NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Kako pomiriti rogove u vreći

"Povlačenje Vojislava Mihailovića nikako ne bi smelo da se tumači kao poraz SPO-a, nego kao izraz dobre volje, za spas Srbije", kaže predsednik DHSS

      Onog dana kad je crnogorska vlast, putem neizbežnog Miodraga Vukovića, desne ruke predsednika Đukanovića, i konačno rekla da neće na savezne izbore, ostaje jedno pitanje ovima koji idu na izbore: na kakve se to izbore ide?
       Jedina realna i velika šansa da opozicija dobije izbore, bili su lokalni izbori. Danas se već može reći da i od toga neće ništa biti, jer se koalicija Zajedno raspala u Nišu, a ovih dana sledi, verovatno, lančana reakcija. Nema ništa od "jednog lista protiv komunista".
       Posle poraza, svi će lideri stranaka biti pametni, ali reč je bila o tome da se oni ujedine. Jedan je čovek pokušavao da "pomiri" rogove u vreći, ali kome je to na ovome svetu pošlo za rukom? Bio je to Vladan Batić, predsednik Demohrišćanske stranke Srbije i bivši koordinator Saveza za promene. Na pitanje da li je razgovarao sa Vukom Draškovićem, odgovara odrečno. Na pitanje da li njegova poruka da još nije kasno za dogovor ostaje, kaže da ostaje.
       - Od početka svog političkog angažmana, a to traje deset godina, imao sam stav i svest da samo udruženi možemo da promenimo aktuelnu vlast i zbog toga sam, lično, promenio dve stranke. Zbog Deposa napustio sam Demokratsku stranku, na čijem je čelu tada bio Dragoljub Mićunović, koja nije htela u Depos. Napustio sam i Demokratsku stranku Srbije, jer Koštunica nije hteo u koaliciju Zajedno. Smatrao sam da nekakvi politički egoizmi, nekakvi partikularni partijski interesi i lične ambicije koje su sekundarnog karaktera štete političkoj borbi protiv vladajućeg režima, a tako mislim i danas. Naravno, sticajem okolnosti, nikada se nije desilo da moja ideja bude prihvaćena. Neke stranke i neki lideri uopšte nisu bili na liniji zadatka, svesno ili nesvesno, namerno ili nenamerno, svejedno, ali oni su omogućavali nastavak ove agonije u kojoj se nalazimo. Čini mi se da smo zbog toga došli do samog kraja. Jednostavno, a to sam više puta na svim sastancima govorio, i evo i sada ponavljam, ovi predstojeći izbori nisu više nikakva ni ideološka ni politička ni programska ni stranačka utakmica, nego borba za opstanak - kaže Batić.
       Naš sagovornik potpuno razume trenutnu političku situaciju uoči izbora i iskreno se plaši da bi poraz na predstojećim izborima opoziciju i sve stanovnike Jugoslavije odveo u sunovrat.
       - Mi smo na ivici propasti. Plašim se da bi režim, ako pobedi, mogao da raspiše vanredne republičke izbore i da sa opozicijom završi priču za sva vremena.
       Kad je demokratska opozicija Srbije donela odluku da ide na izbore, i to na sve izbore, naš sagovornik priznaje da se tada računalo kako će se i zvanična Crna Gora odlučiti za tu varijantu (bez obzira što je Milošević promenio Ustav i izborne zakone i jednu državu sveo na dvadeset i sedmu izbornu jedinicu, ukinuvši joj tako suverenitet) i nije se računalo da će Srpski pokret obnove izaći sa svojim predsedničkim kandidatom. To su danas ti novi momenti - što devojci sreću kvare.
       - Istina je, to ne možemo prećutati, Crna Gora je u početku malo sa nama koketirala da bi na kraju rekla kako ne želi na izbore, a onda je taj svoj stav još pojačala izjavom Miodraga Vukovića da će oni ići u otvoreni i aktivni bojkot izbora, što znači direktno zabadanje noža u leđa srpskoj demokratskoj opoziciji.
       Naš sagovornik smatra da su oni ipak napravili račun bez krčmara. Oni veruju da će Milošević pobediti - kaže - i gotovo da navijaju da Milošević pobedi. Veruju da će im to onda dati odrešene ruke za otcepljenje.
       - Nije sve to tako jednostavno. Nije Crna Gora jedinstvena, nego je ona podeljena jabuka. Nema crnogorska vlast jaku većinu od osamdeset ili devedeset odsto, pa može kako hoće, nego su oni na tankoj liniji razgraničenja. Taj put kojim je krenula Crna Gora predstavlja veliki hazard. Mi ne znamo, uostalom, ni konačan stav međunarodne zajednice, jer oni odavno govore da na Balkanu nema više mesta za nove države - kaže Batić.
       U ovim izborima, bez obzira što predsednik Jugoslavije, prema Ustavu, nije najveća vlast (setimo se kako su "vladali" Dobrica Ćosić i Zoran Lilić), bilo bi najvažnije da Slobodan Milošević izgubi. Zato je bilo neophodno da se svi nađu iza jednog kandidata. Neće se naći, kažu iz Srpskog pokreta obnove, mada u politici važi - nikad ne kaži nikad. Zato Vladan Batić kaže da se sa Vukom Draškovićem mora razgovarati. Bez ultimatuma i sa jedne i sa druge strane.
       - Povlačenje Voje Mihailovića iz izborne trke nikako ne bi smelo da se tumači kao poraz Srpskog pokreta obnove, nego kao popuštanje, stvar dobre volje, za spas Srbije. Sa Vukom Draškovićem mogao bi da se napravi džentlmenski dogovor, pri čemu bi se njemu garantovale ozbiljne beneficije za republičke izbore, kojih će, možda, biti vrlo brzo, u svakom slučaju iduće godine - kaže Batić.
       On misli da ljudi iz Srpskog pokreta obnove ne moraju stalno da govore kako su najveći i najbolji, jer to druge stranke iritira, ali kaže i da neke neozbiljne izjave nekih ljudi iz demokratske opozicije štete opoziciji. Čovek mora biti optimista - kaže Batić - i sam je čovek koji neguje pobednički mentalitet, ali kada neko izjavi da će Vojislav Koštunica pobediti već u prvom krugu, sa tri miliona glasova, a zaboravi da je Milošević, u doba svoje velike slave i hvale na poslednjim izborima (sa Panićem) dobio "samo" dva i po miliona glasova (milion više od Panića), onda takve izjave liče na onu Miloševićevu da je Jugoslavija zemlja sa najvećom stopom privrednog rasta u Evropi.
       Jedno je izvesno: samo jedna lista protiv komunista ima šansi na uspeh. Da li se do te liste može doći?
       - U tom slučaju, pobeda na lokalnim izborima bila bi velika. Garantovano, devedeset i pet odsto opština našlo bi se u rukama opozicije. I ma koliko bilo primarno da Milošević izgubi, jer onda za njim ide i sve ono njegovo, nama su veoma važni lokalni izbori. Tu smo sigurni pobednici, a onda možemo mirno čekati republičke izbore koje ćemo bez napora kontrolisati i sprečiti krađu. Zato ću predložiti, mada je Srpski pokret obnove bio protiv kad sam se na jednom saboru u Atini za to založio, apelovaću na Srpski pokret obnove da čuje ovo što mi je palo na pamet: da patrijarh Pavle i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević pozovu demokratsku opoziciju, njene lidere, dakle, i Vuka Draškovića, i pokušaju da arbitriraju u ovom sporu. Neka kažu: divan je Voja Mihailović, ali zarad opšteg cilja on treba da odustane od kandidature, Srpski pokret obnove treba da stane na jednu listu opozicije, a život teče dalje, biće još izbora i mi ćemo onda tražiti od opozicije da podrži Srpski pokret obnove i Vuka Draškovića. Ako tako ne bude, živećemo još četiri godine u zemlji Slobodana Miloševića, izolovani i prokaženi kao gubavci i biće to onda za sve nas božja kazna.
       Bilo kako bilo, vreme brzo prolazi, patrijarh Pavle već je primio Voju Mihailovića i dao mu blagoslov, mogao bi da blagosilja i nekog drugog, zašto ne, ali dok Vladan Batić misli da se još nešto može uraditi za spas Srbije, najnovije vesti kažu da kandidat za predsednika Jugoslavije Voja Mihailović na Preobraženje kreće u kampanju sa Ravne gore.
      
       PETAR IGNJA


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu