NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Jevrej u Holivudu

Predizborna kampanja u SAD nastavlja se konvencijom Demokratske stranke. Za sada je najveće "čudo" kandidat za potpredsednika Jozef Liberman, prvi Jevrej kandidat za jedno od najviših mesta

      Izbor Joa (Jozefa) Libermana za potpredsedničkog kandidata, za njegove sunarodnike je jednak čudu kao što je dolazak čoveka na Mesec. I da nije Liberman veliki moralista, koji je ne tako davno osuđivao Holivud, njegove aktere i "proizvode", Los Anđeles bi bio pravo mesto za održavanje demokratske konvencije, na kome bi lako bilo uvesti novog kandidata, malo poznatog i "mladog" senatora iz male američke države. Inače, Jevreja ima više u Los Anđelesu nego u Tel Avivu.
       Još kada su počeli da dolaze u Ameriku, Jevrejima je malo šta bilo dozvoljeno, tako da su, čak i oni koji su imali novca, morali da "beže" na Zapadnu obalu i svoj novac ulažu u tada neinteresantne i slaboprofitabilne delatnosti kao što su film i novine. Zapad je bio pun Kineza i Meksikanaca, pa je Jevrejima išlo u prilog i što su beli, što za Ameriku puno znači, iako danas niko nije voljan da to prizna.
       Sada se neko prisetio da je Liberman drugi jevrejski političar koji je uspeo. Prvi je bio izvesni Fransis Salvador iz Južne Karoline, 1775. godine, koga je Kongres ove provincije izabrao pre no što je Južna Karolina postala deo SAD. Ali, do sada je antisemitizam uvek bio važan faktor pri izboru Jevreja za nekog državnog zvaničnika.
       Galupove ankete kažu da je 92 odsto populacije spremno da glasa za jevrejskog političara, dok je taj broj nekad bio svega 42 odsto. To sa jedne strane pokazuje velike promene u Americi od vremena kada je svako ko nije bio beli Anglosaksonac shvatan kao politički rizik, a sa druge, to treba da se dokaže - glasanjem.
      
       Stvaranje istorije
       Toga je svestan i Liberman koji je još u Nešvilu, pre dve nedelje, kada je izabran za potpredsedničkog kandidata, neprestano zazivao boga i citirao Bibliju, ali je zahvalio i Goru za čudo koje mu je učinio i koje će skloniti barijere sa predrasuda ostatka Amerike.
       Žena Jozefa Libermana Hadasah je češka Jevrejka (kao i sadašnji državni sekretar Medlin Olbrajt) i posle izbora je isticala mogućnost imigranata, kao što je ona, da budu izabrani u Demokratskoj partiji. Inače ona i Jozef imaju četvoro dece, ona jedno iz prvog braka, on dvoje i jedno zajedničko, što je za Ameriku još jedan plus u biografiji svakog političara. Među konstruktivne predloge Libermana (i visokomoralne) računa se i to što se zalagao za poboljšanje životnih uslova siromašnih, besplatno školovanje i instaliranje elektronskog čipa u televizore koji bi deci onemogućivali da gledaju porno i horor programe.
       Čak i u Americi ne pominju da je on glasao (na strani republikanaca) za upućivanje američkih vojnika u Persijski zaliv i izglasavanje "pomoći" za OVK.
       No, to su sve stvari koje su sada poznate. Do sada su ga Amerikanci mogli zapamtiti jedino po tome što je, kao senator iz Demokratske stranke, javno osudio predsednika Klintona zbog "slučaja Levinski" i sa republikancima glasao za njegovo izvođenje pred "sud". To mu, sigurno, nije donelo simpatije kod Klintona, ali nije ga za to mesto predložio Klinton već Gor, a i američke demokrate znaju za "partijsku disciplinu".
       Gor je na neki način, izborom Libermana, učinio nekoliko dobrih poteza u jednom jedinom tako da mu je rejting, koji je bio 17 poena ispod Bušovog, skočio za 13 indeksnih poena. Ujedno je tim izborom izbio glavni adut republikanaca u predizbornoj borbi - "skandal Levinski". NJemu i njegovom zameniku niko više ne može prebaciti bilo šta o "nemoralu". Možda zvuči neverovatno, ali u Americi je to veoma važno, jer protestantski puritanizam je još na ceni, naročito među seljacima na srednjem zapadu, a to je veći deo Amerike i najveći deo glasača.
      
       Pravoslavci, budisti i crnci
       Plan koji je smislio Al Gor ima i jednu veliku rupu koja će se pokazati tek posle konvencije kada počnu prepucavanja predsedničkih kandidata i njihovih zvaničnih predstavnika (Buš je već opomenuo Klintona da ne preteruje i da ga ne zove "tatinim sinom"). Naime, tradicionalno najveće skupine glasača Demokratske stranke su žene, crnci i homoseksualci. Da li će homoseksualci (broj se procenjuje na tri miliona glasača, a svi veruju da je daleko veći) glasati za "moralistu" i da li će crnci (koji masovno prelaze u muhamedanstvo, baš zbog Jevreja) uspeti da promene svoja uverenja i opredeljenja - to je veliko i otvoreno pitanje koje stoji pred Gorom.
       Da li će i Jevreji (tradicionalni apstinenti) glasati za "svog" čoveka posle proglašenja palestinske države? Jer, očigledno je da izbor Jevrej za nešto važno služi i odobrovoljavanju jevrejske države i njene javnosti.
       Da je Gor zaigrao na sve ili ništa, govori činjenica da nema puno Jevreja u državnom vrhu Amerike i sumnja da je to pripremao još Klinton uvođenjem Olbrajtove i Koena u vrh državne administracije. Međutim, nema ni Kineza, crnaca, pravoslavaca, hispanoamerikanaca i katolika. Istina, sada se iz naftalina vadi izvesni DŽeri Braun, dva puta guverner Kalifornije, koji je po veri bio budist, ali se zaboravlja Dukakis (grčkog porekla, pravoslavac) i general Pauel (crnac), koji su ne tako davno odustali iako su bili veoma popularni.
       Jedino se ne zaboravlja katolik Kenedi, koji je bio prvi i do sada jedini predsednik van američke šeme - i poslednji koji je ubijen. NJega uvek pominju u smislu kako je moguće čudo.
       Uvek skeptični Britanci, koji u čuda ne veruju na vest da je izabrani kandidat demokrata Jevrej, rekli su: "Bolje da je Gor izabrao neku ženu."
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu