("Ko pre kutiji", NIN br. 2588)

      Kad je šezdesetih godina kompjuterska tehnika u svetu bila u punom zamahu, skromni počeci u našim bogatijim preduzećima i uticajnim ustanovama najavljivali su i potvrđivali sve veće interesovanje za te novitete. Nadležni organi SFRJ doneli su odluku da državno-partijska delegacija obavi studijsko putovanje u SAD, maticu informatike, da se na licu mesta upozna sa svim aspektima i mogućnostima te nove računarske tehnike.
       Domaćini su ih lepo i poslovno primili. Pokazivali su im najnovije računare, objasnili njihovu primenu u obrazovanju, naučnoistraživačkom radu, razvojnim projektima, u privredi, kulturnim ustanovama. Naravno, računali su i na plasman i prodaju.
       Na završnom susretu obeju delegacija, na kojem je trebalo da se napravi rezime svih prethodnih razgovora, sagledaju obostrani interesi i mogućnosti za saradnju na polju informatike, jedan od predstavnika domaćina, u želji da što jasnije prikaže mogućnosti i prednosti informatike, svoje izlaganje je završio rečima: "Eto, na primer, mi uskoro imamo izbore za predsednika SAD. Prema našem izbornom zakonu, biračka mesta se zatvaraju u 20.00 časova, a mi u roku od 24 sata imamo konačne rezultate izbora i znamo ko je predsednik SAD."
       Na to će jedan iz delegacije SFRJ, kao zapeta puška:
       "Nije to ništa! Mi znamo godinu dana unapred ko će biti predsednik Jugoslavije."
       Kažu da je drug Staljin rekao: Nije važno kako ste glasali, važno je ko broji glasove. Poodavno rečeno, a još se pamti. I primenjuje, u nekim zemljama.
      
       SVETISLAV S. VULIN,
       Beograd