NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Dunav, mrtva reka?

Savezna vlada je, nedavno, saopštila da je zadovoljna pregovorima sa Dunavskom komisijom o raščišćavanju plovnog puta Dunava kod Novog Sada posle agresije NATO-a na SRJ. Ni ovog puta nije bilo ni reči o tihoj ekološkoj agresiji Evrope, preko Dunava, na našu zemlju koja traje skoro trideset godina

      Tanjugova vest glasi: “Savezna vlada razmotrila je informaciju o rezultatima pregovora sa Dunavskom komisijom oko realizacije projekta raščišćavanja plovnog puta Dunava posle agresije NATO-a na SRJ.” Ocenjeno je, opet prema Tanjugu, da su uvaženi stavovi iz Memoranduma savezne vlade u vezi sa ponovnim otvaranjem međunarodnog plovnog puta na jugoslovenskom delu Dunava, “uz puno uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta SR Jugoslavije i pridržavanje naših zakona i propisa”.
       Prevedeno na srpski: očistiće se Dunav oko Novog Sada, povadiće se ruševine mostova i umesto pontonskog gradiće se novi most. Počistiće se, dakle, donekle, đubre ostalo posle agresije NATO-a, ali ni ovog puta savezna vlada ništa neće reći o tihoj ekološkoj agresiji Evrope na našu zemlju koja traje već dvadeset i osam godina, tačnije otkad je izgrađena brana “Đerdap 1”. Od Golupca do đerdapske brane, za tri decenije nataložilo se oko 500 MILIONA TONA (!!!) uglavnom evropskog mulja sa visokim sadržajem toksičnih i štetnih materija koje su već prodrle i u podzemne vode dunavskog priobalja. Ove podzemne vode služe za vodosnabdevanje oko tri milona stanovnika Srbije. Slikovito rečeno,od Golupca do đerdapske brane rasuta je,po kubaturi, čitava Avala u čijem sastavu su i najotrovnije supstance.
       Mileta Perišić, naučni savetnik beogradskog “Geoinstituta”, u monografiji “Đerdapska akumulacija, istina i zablude” dokazuje da Dunav u toku do naše zemlje prihvata zagađenje od 40 miliona tzv. ekvivalentnih stanovnika Evrope. Naš učinak u zagađenju Dunava iznosi oko 20 odsto, što nije malo. Ali, zahvaljujući akumuliranju u ćerdapskoj brani koja prečišćava reku, Dunav je na izlazu iz naše zemlje čistiji nego na ulazu u jugoslovensku teritoriju.
      
       Miler na našoj strani
       “To su bili prvi rezultati istraživanja i njih su, posle prezentiranja na međunarodnim radnim sastancima, prihvatile i kolege iz podunavskih zemalja. Ove naše rezultate potvrdio je i poznati nemački liminolog Miler na radnom sastanku u Kijevu 1991. godine. I umesto da na osnovu podataka o enormnom zagađivanju Dunava u gornjem toku počne da se gradi jugoslovenska politika gazdovanja tranzitnim vodama, rezultati ovih istraživanja se, jednostavno, prenebregavaju”, kaže Mileta Perišić.
       Dakle, i pre sankcija, praktično od izgradnje đerdapske brane, naša država ponaša se kao da joj je strateški nacionalni interes da Dunavom prihvata đubre Evrope! Zašto?
       Đerdap je građen u vreme realsocijalizma, u vreme kada je jedna mlada i agresivna ideologija htela da pokaže da je moćnija i od prirodnih sila, pa i od jednog Dunava. Trebalo je pokazati da ono što je uradio rimski car Trajan na Dunavu mogu i njegovi “naslednici” Tito i Čaušesku. Drugim rečima, vodilo se računa da brana što pre ukroti Dunav, a o posledicama takve megalomanske brzopletosti nije se mnogo razmišljalo. Istini za volju, ondašnje Izvršno veće Srbije zadužilo je izvođače radova da se detaljno i stručno prouče svi efekti akumuliranja vode Dunava. Ali, agresivno ideologizirano neznanje nadvladalo je znanje u struci.
       Perišić o tome kaže: “Nivo znanja o ekološkoj problematici bio je na krajnje niskom nivou iako se i tih šezdesetih godina u svetu veoma ozbiljno delovalo, ne toliko u široj javnosti ali među stručnjacima svakako. Naša neimarska socrealistička praksa nije dopuštala angažman releventnih struka koje bi osujetile ekološke posledice koje nam đerdapska brana danas proizvodi.”
       Kakve veze ima nestručno socrealističko građenje đerdapske brane sa mirenjem današnje države da bude kloaka Evrope?
       Tu je, za ilustraciju, uvek dobrodošao černobiljski sindrom. Setite se kako su nas portparoli najuglednijih naučnih ustanova ubeđivali da je černobiljski oblak prošao kroz celu Evropu samo ne i preko ondašnje Jugoslavije. Jedino se dr Dušan Kanazir, ondašnji predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti osmelio da napiše samo “privatno pismo” premijeru Mikuliću u kojem ga je upozorio da je černobiljski oblak, izgleda, prešao i iznad naših glava.
      
      
       Černobiljski sindrom
       Taj černobiljski sindrom drma i Đerdap.Naše naučne ustanove i pored istraživanja Perišićevog tima i međunarodne naučne verifikacije njegovih rezultata, i dan-danas tvrde da je učešće Jugoslavije u zagađivanju Dunava “enormno” a učešće Evrope - minorno.
       Ko se štiti ćutanjem o ovim problemima?
       “Ćutanje nije interes građana i onih generacija koje dolaze. Jer, mi im ostavljamo najveći ekološki problem u Evropi. Oni koji uporno dokazuju da je glavni zagađivač Dunava naša zemlja, a ne naši uzvodni susedi, sputavali su sve aktivnosti da se dođe do naučno validnih podataka koji bi inicirali potrebu učešća uzvodnih, dakle evropskih korisnika voda Dunava u zaštiti životne sredine ćerdapskog sistema i regiona”, kaže Perišić.
       Znači li to da je servilna nauka od samog početka, još od izgradnje đerdapske brane, radila protiv države i naroda?
       “Apsurdno je, ali je tako. Pošto se prilikom gradnje brane nije vodilo računa, recimo, o kvalitetu površinskih voda Dunava, učinjeno je niz projektanskih i građevinarskih grešaka. Pogrešilo se, na primer, i predviđanju veličine čestica koje će se taložiti u akumulaciji. Računalo se da će se taložiti čestice veće od 50 mikrona, što se pokazalo netačnim. Naša istraživanja pokazala su da se talože i čestice od 0,4 mikrona, i to sa visokim sadržajem organskih materija i toksičnih supstanci koje prave darmar u ekološkom balansu reke. Podaci kolega iz Mađarske o kvalitetu suspendovanih materija saglasni su sa našim podacima o sastavu sedimenata u ćerdapskoj akumulaciji. Ali, šta to vredi!
       Pogrešna predviđanja graditelja đerdapske akumulacije trebalo je prikriti. Preko odabranih stručnjaka, ubačenih u institucije države, to je i učinjeno. Tako je naučnik problematičnog znanja postao vlast, država. Pokazalo se da je Marfijev zakon o kapitalističkoj birokratiji, i te kako delovao i u Brozovom socijalizmu. I to se vuče do današnjih dana. Dunavski problem se uvećava a glava se i dalje drži u pesku.”
      
       Obnova Trajanovog mosta
       Znači li to da će se uvek naći stručnjaci koji će se upustiti i u obnovu Trajanovog mosta ili u gradnju Keopsove piramide na Adi Huji, samo ako to od njih neko zatraži?
       “U pravu ste. Uvek su krivi stručnjaci pa i oni koji su gradili Đerdap. Oni su morali da znaju da će gradnjom đerdapske brane, ma kako stručno urađene, nastati jedan od najakutnijih i najtežih ekoloških problema ne samo u Jugoslaviji nego i u Evropi. Posledice po sistem ćerdapske akumulacije, ali i po nacionalnu ekonomiju sve do zdravstvenih problema stanovništva teško će moći da se izmere”, kaže naš sagovornik.
       Znaju li se bar približno štete od zagađenja koja nam stižu Dunavom i koja se talože još od Slankamena pa do đerdapske brane?
       “Na osnovu skromnih podataka, radi se o šteti od više milijardi maraka. Samo deponovanje organske razgradive materije, prema nemačkim kaznenim normama, iznosi oko 1,2 milijarde maraka godišnje!! Deponovanje ogromnih količina toksičnih materija ovu cifru uvećava nekoliko puta. Tako, recimo, samo od stokiranja i taloženja kadmijuma i žive procenjuju se štete od 1,5 milijardi maraka.
       Da bi se došlo do ovih podataka i da bi se ustanovilo pravo stanje u Dunavu i pritokama, utrošene su godine mukotrpnog rada. Naučno društvo Srbije je u aprilu 1999. godine dostavilo Ministarstvu za nauku i vladi Srbije ‘Program aktivnosti na kontroli, zaštiti i unapređenju kvaliteta zaštitnih voda’, sa posebnim osvrtom na vodotokove pod usporom prouzrokovanim taloženjem sedimenata.”
       Sa Perišićem niko ne želi da polemiše javno, pa ni preko NIN-a. Oni koji i reše da mu se javno suprotstave žele da ostanu - anonimni. Tako je, na primer, na njegov tekst o nekorektnoj prognozi taloženja sedimenata u ćerdapskoj akumuluciji u časopisu “Ekologika” (br.2-3 1999) odgovoreno tekstom koji je potpisala Grupa saradnika sa Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”. U ovom institutu niko ne želi da odgovori šta raditi sa 500 miliona tona evropskog mulja u našem dunavskom koritu? Samo kažu: “Taj veliki problem imaju i Kinezi sa svojim mamutskim elektranama.” Upućuju nas na EPS. Rukovodioci EPS-a upućuju nas na Momčila Cebalovića, direktora za informacije EPS-a, nekadašnjeg kolegu iz “Politike”. Na telefonskoj centrali EPS-a, kojeg li cinizma, tog petka, prvo nema struje(!?) a posle nema Cebalovića. Da se javimo u ponedeljak. Ali, u ponedeljak Cebalović je, već na godišnjem odmoru te treba da se javimo njegovom zameniku Dejanu Jovanoviću. NJega, naravno, nema. C’est déja vu, n’est pas?
      
      
       Remont “Đerdapa”
       Zovemo Kladovo. I javlja se mr Milivoje Ilić, direktor “Đerdapa” Ali, ništa od razgovora. Čim se postavilo pitanje: razmišljaju li da prilikom remonta elektrane, koji je najavljen u novinama, vrše i izmuljavanje, čišćenje dunavskog korita od Golupca do đerdapske brane, magistar Ilić prekida naglo: “Zovite ove moje u Beogradu da vam organizuju razgovor sa mnom!?” Znači, opet Cebalović...
       Ipak, doznajemo nešto i o predstojećem remontu “Đerdapa”. Velike firme iz Rusije, prema pisanju “Glasa”, zainteresovane su za revitalizaciju hidroelektrane “Đerdap 1” a na objavljeni tender za taj posao, vredan 100 miliona dolara, već su se javili proizvođači elektroenergetske opreme iz Italije, Austrije i Nemačke. Revitalizacija šest hidroagregata od po 180 megavata “Đerdapa 1” koji radi već 30 godina, trebalo bi da počne 2001. godine a završetak posla planiran je za 2008. godinu.
       Valerij Jagoškin, ambasador Ruske Federacije u SRJ, nedavno je posetio obe ćerdapske hidrocentrale i potvrdio da će ruske firme učestvovati na licitaciji. Nadležni iz EPS-a kažu da će posao dobiti firma koja ponudi najbolje uslove kreditiranja, najkvalitetniju opremu i najbrže rokove isporuke. (U “Đerdapu 1”, inače, ugrađena je ruska oprema.)
       Ali, da bi započela revitalizacija đerdapske hidroelektrane neophodno je završiti termoelektranu “Kolubara B” čija je izgradnja zbog nedostatka novca prekinuta pre nekoliko godina. Veća proizvodnja struje iz novih blokova u “Kolubari B” omogućila bi da se hidroagregati u đerdapskoj elektrani postepeno isključuju i - revitalizuju.
      
       Holandski primer
       Za to vreme, radio “Đerdap” ili ne radio, sa punim ili umanjenim kapacitetom, Dunav će iz Evrope navlačiti i dalje toksični mulj uzvodnih susednih zemalja, podzemne vode dunavskog priobalja biće neupotrebljive za vodosnabdevanje, a južni Banat počeće da “pluta”.
      
       Sve da i koliko sutra država shvati o čemu se radi, ni onda ne treba očekivati brze i spektakularne rezultate. Vlada Holandije je, na primer, još 1932. godine slala zvanične peticije Berlinu i Parizu u kojima se energično zahtevalo da se smanje zagađenja reke Rajne u Nemačkoj i Francuskoj. Tek 1986. godine, dakle, tek posle pedeset godina, donet je “Rajna memorandum” kojim je ova reka konačno zaštićena, što će reći da u svakoj svojoj tački ima drugu klasu kvaliteta vode, a što znači da može,uz dodatnu preradu, da služi i za vodosnabdevanje. Rajna je potpuno ozdravila tek kada je njeno korito očišćeno od industrijskog mulja, tek tada su se zagađene podzemne vode prečistile. Holanđani su industrijski mulj iz Rajne brodovima oterali u Severno more i od tih sedimenata napravili - ostrvo.
       Ali, niti smo mi Holanađani, niti imamo Severno more u koje bismo strpali naših 500 miliona tona industrijskog mulja koji truje podzemne vode iz dana u dan, smanjuje kapacitet ćerdpaske akumulacije i - proizvodnju struje iz “Đerdapa”.
       Šta nam onda preostaje?
       Perišić kaže:”Moramo konačno pristupiti stvaranju nacionalne politike korišćenja i zaštite tranzitnih voda. Kao vodič treba da nam posluži “Rajna memorandum”. Tek kada imamo čvrstu i jasnu strategiju zaštite Dunava na našoj teritoriji, možemo, ako treba, i usloviti obnavljanje rečnog saobraćaja na Dunavu ako se uzvodne podunavske zemlje ne pridržavaju preuzetih obaveza prečišćavanja ove reke. Jer, ne samo evropske političare već ni misleće ljude u Evropi ne zanima šta se dešava nizvodno od njih, a naš dalji snishodljiv stav prema uzvodnim bogatijim evropskim zemljama bio bi ravan - kolektivnom samoubistvu.
       O tome u petak na sednici savezne vlade nije bilo reči. Važno je, međutim, da nam je čišćenjem dunavskog korita kod Novog Sada od posledica agresije NATO-a Evropa, prema Tanjugu, ukazala “puno poštovanje suvereniteta i teritorijalnog inegriteta”.
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ
      
      
Hemijska vremenska bomba

Može se reći da u đerdapskoj akumulaciji već imamo hemijsku vremensku bombu. Šta je to?
       “Mulj u đerdpaskoj akumulaciji sadrži visok procenat organskih planktonskih materija i toksičnih materija a dramatičan manjak rastvorenog kiseonika. Rumunski naučnici su, pri visokim letnjim vodama, kada je došlo do ‘podizanja’ sedimenata, konstatovali ekstremno niske sadržaje rastvorenog kiseonika. To je jedna od manifestacija hemijske vremenske bombe.Niko ne može tačno da predvidi šta sve može da se desi ako se ove toksične materije, u određenim uslovima, naglo oslobode. Šta se sve dešava sa živim svetom u Dunavu, ne znamo jer naša sredstva za istraživanja su nikakva i često ih, na primer, vršimo u običnom - gumenom čamcu. Više znamo šta se dešava sa živim svetom u Crnom moru kod ušća Dunava. A u Crnom moru došlo je do smena vrsta algi i cvetanja vode što nastaje zbog izostanka silikatnih algi. Sve u svemu, može nam se desiti da, u slučaju većeg zagađenja Crnog mora, budemo optuženi mi, a ne Evropa, te da još jednom ispadnemo isključivi krivci za nešto u čemu nismo učestvovali sami. Tim pre što Evropa sve više počinje da brine za zaštitu Crnog mora, a ne Dunava. Za Evropu je važno da Dunav posle đerdapske brane - bude prečišćen! I da takav mora da uđe u Crno more”, kaže Perišić.


      
      
Dunav nizvodno

Bugari, i ovih dana, tvrde da je zagađenje Dunava iz naše zemlje i sto puta veće od dozvoljenog?
       - Kod nas je uobičajena praksa da se zagađenje Dunava sa jugoslovenske teritorije izuzetno mnogo precenjuje. Više puta sam ukazivao na to. Čak sam i našim stručnjacima za ekologiju ukazivao na apsurdne podatke o zagađenju Peka i Timoka bakrom, što je publikovano u poznatom međunarodnom časopisu za ekologiju - kaže Perišić. - Samo se kod nas uvezeno zagađenje i štete koje ono proizvodi umanjuju, efekti prečišćavanja tranzitnih tokova i štete koje usled toga nastaju i ne ocenjujemo, ali se na kraju ističe prekomerno i nelogično zagađivanje Dunava iz Jugoslavije. Ovo su veoma ozbiljni problemi i oni zahtevaju primeren profesionalizam kao u zemljama Evrope , gde su, upravo zahvaljujući takvom pristupu, razrešeni brojni dugoročni ekološki problemi.


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu