Godinu dana posle serije terorističkih akata širom Rusije, od kojih su tri u njenoj prestonici odnela stotine života, Moskva se, potpuno neočekivano, ponovo našla na udaru: eksplozija u podzemnom prolazu kod Puškinovog spomenika nije pruzrokovala toliko žrtava kao prošlogodišnje, ali je stari strah pretvorila u nacionalni šok

      Rusija je doživljavala i strašnije nesreće, ali će ova biti zabeležena ne samo kao događaj koji je uzbunio i potresao i, još više, zabrinuo i uplašio i javnost i vlast, već je i najvećma došao kao opomena i upozorenje da će grad kakav je Moskva uvek biti ranjiv, sve dok postoje manijaci - kao pojedinci ili ekstremističke grupe. Jer, iako se zvanično tvrdi da je eksplozija u podzemnom prolazu ispod Puškinovog trga, neposredno kod spomenika najslavnijem pesniku ove zemlje, teroristički akt, čvrstih dokaza za to nema ni posle nedelju dana od te stravične tragedije. Da li je u pitanju delo nekog sumanutog fanatika ili individualnih osvetnika, ili pak akcija čečenskih ekstremista koji su poželeli da poraz na kavkaskim bojištima pretvore u pobedu u srcu ruske prestonice, tek će se ustanoviti, ako to uopšte bude bilo mogućno.
       Tverska ulica, u čijem se najprometnijem delu dogodila ova tragedija, preuzela je slavu nedalekog Crvenog trga kao najposećenije mesto u Moskvi. Zamislite beogradsku Knez Mihailovu, pet puta dužu i pet puta širu, sa nekolikim podzemnim prolazima, od kojih je onaj "kod Puškina", koji povezuje tri stanice moskovskog metroa, sa svojim kioscima u kojima se prodaje najraznovrsnija roba iz svih delova sveta, i u ponoć pun kao nar, ili košnica. To je Tverska, bivša Maksima Gorkog, ulica koju Moskovljani smatraju glavnom, bez obzira na to što ima i širih u nekoliko puta dužih prospekata, avenija i bulevara. Puškinov trg i podzemni prolaz ispod njega su verovatno najživlja mesta u Moskvi, gde se uvek nešto događa: gore se sastaju oni koji se traže ili se vole ili demonstriraju oni koji nešto traže od vlasti i nemaju razloga da ikoga vole, a dole vrvi od prolaznika i kupaca i prodavaca svih vrsta. Jedan ili više njih, ubice su upravo to mesto izabrale da podmetnu svoju paklenu mašinu.
       Tragedija se dogodila prošlog utorka. Najmanje jedanaest osoba je poginulo tom prilikom na mestu eksplozije ili podleglo ranama, a više od stotinu ljudi je povređeno. Više od 50 je smešteno u bolnice, a lekari se i dalje bore za život petnaestoro od njih.
      
       Stravično leto 1999.
       Iako saobraćaj u metrou nije bio prekinut, već je samo podzemni prolaz bio kratko vreme zatvoren, atmosfera u Moskvi je tog i nekoliko dana potom bila krajnje napeta. LJudi su se ustezali da silaze pod zemlju, ne samo tu u Tverskoj, već u celom gradu, iz straha da ih ne zadesi sudbina nastradalih u prolazu na Puškinovom trgu. Policija je detaljno pretražila svaku od 161 stanica metroa i svaki od hiljadu podzemnih prolaza, u stambenim zgradama su organizovane straže, a radio i televizijske stanice, uz informacije o pojačanim merama bezbednosti, neprekidno su upozoravale građane da nadležnim organima prijave svaki sumnjivi predmet. Sve to je među ljude u prestonici unosilo dodatnu nervozu.
       Moskva je ponovo preživljavala stravično leto 1999, kada ju je, kao najdirektniji odjek ofanzive federalne armije protiv vojske otcepljene Čečenije, pogodio talas tri uzastopne velike eksplozije - prvo u velikom tržnom centru "Ohotnij rjad", u neposrednoj blizini Kremlja, kada je poslednjeg dana prošlog avgusta uništen treći podzemni sprat ovog ponosa prestonice, a zatim u još dve velike stambene zgrade. Razlika između tih prošlogodišnjih eksplozija i ove je u tome što je tada uzbuna bila podignuta tek posle treće, a sada, odmah, čim je vest stigla do predsednika Vladimira Putina.
       Tome je prethodio pokušaj čečenskih separatista da u još jednoj ruskoj oblasti, Dagestanu, proglase nezavisnost. Više od mesec dana pre nego što je talas terorističkih napada uzbunio Moskvu, daleko na jugoistoku, između obala Kaspijskog mora i grebena Velikog Kavkaza, lokalni fundamentalisti-vahabiti, uz pomoć oružanih odreda iz Čečenije i mudžahedina iz susednih zemalja, pokušali su da stvore još jednu "islamsku republiku" u Rusiji. Osvojivši nekoliko sela u pograničnoj oblasti s Čečenijom, fundamentalisti su uspevali da se održe, sve dok ruska armija nije krenula u odlučnu ofanzivu. Sve do sada je, međutim, ostalo nejasno da li su pobunjenici tada bili stvarno poraženi ili su prosto iščezli, pomirivši se s neuspehom, mada je za njih morao biti uspeh i samo to što su uzdrmali samouverenost vlasti u Moskvi.
      
       Kasno osvešćivanje
       Rusija je tada prvo odahnula, a potom se ukočila u užasu: odahnula je sa olakšanjem, jer se u Dagestanu "nije dogodilo najgore". Brza vojna intervencija onemogućila je pojavu još jedne Čečenije na Severnom Kavkazu, a proterivanjem napadača bila je izbegnuta repriza čečenskog rata. Ali je ono još brže nestalo, kad se terorizam, u vidu tri eksplozije u razmaku od dve-tri nedelje, obrušio na Moskvu svom silinom.
       Kad je sve to prošlo, pokazalo se da je javnost, obične ljude, posebno strane posmatrače, u tim događajima, u obrtu u kojem su nesreće u kratkim razmacima sledile jedna za drugom, najviše zaprepastilo to što je trebalo da usledi tek treća eksplozija (čak cele dve nedelje posle prve, u kojoj je raznet treći podzemni sprat supermodernog tržnog centra, i da do temelja bude srušena velika stambena zgrada, u kojoj je izginulo više od sto ljudi), pa da vlast zaključi da se događa nešto vanredno.
       Šok i građanska borbena spremnost izostali su posle eksplozije u kompleksu "Ohotnij rjad", poslednjeg dana avgusta, i posle rušenja stambene zgrade u jugoistočnom rejonu Moskve, deset dana kasnije. Reakcija nadležnih organa svela se na čisto policijsku akciju, iako je bilo jasno da koreni obeju eksplozija leže u vojnim operacijama u Dagestanu. Samo su mediji konstatovali da su te eksplozije učinile kraj mirnom životu u kojem se "sve što je strašno događa negde drugde", da su to teroristički akti kojima su ekstremisti, ma ko oni bili, bacili rukavicu vlastima, da one na taj izazov moraju da odgovore "brzo i žestoko".
       Trebalo je, međutim, da prođu još četiri dana, da se još jedna stambena zgrada, sa stanarima, pretvori u ruševine i prašinu, da bi tadašnji predsednik Boris Jeljcin priznao da je "terorizam nama, narodu Rusije, objavio rat" i da će "sve snage društva i države pružiti otpor unutrašnjem neprijatelju".
      
      
       Službe spasavaju obraz
       To ovoga puta nije bio slučaj, jer je predsednik Putin, istog dana kad je odjeknula eksplozija u podzemnom prolazu u Tverskoj ulici, izjavio da je neophodno terorizmu suprotstaviti političku volju, organizovanost i uporni rad organa bezbednosti.
       On, međutim, insistira da se istraga dobro čuva da ne pođe "čečenskim ili bilo kojim drugim nacionalnim tragom". Kako kaže ruski lider, pogrešno bi bilo da se (zbog terorizma) žigošu čitavi narodi, jer zločinci, a pogotovo teroristi, nemaju ni nacionalnosti ni veroispovesti. Što ne znači da tragovi neće istragu ipak odvesti na Severni Kavkaz, pošto i sam Putin traži da se mora znati otkuda dolazi opasnost. To jest, on je protiv toga da se ceo čečenski narod smatra "kolektivnim teroristom", ali i sam smatra da - time što je federalni centar dugo tolerisao separatiste-bandite - "Rusija sebi dozvolila da na njenoj teritoriji bude stvorena čitava enklava terorista". On je svojoj naciji obećao da će "teroristi biti uništeni u svojoj jazbini".
       A to što se Rusija nada da će se osloboditi čečenskog sindroma, odnosno krivice i odgovornosti koje joj Zapad svaljuje na leđa zbog ofanzive na Severnom Kavkazu, i što se na toj osnovi služi argumentom da terorizam nije ruska nacionalna, nego međunarodna bolest, više joj može služiti za utehu, nego što će odobrovoljiti njene zapadne partnere. Tek da spasu obraz svoje kontrašpijunaže (Federalne službe bezbednosti) i Ministarstva unutrašnjih poslova, zvaničnici su se setili da ovim povodom objave da su mnogi slični akti, kao što je ovaj poslednji, bili osujećeni proteklih godinu dana. Direktor Federalne službe bezbednosti general Nikolaj Patrušev tvrdi da je "samo tokom jula, u raznim gradovima Rusije, bilo osujećeno 11 zločina, planiranih po istom scenariju po kojem je izazvana i najnovija tragedija u Moskvi".
      
       BRANKO STOŠIĆ