"Ako se Mihailović i Koštunica usmere protiv režima, neće biti rasipanja glasova opozicije. Jer, onaj ko prođe u drugi krug, imaće podršku svih", kaže Vuk Drašković

      Zašto je Srpski pokret obnove "izbacio" svog kandidata Vojislava Mihailovića, a nije pristao da podrži Vojislava Koštunicu? Razgovaramo sa dr Ivanom Kovačevićem, portparolom i članom Predsedništva Srpskog pokreta obnove.
       - Mi smo čvrsto stajali na sporazumu od 10. januara. Sporazum od 10. januara je predviđao da se zahtevaju i traže fer i demokratski izbori, demokratski uslovi i izbori na svim nivoima i da ukoliko se to ne dobije, da se bojkotuju bilo kakvi parcijalni izbori. Prvog i drugog juna, pošto su ostale stranke demokratske opozicije definitivno porušile sporazum i donele odluku da izlaze na bilo koje izbore i pod bilo kojim uslovima, nama nije preostalo ništa drugo nego da kažemo: E, to tako ne ide. Srpski pokret obnove našao se u jednoj iznuđenoj poziciji i odlučio da ipak pomogne udruženoj opoziciji, odnosno tu takozvanu udruženu opoziciju, da joj pomogne i da ih ne ostavi same. Uradili smo dve stvari: predložili smo najboljeg mogućeg kandidata koji bi mogao da bude pobednički kandidat i pozvali udruženu opoziciju da podrži tog našeg kandidata.
       - I drugo, širom smo im pružili ruke za sastavljanje zajedničkih lista za koje se Srpski pokret obnove zalagao od 1990. godine naovamo. Prema tome, ništa novo. Znači, za zajedničke liste na lokalnim izborima, kao i na opštinskim i gradskim i za pokrajinski nivo za Pokrajinsku skupštinu Vojvodine - kaže Kovačević.
       U međuvremenu od te odluke, znači, pre dva dana, nastavlja priču naš sagovornik, desilo se sledeće - ostatak opozicije predložio je protivkandidata Vojislavu Mihailoviću. To je protivkandidat Vojislavu Mihailoviću, a nije protivkandidat Slobodanu Miloševiću! A usledilo je odbijanje da se sastave zajedničke liste na lokalnom i pokrajinskom nivou.
      
       Da li ste s njima kasnije razgovarali?
       - Oni su odbili svaki razgovor, osim oko svog kandidata. U nedelju uveče su to odbili i u ponedeljak dali protivkandidata Vojislavu Mihailoviću i istovremeno rekli da neće jedinstvenu listu. Prema tome, onaj ko neće jedinstvenog kandidata, onaj ko neće jedinstvenu listu, taj nema prava da optužuje bilo koga za pomaganje Slobodanu Miloševiću, već kada nekog optuži za pomaganje Slobodanu Miloševiću, gleda sebe u ogledalu.
      
       Da, ali vama baš zameraju da prečesto govorite o svojoj snazi i da po tome podsećate na socijaliste i radikale.
       - Zavist je vrlo česta pojava u međuljudskim odnosima i u psihičkom životu ljudi, ali to što je česta ne znači da je dobra, nego je vrlo loša i zato kažem loš je gospodar - zavist. Da kažem sportskim terminom - onaj skakač uvis koji skače 240, trebalo bi po njima da onome ko skače 195 kaže: Znaš šta, ti si ipak bolji od mene, svaka ti čast šampione. Prema tome, ako neko jeste veći, on je veći. Čak i da Srpski pokret obnove kaže nije, nismo mi veći, ali realno je da jesmo, i veći i jači u organizacionom smislu.
      
       U ponedeljak je jedan istraživač rekao da je Vojislav Mihailović najslabiji kandidat.
       - Danas su rekli to što su rekli, a Mihailović je tek juče predložen. Ako su oni do juče sproveli opsežnu anketu za koju treba dva meseca i utvrdili rejting predloženih kandidata, oni će sigurno dobiti Nobelovu nagradu. A Srboljub Branković? I on je verovatno stavio crnu krpu na glavu i imao uključenje poput ovih gatara i dogmata kad je mogao precizno da izmeri koliko ko zna Vojislava Mihailovića ili ne zna u Beogradu.
      
       Ne može se izbeći priča o raspadu koalicije "Zajedno", zar ne?
       - Vi znate da je 1996. godine nastupila koalicija "Zajedno". Kandidati Srpskog pokreta obnove su osvojili odbornička mesta u Skupštini grada. No, to je bilo postignuto zajedno, ali je Srpski pokret obnove 1997. godine ostvario određeni izborni rezultat u Beogradu, opet samostalno, i to uz tešku antiizbornu kampanju koju je vodio i u republičkom parlamentu uz vrlo jaku izbornu kampanju protiv Srpskog pokreta obnove. To nije antiizborna kampanja. To je bila kampanja protiv Srpskog pokreta obnove koju su vodili upravo Đinđić, Koštunica i ostale stranke. Ključ svih naših političkih problema i stvari koje se događaju oko demokratske opozicije leži u razbijanju koalicije "Zajedno", koje je učinjeno 1997. godine.
      
       A šta kaže Vuk Drašković iz Budve, gde skuplja snagu, kako bi, posle atentata na njega, u predizbornoj kampanji punim plućima pomogao Vojislavu Mihailoviću, za koga beogradski istraživači nisu čuli ni da je unuk đenerala Draže.
       - Žalim što su opozicioni lideri odbili da Vojislav Mihailović, gradonačelnik Beograda, bude zajednički predsednički kandidat cele opozicije, iako je nesumnjivo da bi on kao jedinstveni kandidat imao najveće šanse u neravnopravnoj i teškoj izbornoj trci protiv Miloševića. Žalim, takođe, što su opozicioni lideri odbili predlog Srpskog pokreta obnove da se formiraju jedinstvene liste opozicije na lokalnom nivou zbog jednokružnog nokaut sistema i odlučili da na izbore izađu sami, sa svojim izbornim listama. Nerazumljivo mi je zašto su doneli takve odluke, a posebno se čudim izjavi šefa tih lidera, gospodina Đinđića, koji je uživo izjavio Televiziji Crne Gore: "Udružena opozicija učiniće sve da porazi Mihailovića." Obavezu borbe protiv Miloševića nije ni spomenuo. Mnogo se manipuliše s time da je reč o udruženoj opoziciji, jer se igra na varijantu brojki. Praktično, reč je o tome da su voljom lidera razbijene Demokratske stranke istakli protivkandidata Vojislavu Mihailoviću, koga je nominovala najveća stranka u opoziciji i sprečili izbor jedinstvenog kandidata. Od javnosti koja često ima kratko pamćenje krije se činjenica da su Zoran Đinđić, Dragoljub Mićunović, Vojislav Koštunica, Vladan Batić i Milan Protić lideri koji su donedavno bili članovi jedne te iste partije. Pošto su razbili tu partiju na nekoliko partija, sada se pojavljuju kao lideri udružene opozicije protiv čega nemam ništa protiv, ali ne mogu da razumem da se pri tome postavljaju kao lideri nekakve opozicije koja je, pre svega, udružena protiv Srpskog pokreta obnove, a ne protiv diktatorskog režima Slobodana Miloševića, kaže Drašković.
       - Odluke koje su doneli su štetne i za njih i za Srpski pokret obnove, ali to je njihov izbor i njihova odgovornost. Od te odgovornosti ne može se pobeći, ni organizovanjem bučne kampanje, satanizacijom Srpskog pokreta obnove uz nerazumljive, rekao bih, gotovo drsko sramne optužbe da samo time što smo tražili da se na lokalnim listama poštuju naši dosadašnji izborni rezultati i što smo ostatku opozicije predložili Vojislava Mihailovića da bude predsednički kandidat, razbili opoziciju i da smo u službi Miloševića. Zar isticanje kandidata iz stranke koja ima oko 150 do 200 hiljada glasova, uz ultimatum vodećoj stranci koja ima oko 900 000 glasova da prihvati takvog kandidata nije unapred sračunato da se ne izabere kandidat iz najveće stranke. Odnosno, koliko mi se čini, od 1990. godine sve žrtve režima pale su isključivo na strani Srpskog pokreta obnove. Mislim da nije časno, najblaže rečeno, vređati one grobove ugljenisanih na Ibarskoj magistrali od 3. oktobra prošle godine i da je vrhunac drskosti izjavljivati da se meni ovde u Budvi 15. juna dogodila neka privatna tragedija ili ići korak dalje, kao što je to spiker ovih partija danas objavio u "Glasu javnosti", da je 15. juna u Budvi organizovana neka "blaža varijanta atentata na Vuka Draškovića". Znači, direktno žaljenje što sam, i pored dva kuršuma koja su me pogodila u glavu ostao živ.
       Vuk Drašković još kaže: - Istorija se ponavlja ili kao farsa ili kao tragedija, a u Srbiji se danas istorija ponavlja i kao farsa i kao tragedija, istovremeno. Ono isto domaće jednoumlje i histerična mržnja koji su uz sadejstvo nekih zapadnih prestonica, bez savesti i principa, lažima ubili đenerala Mihailovića, tada najhrabrijeg i najčasnijeg u našem narodu, sada su se obrušili na njegovog unuka Voju Mihailovića, najboljeg gradonačelnika koga je Beograd imao posle rata, s obzirom na problematične okolnosti pod kojima je vodio Beograd, jednog sposobnog, skromnog, dobrog čoveka koji ne ume da mrzi.
       A vrlo je uveren da će građani Srbije, na predstojećim izborima, kazniti sve te podvale i laži i da će dati glas Srpskom pokretu obnove i Mihailoviću, onima koji hoće da obnove glavnu snagu i demokratiju u Srbiji i koji budućnost Jugoslavije vide u punoj ravnopravnosti Crne Gore i Srbije i uključenju naše zemlje u porodicu evropskih država.
       - Nevoljno podsećam građane da su upravo zahvaljujući delovanju onih koji su odbili jedinstvene liste na lokalnom nivou i odbili predsedničkog zajedničkog kandidata Srpskog pokreta obnove, izgubljeni izbori 1997. godine održani pri do sada najboljim izbornim uslovima. Da podsetim, tada se birao predsednik Srbije, birao se parlament Srbije. To su bili jedini suštinski važni izbori. Kandidati za predsednika Srbije bili su Zoran Lilić, Vojislav Šešelj i ja. Šansa da kandidat najveće opozicione stranke pobedi na tim izborima bila je gotovo iluzorna. Šta se desilo? Neke stranke, koje su ipak donele štetne i naopake odluke, odlučile su da bojkotuju izbore, a neki od lidera koji su juče učestvovali u donošenju tih odluka 1997. godine požurili su sa svojim predsedničkim kandidaturama. Četvorica njih istakli su protivkandidature u nameri da spreče moj proboj u opoziciji. Osvojio sam 870 000 glasova, uprkos bojkotu. Međutim, ta četvorica zajedno osvojila su valjda
       360 000 glasova i sprečili prolazak predsedničkog kandidata najveće opozicione stranke u drugi izborni krug. I u ovom slučaju istorija se u Srbiji ponavlja kao farsa i kao tragedija.
      
       Bilo je poziva na bojkot, sramnih letaka, a pojavile su se i magareće uši, koje su bile namenjene Draškoviću.
       - Na antiizbornu kampanju potrošeno je oko četiri miliona maraka. Te 1997. godine kao nezavisni Studio B imali smo u svim opštinama i gradovima, u kojima je pobedila koalicija "Zajedno", svoje televizijske i radio-stanice, lokalne listove i šezdesetak što privatnih, što raznih drugih opoziciji naklonjenih radio i televizijskih stanica. Miloševiću je bilo stalo do mišljenja Zapada. Tada je bio još u kandžama Gonzalesa, pa je pozvao i posmatrače OEBS-a da kontrolišu izbore. Na Kosovu je vladao mir. Kosovo je bilo u Srbiji i nije bilo antievropskih i antidemokratskih strasti u Srbiji, koje su se, evo, sada rasplamsale kao posledica NATO agresije na našu zemlju.
       - Ti izbori i takvi izborni uslovi propušteni su jedino s ciljem "da komšiji crkne krava". Taj bojkot i sve ostalo bilo je usmereno samo protiv vodeće stranke opozicije i mene. Ne može se nikakvim vrećama niti sa džepovima punim para dobijenih sa raznih strana, podmićivanjem raznih marketinških agencija, potkupljivanjem ovih ili onih istraživača, spikera, sakriti istina od naroda Srbije. No, bez obzira što ističem ove činjenice, želim da se nadam da narednih nekoliko dana ta mržnja ni na čemu nije zasnovana, jer Srpski pokret obnove nikoga od tih stranaka nikada nije zadužio zlom nego samo dobrim. Nadamo se da će povući neki potez u opštu korist, a ne da stalno vuku poteze u korist njihove i naše i opšte štete. Najvažnije bi bilo da se na lokalnom nivou objedine snage. No, njihov je izbor, ako neće, mi ćemo te lokalne liste sastaviti samostalno, kaže Drašković.
       - Što se tiče predsedničkih izbora, kaže Drašković, dva kandidata nisu smak sveta pod uslovom da se oni odreknu ove prljave kampanje protiv Voje Mihailovića i da se shvati da je izborna utakmica, izborna kampanja, prilika i prostor za borbu protiv diktatorskog režima Slobodana Miloševića. Ako se oba kandidata, a Voja Mihailović će isključivo to biti, usmere prema režimu i protiv režima, onda neće biti nikakvog rasipanja glasova. Neće biti demoralisanja u narodu i sigurno će se ući u drugi izborni krug, a u drugom izbornom krugu podršku valjda mora dobiti onaj kandidat koji prođe u drugi izborni krug, ako je reč o kandidatu opozicije. Našem ili njihovim svejedno.
       Samo da nije Crne Gore, Vranja i Prokuplja, kažu matematičari, snuždeno.
      
       PETAR IGNJA
      
      

"Žalim što su opozicioni lideri odbili da Vojislav Mihailović, gradonačelnik Beograda, bude zajednički predsednički kandidat cele opozicije, iako je nesumnjivo da bi on kao jedinstveni kandidat imao najveće šanse u neravnopravnoj i teškoj izbornoj trci protiv Miloševića"