Jasno je da Socijalistička partija Srbije vodi brigu o omladini, makar o onima koji su njeni članovi

      Radio-televiziji Srbije hvala, iz dnevnika u dnevnik unapred doznajemo rezultat izbora pošto se "sve više mladih opredeljuje za članstvo u SPS-u", a uz koga su mladi - onih 400 000 novih birača od poslednjih izbora - uz toga je i budućnost, i izborni uspeh. I otuda desetine i stotine hiljada stanova za mlade, turniri u malom fudbalu, otvaranja sportskih terena, koncerti zvezda "Citdž records-a"...
       Poput većine svojih starijih kolega, partijskih drugova i drugarica, i mladi socijalisti zadugo su bili nedostupni za razgovor za naš list, ali predizborna kampanja i njene potrebe čine svoje te smo sada bez većih poteškoća stupili u kontakt sa grupom mladih socijalista sa Vračara. Razgovarali smo i sa još jednim njihovim partijskim drugom (hteo je da ostane anoniman pa ćemo ga u daljem tekstu citirati kao "Marko"), o tome koji su to mladi u SPS-u, zašto su tu i šta rade.
      
       Korist
       Mladih socijalista - tvrde oni sami - diljem Srbije ima stotinu i dvadeset hiljada. Većinom je, kažu, reč o studentima, "ali ima i svih ostalih pošto SPS nije elitistička, već partija svih radnih ljudi i građana".
       "Predrasuda je da mladi nisu uz SPS", odbacuje rezultate većine istraživanja vračarska socijalistkinja jakog bosanskog naglaska LJubica Lalić. Objašnjava i razloge mladih da se učlane u partiju; na prvom mestu je druženje, "sa pravim ljudima, sa pravim društvom, da se ne skrene", a zatim i "dobar odnos sa rukovodstvom partije". Privrženost idealima levice se, naravno, podrazumeva.
       "Sve više mladih ljudi pristupa SPS-u jer vide da on jedini pruža mogućnost apsolutnog prosperiteta", kaže još jedan od vračarskih socijalista, Slobodan Petrović.
       LJubičina drugarica Jelena Šantić kaže da je u partiju ušla i zbog akcija Fonasa (fondacija za borbu protiv narkomanije, alkoholizma i sekti), "jer su droga, alkohol i sekte najveće zlo danas".
       "Tri četvrtine mladih ušli su u partiju iz ubeđenja, zato što veruju u ovaj sistem, u Slobodana Miloševića, zato što veruju da nas ceo svet mrzi zato što smo Srbi", objašnjava i Marko. Zbog anonimnosti, on ne krije da spada u preostalu četvrtinu učlanjenih: "Ušao sam u partiju još u srednjoj školi da bih mogao da izađem sa časa kad god hoću, da bih ulazio kod direktorke u kancelariju bez kucanja."
       Marko napominje da socijalisti, "kada ulaziš u partiju, obećavaju kule i gradove" - "stan i posao, šta ti više treba". Naš sagovornik još studira tako da zasad nije u situaciji da proveri istinitost ovih obećanja, a umesto toga u nekoliko navrata dobio je jednu ružu i pomoć od po hiljadu i tri hiljade dinara "koja se, kao, dodeljivala najboljim studentima, ali za mene nikako ne može da se kaže da spadam među njih". Kaže i da "popusta" na ispitima, kod profesora-partijskih drugova sa kojima sedi na sastancima, on lično nema, "ali to je zato što nisam predsednik nekog odbora ili tako nešto".
       Vračarci pak, sa zgražavanjem odbacuju tvrdnje svog partijskog druga. "Ne gledamo mi tu materijalnu stranu," govore u horu. Ponavljaju da su u stranci zbog ideala i privrženosti predsedniku, a što se materijalnog dela tiče, dobiju samo besplatne ulaznice za bazene, pozorišta i bioskope. Lepljenje plakata i rad u biračkim odborima volonterski su ("Radimo to iz ljubavi prema radu."), a na pitanje da li su, možda, dobili besplatne mobilne telefone, ne odgovaraju direktno već sa "čoveče, sada svaka šuša ima mobilni telefon".
       Mladi socijalisti fini su i simpatični, sve dok ih pitate ono što od vas očekuju. Na primer, sa osmehom i ljubazno objašnjavaju šta konkretno rade u partiji ("organizujemo žurke, druženja, besplatne kurseve - za mlade socijaliste - engleskog, francuskog, španskog i italijanskog, kompjutera, imamo sportske klubove, tu je, naravno, i Fonas..."), ali pitanje o "Otporu", zato, ili konstatacija novinara da se u zemlji živi loše, umalo što nisu izazvali svađu.
       Evo kako je izgledao deo odgovora posvećenih "Otporu":
       - Je l' su oni neka registrovana partija?
       - Pa to je smešno (misli se na spominjanje "Otpora" od strane novinara).
       - Ne možemo mnogo da razgovaramo o tome jer smo mi ipak politička partija, a oni su neki pokret, takozvani; u stvari, pokret koji nema nikakav uticaj.
      
       Razvoj
       Trenutak tišine, pa onda smeh izaziva (naivna) pomisao najsvežije primljene mlade socijalistkinje Jelene Šantić da bi "mladi socijalisti i 'Otpor' trebalo da se ujedine". Reč zatim preuzima njen stariji kolega: "Nije nam 'Otpor' konkurencija, kako može da bude? Mene on podseća na neki hipi ili pank pokret, nešto neregistrovano, što se buni protiv nečega. A uglavnom su to salonski buntovnici koji su svi materijalno situirani i u daleko boljem materijalnom položaju od članova SPS-a. To su deca SPS-ovaca koja se bune protiv svojih roditelja."
       "Hteli su fakultete da zaustave, da mladi ljudi ne mogu da polažu ispite", uskače u razgovor i LJubica Lalić. "Mislim da je mnogo pametnije omogućiti mladima da uče strane jezike, da idu na kurseve informatike, a ne da bojkotuju, da šetaju na minus-ne znam-koliko. Mladi imaju pozitivnu energiju i treba je usmeriti u pozitivne svrhe, a ne u neke negativne."
       Na kraju, ipak, sa ivice (verbalnog) sukoba razgovor dobija mirniji tok, i završava se zaključkom jednog od prisutnih mladih socijalista, zaključkom kome zaista ništa više nije moglo da se doda: "Mislim da će u skorijoj budućnosti biti mnogo bolje za mlade ljude ovde, jer dolaze mnogo bolja vremena, a politika koju vodi SPS je politika mira i prosperiteta i ekonomskog razvoja."
      
       NIKOLA VRZIĆ