Ako kod nas dođe do drugog kruga predsedničkih izbora, kažu da će to, u stvari, biti plebiscit.
       Plebiscit je institucija drevnog Rima. Sastoji se od dve latinske reči: plebs, narod i scitum, odluka. Dakle, reč je o odluci naroda. Prvi plebisciti su organizovani u drevnom Rimu u doba Republike. Glasao je samo plebs, a i odluke su se primenjivale samo na taj stalež. Godine 449. pre nove ere donet je Zakon Valerija Hortenzija (potvrđen 287. godine pre nove ere), po kome su odluke plebiscita bile obavezne za sve građane Rima.
       Pojam plebiscita je blizak terminu referendum. Ali se u svetskoj političkoj teoriji i praksi prave nijanse u definisanju ta dva bliska pojma. Referendum se raspisuje kada je u pitanju donošenje nekog novog zakona, a plebiscit kada se radi o obliku vladavine ili aneksiji teritorije.
       U novijoj istoriji Evrope Napoleon je prvi počeo da raspisuje plebiscite. Tako je Bonaparta pitao narod da se glasanjem izjasni da li ga prihvata za doživotnog konzula. Onda mu se to dopalo, pa je već posle dve godine na plebiscitu pitao narod da li i njegova porodica treba da nasledi carsko dostojanstvo. Završio je na ostrvu Sveta Jelena na Atlantiku.
       Kasnije se plebiscitom rešavala sudbina raznih evropskih teritorija, u 18. i 19. veku Avinjona, Savoje i Nice, a u 20. veku Sara, Šlezije i Šlezviga.
       Stari vuk Vinston Čerčil bio je iskren kada je reč o izborima. Rekao je 1932. godine: "Ne volim izbore. Ali posle mnogih izbora koje sam doživeo, upoznao sam i naučio da poštujem narod ovog ostrva." To je rekao 1932. Šta je rekao kada je, uprkos pobedi nad nacizmom, za koju je imao nemale zasluge, godine 1945. izgubio izbore.
       Cinična Sartrova saputnica Simon de Bovoar je izjavila da je glasačka kutija najneadekvatniji mehanizam za promene. Bilo je to 1973. godine kada je ponovo sa novom levicom poverovala da je i potrebno i mogućno promene izvršiti nasilno. Ali posle mnogo krvi, valja poverovati u mogućnost promene, ne olovom, već olovkom.
       Novija istorija zabeležila je i druge cinizme. Tako je nikaragvanski diktator Anastasio Samosa svom izbornom protivniku, na primedbu da je lažirao izbore, 1977. godine odbrusio: "Da, vi ste, gospodine, pobedili na izborima, a ja u brojanju!"