Priča o jeftinim stanovima, pa još na kredit i to baš pred izbore, prija. Pitanje je samo da li država kreditira kupce stanova, ili oni, plaćajući učešće, kreditiraju državu

      Možda su se ova tri događaja slučajno poklopila, a možda baš i nisu: prvo je vlada Srbije, uz pomoć Direkcije za obnovu zemlje, raspisala konkurs za stambene kredite, koje mogu dobiti pripadnici vojske, policije i "mladi bračni parovi" čija starost, uprkos prvobitnim najavama, nije limitirana. Potom su opštine naglo zatrpane prijavama za venčanja, da bismo na kraju videli kako se Gorica Gajević razletela po Srbiji sa svežnjevima pristupnica SPS-u. Oduševljeni narod dočekivao ju je u sportskim halama kao estradnu zvezdu - podizali su je preko ograde da je izgrle i izljube, skandirali i zatrpavali buketima cveća. Novoprimljeni mladi socijalisti oduševljeno su primali čestitke za svoj razborit i sudbonosan potez.
       U kakvoj su vezi ova tri događaja? Reklo bi se, u direktnoj. Da bi se u ovoj zemlji dobio posao i prekinula dugogodišnja čamotinja na biroima za zapošljavanje, nije loše, uz ostale adute, priložiti i člansku knjižicu neke od vladajućih stranaka (što uglavnom ne podrazumeva crni deo koalicije). Ako ne pomogne, neće ni da naškodi. Ima mnogo svedoka spremnih da potvrde kako im je baš ta knjižica presudno pomogla na putu do radnog mesta. Zašto sada ne bi pomislili da pomoću istog "ključa" probaju da se dokopaju i stana. Pogotovu što o njihovim zahtevima odlučuje nepoznato "telo" u Direkciji za obnovu. Prethodno se "samo" još treba venčati. Makar i fiktivno. Nigde nije precizirano šta će biti ako se mladi bračni par, po dobitku kredita, razvede.
      
       Procedura
       Priča o stanovima i stambenim kreditima, o kojima su mladi ljudi, odrasli u poslednjih deset godina, saznali samo iz literature ili roditeljskih priča, lansirana je baš u pravom trenutku: izbori su zakazani, svaki glas je dragocen, a tema o jeftinim stanovima, pa još na kredit, ima širok spektar dejstva. Prvo, o tome vole da slušaju takozvani beskućnici kojih ima nekoliko stotina hiljada - prema prethodno sprovedenom istraživanju Direkcije za obnovu zemlje, u Srbiji oko sto hiljada porodica nema rešeno stambeno pitanje. Drugo, ova priča prija i napaćenim ušima roditelja mladih, bilo da su prinuđeni da svoje stanove dele sa decom i unucima, ili da ih gledaju kako se zlopate kao podstanari, prepušteni na milost i nemilost surovom tržištu. Treće, o stanovima vole da slušaju i stotine hiljada izbeglica koje su se, bez igde ičega, tokom prethodnih godina vraćanja dostojanstva slile u Srbiju sa svih nekad srpskih zemalja. Da su i oni u igri, govori kriterijum po kojem za kredit mogu konkurisati oni koji ovde žive godinu dana. I na kraju, ali nikako najmanje važno, priču o kreditima lepo će primiti i mnogobrojni pripadnici vojske i policije. Na njihovu pomoć, zlu ne trebalo, ova vlast očigledno ozbiljno računa.
       Šta je, dakle, suština kreditno-stambene priče? Ukratko, država preko svih raspoloživih medija poziva zainteresovane građane iz tri odabrane kategorije da kod četiri, takođe odabrane, banke (Beogradska, Vojvođanska, Komercijalna i Jugobanka) konkurišu za stambene kredite, pomoću kojih bi kupili stanove iz vladinog programa "Sto hiljada stanova do 2010. godine". Krediti se odobravaju na 20 godina, sa godišnjom kamatom od pet odsto, uz obaveznu revalorizaciju i učešće od 30 odsto u devizama, koje će se obračunavati po stimulativnom kursu od 20 dinara za marku.
       Cena stana iznosi 17.000 dinara po kvadratnom metru, a prvi od njih biće sagrađeni, naravno, pre roka (čim posao vodi Direkcija za obnovu zemlje) tako da će biti gotovi već 15. septembra ove godine. Ne pominje se eksplicitno, ali je jasno da će, uz gradnju po 10.000 stanova godišnje, poslednji biti završeni za deset godina. Pored otplate na kredit, moguće je stan platiti i odmah, što obezbeđuje bolji plasman na rang-listi useljenja, a moguća je otplata i na rate.
       Ova se akcija narodu očigledno strašno dopala - samo prvog dana, beleži štampa, na šalterima Beogradske banke pojavilo se čak hiljadu i po zainteresovanih kandidata za kredite. Neki su, doduše, kako su nam rekli službenici jedne od četiri odabrane banke, dolazili da pitaju šta je u pozadini ove ponude, da nije možda u pitanju neka prevara.
       Ne treba unapred biti maliciozan, ali nas decenijsko iskustvo sa ovom vlašću, posebno kad je naš novac u pitanju, upućuje na izvestan oprez. Treba li uopšte podsećati kakva je sudbina devizne štednje, koja je pretvorena u "staru" sa minimalnim izgledima da bude vraćena u izvornom obliku. Drugo, država je, odmah po ustoličenju još aktuelne vlasti, raspisala čuveni Zajam za privredni preporod Srbije. Ulozi su završili kao i stara štednja, a privreda Srbije nije se preporodila. Potom su iskrsli čuveni Jezda i Dafina, pokupili silne milione maraka (ozbiljne analize govore i o milijardama) pa potom nestali. I oni i milioni. Kasnije nam je objašnjeno da je reč o čuvenom sistemu, poznatom kao "lanac svetog Antuna".
       Koji elementi povezuju aktuelnu priču o stambenim kreditima sa dosadašnjim nesrećnim iskustvima? Prvo, banke, a ni država nemaju novca ni za mnogo urgentnije potrebe nego što je izgradnja stanova. Prema informaciji iznetoj na Skupštini Udruženja banaka Jugoslavije, kreditni potencijal banaka nalazi se na najnižem nivou.
      
       Oprez
       Kako nam je objasnio jedan beogradski ugledni bankar (prirodno, ne želi da se javno eksponira), u bilansima banaka nema sredstava koja se mogu dugoročno plasirati u stambene kredite. Banke, jednostavno, nemaju likvidni novac za ove potrebe. Drugo, kad bi se oni čak i odobravali, nije moguća kamata od pet odsto godišnje, kad (bar) toliko, a obično više, iznosi mesečna kamata. Uostalom, inflacija za prvih šest meseci ove godine iznosi 19 odsto. I treće, čak i da se krediti odobravaju besplatno, sadašnje plate nisu dovoljne za otplatu mesečnih rata.
       Zvanična računica govori da za stan od 75 kvadratnih metara, po ceni od 17.000 dinara za kvadratni metar, treba uplatiti učešće od 16 hiljada maraka, a ostatak plaćati u 240 mesečnih rata po 250 maraka. Po sadašnjem kursu, to je 6.000 dinara. Prosečna plata u Srbiji iznosi 90 maraka, ili 2.160 dinara. Do sada je važio propis da se kreditom sme opteretiti najviše trećina plate. Kad se, međutim, uzme u obzir da se devizno učešće obračunava po kursu od 20 dinara, ispada da ono umesto 16.000 iznosi 19.125 maraka.
       Ako se za kredite prijavi samo 10 000 kandidata, vlast će inkasirati blizu dvesta miliona maraka. Ovaj novac dovoljan je za početak gradnje stanova, koji graditelje koštaju svakako manje od 17.000 dinara po kvadratnom metru, ukoliko se ne bude plaćalo gradsko građevinsko zemljište, infrastruktura i ostali troškovi.
       Upravo ovde pojedini bankari, ali i ekonomisti, vide elemente poznatog "lanca svetog Antuna". Naime, krug uplatilaca učešća mora se stalno povećavati da bi se finansirala gradnja već započetih stanova, po principu koncentričnih krugova, sve dok lanac ne pukne i ne ustanovi se da ima mnogo više uplatilaca nego raspoloživih stanova. Ovo, naravno, pod uslovom da država u međuvremenu ne pronađe dodatne izvore finansiranja izgradnje ovih stanova. Kako nam je jedan od bankara rekao, "nigde ne piše da će baš svi da dobiju stanove u prvoj turi - neko mora da bude i poslednji i na to treba unapred računati".
       Država sada novca nema - posredni znak mogao bi biti i podatak da je Narodna banka Jugoslavije povećala obaveznu rezervu banaka sa 19,5 na 25 odsto, a taj novac upotrebiće se za pokrivanje troškova (preciznije, dugova) Direkcije za obnovu zemlje. Cifra je vrlo velika. Moguće je da će se po istom principu graditi i stanovi tako što će se izvođačima radova i isporučiocima opreme platiti "kad se bude moglo".
       Država preko takozvanih dnevnica solidarnosti (one, izgleda, nikad neće ni biti ukinute) već prikuplja znatnu sumu. Prema računici, koju je za NIN izveo dr Jovan Ranković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, država godišnje po ovom osnovu prikupi oko šest milijardi dinara, dakle oko 500 miliona dinara mesečno. Na obnovu se, po svoj prilici, i ne troši više od ove sume. Evo računice: ako ukupan bilans bruto plata u 70.000 preduzeća iznosi 60 milijardi dinara, a neto plate su polovina te sume, onda se za dnevnice solidarnosti izdvaja tri milijarde dinara godišnje. Tome treba dodati još dve milijarde izdvojene iz penzija i još oko 600 miliona do milijardu dinara od 200.000 samostalnih radnji i zanatlija, što ukupno iznosi šest milijardi dinara.
       Da se vratimo stanovima: ako krediti zaista budu realno revalorizovani, kao što se govori, pa rate ne pojede inflacija, onda cena kvadratnog metra, za pomenuti stan od 75 kvadrata, uz plaćeno učešće i sve rate, na kraju iznosi 1.055 maraka, a ne 700 kao što se zvanično reklamira. To je približno ceni po kojoj se trenutno prodaju već postojeći stanovi na lokacijama u Beogradu, sličnim onima gde će se graditi vladini stanovi. Kako nam je rekao Ilija Žumić, direktor agencije za promet nekretnina "Inter dil" iz Beograda, na Bežanijskoj kosi, Ledinama i prema Surčinu sada se mogu kupiti stanovi po 1.000 maraka za kvadratni metar. Prodaju se, prema njegovim rečima, i stanovi u gradnji ukoliko kupac ima poverenja u investitora, odnosno ako pouzdano zna njegove "taktičko-tehničke podatke".
       Kampanja o izgradnji 10.000 stanova nije samo marketinški potez vlasti pred izbore, smatra mr Slobodan Milosavljević iz beogradskog Instituta za tržišna istraživanja. Uplaćeni avansi donose "na gomilu" između 150 i 200 miliona maraka. To je tolika količina realnog novca kojom danas niko u ovoj zemlji ne raspolaže, pa je veliko pitanje ko tu koga kreditira - da li Direkcija građane, ili oni neke tekuće projekte, pa u budućnosti i izgradnju svojih stanova, kaže za NIN mr Milosavljević. U sadašnjem predizbornom trenutku mnogo toga se ovim novcem može uraditi, pa čak i odneti prevaga na izborima.
      
       Udvaranje
       Ovaj način za prikupljanje novca vrlo je uspešan, smatra Milosavljević i napominje: "Ono što baca sumnju u iskrenost namera da će ti stanovi biti završeni, jeste pre svega činjenica da se sredstva stare štednje i Zajma ne mogu koristiti kao avans. Ni cena nije preterano atraktivna, čak ni u Beogradu, a pogotovu u unutrašnjosti Srbije. Trenutak kad se s ovom akcijom krenulo izuzetno je značajan, možda čak i opredeljujući za rezultate izbora."
       Ako zanemarimo za trenutak novčani efekat, ima mišljenja da ni propagandni efekat nije zanemarljiv. Zato se postavlja pitanje da li se (i) ovom akcijom vlast udvara mladim biračima, jer dosadašnja saznanja pokazuju da je njena najčvršća glasačka baza starija populacija. Srećko Mihajlović, istraživač javnog mnjenja u Institutu društvenih nauka u Beogradu, kaže: "U izbornoj trci gde imamo samo dve strane, svi učesnici se obraćaju svima. Dakle, nema ciljnih grupa - ide se na sve. Mi smo građanima u našem istraživanju javnog mnjenja ponudili sedam razloga na osnovu kojih se opredeljuju za koga će glasati. Jedno od pitanja bilo je da li obnova i izgradnja i koliko utiče na to za koga će glasati. Evo šta su rekli: 43 odsto odgovorilo je da ne utiče, to nije pitanje od koga bi zavisio njihov glas; 18 odsto kaže da ne utiče, jer imaju partiju za koju uvek glasaju; 24 odsto kaže da utiče, glasali bi za one koji su najviše doprineli obnovi i izgradnji, 3 odsto dopisuje druge odgovore i 12 odsto kaže da ne zna. Jedino ova tema, od svih ponuđenih, slabo utiče na glasanje."
       Ako se ovaj rezultat istraživanja uzme kao tačan, onda se najnovija kampanja vlasti, reklamirana kao Zajam u svoje najbolje vreme, može shvatiti na dva načina: ili je pronađen odličan, još neupotrebljen način da se od građana prikupe devize i dobiju izbori, a posle ćemo već videti, ili je vlada rešila da u kolektivno sećanje ipak uđe i po nekom velikom dobrom delu. Postoji i treća mogućnost, da se njeno istraživanje javnog mnjenja ne slaže sa onim koje je ovde prezentirano.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ