu akademika Mihaila Đurića (75) "O potrebi filozofije danas - filozofija između Istoka i Zapada" ("Prometej" Novi Sad, 2000) prof. Nikola Milošević ocenio je kao "najveće duhovno dobro". A na promociji knjige u foajeu Kulturnog centra Beograda (3. avgust) okupilo se pedesetak poštovalaca "ljubavi prema mudrosti", čiji bi prosek starosti, po slobodnoj proceni, prelazio pola veka. Sve vreme su kroz foaje, što je i u ovom slučaju "hodnik ili dvorana sa bifeom", prolazili bar dvostruko mlađi posetioci bioskopa sa kokicama i plastičnim flašicama ohlađene vode "rosa".
       Na neki čudan način, kako je to uostalom na licu mesta glasno primetio i prof. Milošević, to je ukazivalo na položaj filozofa i filozofije danas - između zastrašujućih dometa tehnike i opsene koju je to donelo i sopstvene marginalnosti. Jer, filozofija je "u punom smislu reči nesavremena pojava u našem vremenu, neka vrsta muzejskog relikta iz jednog davno iščezlog sveta, koja se održava još samo u veoma uskom krugu filozofski obrazovanih ljudi" (M. Đurić). Sto za kojim su sedeli autor i tri govornika bio je odmah pored šanka, tako da je u vidokrugu prisutnih sve vreme bilo troje kelnera, koji su napadno zurili u ekran kompjutera. Jedan od njih se koncentrisao na "minesnjeeper" (banalna igrica koja imitira prelazak preko minskog polja), drugi je svaki čas podizao glas, što je neke slušaoce nagonilo da mu se obraćaju sa: Tiše, momak! Devojka je ćutala.
       Naravno, ovaj "dah novog vremena" nije mogao da omete ozbiljne ljude koji su u krajnjoj liniji svesni "da je upravo filozofija najodgovornija za to i takvo stanje, da je njen doprinos opustošenju smisaonog horizonta ljudskog postojanja, kao i razobručavanja čovekove tehničke moći, kudikamo najveći i najpresudniji". A, uprkos svemu, "prijatelji mudrosti" veruju, kao što piše prof. Đurić da "najpre od filozofije zavisi hoće li doći do nekog zaokreta u čovekovom samorazumevanju, to jest, može li mišljenje krenuti nekim novim pravcem, koji bi, eventualno, pripremio put izlaska iz krize".
       Pred NIN-ovim čitaocima je jedan, za ovu priliku sažet tekst prof. Đurića iz pomenute knjige nastao maja 1999 (naslov "Golgota Srbije 1999"), koji filozofski objašnjava našu tragediju i svet u kome živimo. Ovde se, pre svega, umesto gole "informacije" (koju savremeni svet uzdiže do najveće istine) nudi "mišljenje" koje "kazuje ono što stvarno jeste". Oprema teksta je redakcijska. Nužna skraćivanja su učinjena u saglasnosti s profesorom Đurićem.
      
       SLOBODAN RELJIĆ