Obimna studija "Psihologija snova i njihovo tumačenje" predstavlja kulturni i naučni događaj. Kreativan proces sna sličan je kreativnom procesu umetnika. Šta je celog života sanjala Desanka Maksimović

      Sto godina je od objavljivanja važne knjige XX veka "Tumačenje snova" (Die Traumedeutung, 1900) Sigmunda Frojda. Tih oko sedamsto strana izvršilo je presudan uticaj na razvoj dubinske psihologije koja je važno naučno dostignuće s kraja drugog milenijuma. Ovih dana kulturni događaj kod nas je pojava knjige dr Ivana Nastovića "Psihologija snova i njihovo tumačenje" ("Prometej", Novi Sad 2000). Knjiga se bavi, s jedne strane, teorijom i praksom stručnog tumačenja snova, s ciljem da pokaže kako da razumemo i koristimo snove (ne samo u okviru psihoterapije - jer i zdravi, odnosno "normalni" ljudi, sanjaju - već i izvan psihoterapeutskih ordinacija). S druge strane, njena tema je "trodimenzionalni pristup fenomenu sna", koji dobija svoj pravi i puni smisao tek u svetlu: individualno (Frojd), kolektivno (Jung) i familijarno (Szondi) nesvesnog, koji grade nedeljivu celinu. Ovo je prva knjiga u kojoj su snovi na jednom mestu obrađeni trodimenzionalno.
       U obrazovanje Ivana Nastovića, specijaliste za kliničku psihologiju, doktora psiholoških nauka i psihoterapeuta ulazi i jednogodišnja specijalizacija na Neuropsihijatrijskoj klinici u Beču i dvogodišnja specijalizacija na Szondijevom Institutu u Cirihu, pri čemu je četiri meseca proveo na Jungovom Institutu. Ovo je njegova peta knjiga, a ideju za nju je dobio pre trideset pet godina od svog učitelja Leopolda Szondija, naučnika svetskog renomea koji je otkrio familijarno nesvesno.
       Dr Nastović u ovu sredinu uvodi "grupnu analizu snova" i formira Centar za analizu snova "Unicorn" po ugledu na slične centre u Evropi i SAD. Ti "edukativni i iskustveni seminari za rad na sebi putem snova" održavaju se u Beogradu, Novom Sadu i Skoplju.
       Razgovor počinjemo navođenjem jednog istorijski važnog sna. Dakle: "Jedne hladne novembarske noći 1917. godine nemačke i francuske snage bile su suočene na suprotnim obalama reke Some i blokirane uzajamnim bombardovanjem. U jednom nemačkom bunkeru zaspao je jedan poručnik i imao je jedan zastrašujući košmarni san..."
       - Ah, da, Hitler...
       "...u kome su se komadi kamenja i zemlje stropoštavali na njega i gušili ga. Odmah se probudio i u paničnom strahu istrčao u hladnu noć, zahvaljujuću bogu da je to samo san. Međutim, nekoliko sekundi nakon toga na bunker iz koga je on upravo izašao pala je bomba i pobila sve one koji su u njemu bili." Pitanje glasi: šta je to ovom poručniku spasilo život?
       - Život mu je spasao san koji, što mi tumači kažemo, ima prospektivnu funkciju. On ga je probudio i izveo ga napolje. Ali sad, pošto je ovde o Hitleru reč, shodno svojoj mesijanskoj ideji, šta je on napravio: a, znači, ja sam pozvan da spasem nemački narod jer je bog meni spasao život...
      
       Svake noći odsanja se milijarde snova na Zemlji. Većina njih nije tako važna, a da li su oni sasvim nevažni?
       - Ne, nema beznačajnih snova. Često se dešava da se neke veoma važne poruke sakriju u neki trivijalan san, tako da nam tek protumačeni san otkriva njihov smisao. Na primer, jedna gošća na grupi za analizu snova je ispričala, po njenom mišljenju, jedan beznačajan san: nalazi se na livadi i njen kolega joj kaže: ovo je general Smit. Ona mu ne pruža ruku. I to je ceo san. Ali asocijacije naše gošće posle stavljanja u kontekst otkrivaju da se radi o vrlo važnoj poruci, da ona treba da uspostavi kontakt sa svojim generalnim direktorom, bez obzira na njegove osobine koje u snu simbolizuje omrznuti lik generala Smita. Pošto je ona to odbijala, imala je velike štete na poslu. Treba napomenuti da su i snovi koje ne pamtimo, što su pokazala neurofiziološka ispitivanja spavanja i sna, veoma korisni a osobe koji imaju veći broj snova bolje intelektualno funkcionišu.
      
       Snovi su, dakle, ulaz u čovekovo nesvesno.
       - Da, oni pomažu da čovek koriguje svoje pogrešne stavove svesti. To je važno, pa u tom smislu Jung ističe da se u svakom od nas nalazi i neko drugi, neko koga mi ne poznajemo. Taj drugi nam putem snova priča i saopštava kako nas on vidi drugačije nego što mi vidimo sami sebe. I ako se nađemo u teškoj, bezizlaznoj situaciji onda taj drugi može pomoći da naš stav ili naše pogrešne stavove, na koje nam je san ukazao, promenimo i to upravo one stavove koji su nas doveli u tako tešku situaciju.
      
       Šta u stvari znači Jungova misao koju često ističete - da je "nesvesno mudriji deo naše ličnosti"?
       - Ona poznata misao iz hrama u Delfima "spoznaj samog sebe" sve do pojave dubinske psihologije je značila spoznati svestan deo ličnosti. Pojavom Frojda, odnosno dubinske psihologije, kojoj je on postavio temelj, "spoznaj samog sebe" znači spoznati i nesvesni deo ličnosti. Nesvesno je, ističe Jung, prirodno, beskrajno i moćno kao zvezde. Analizom snova se mogu otkriti neočekivane vrednosti čije dovođenje u svest ojačava ego, odnosno naše ja i na taj način mu daje psihičku energiju koja je neophodna za razvoj zrele ličnosti.
      
       Hoćete da kažete da nas i snovi održavaju "na dobrom kursu" životnog puta?
       - I više od toga. Ako shvatimo i prihvatimo poruku i pouku naših snova, oni nam mogu otkriti i pomoći i brže, i više, i bolje od psihologa i psihijatara. Evo primer: moja pacijentkinja koja se nalazila u dugom i mučnom razvodu, sanjala je da se nalazi ispred ogledala u predsoblju svoga stana. Zagledala se u sebe i zgadila se sebi - kako je zapuštena. I pljunula je - na sebe u ogledalu. U tom trenu je na svom vratu, na žili kucavici, spazila nežnu zelenu grančicu. Probudila se i intiutivno shvatila poruku sna: da u njoj postoji još potencijala za novu vegetaciju. Zaključila je bolovanje, počela da radi, uspešno okončala razvod i posle godinu i po dana se ponovo udala. Ali ovog puta za "pravog". To je primer simbola sna koji nas transformiše.
      
       Takve primere imate na umu kad stalno spominjete da su snovi "naši najbolji prijatelji"?
       - Najbolji prijatelj svakako. Jedan poznati Jungov učenik je govorio: svako veče kad idem da spavam, ja se radujem svojim snovima jer to su moji najbolji prijatelji. San je sufler koji nam saopštava ono što svestan deo ličnosti ne vidi. Bez licemerja i iskreno. Jer, za razliku od svesti nesvesno nikad ne laže. A takođe i snovi, koji predstavljaju specifičan izraz nesvesnog. Otud Jung ističe da se svest može dresirati kao papagaj, ali nesvesno nikad.
      
       Ali sve ukazuje da se nije jednostavno konfrontirati sa svojim nesvesnim?
       - Naravno, u tom smislu Mari Luize fon Franc, najpoznatija Jungova učenica, govorila je: upoznavanje sa svojim nesvesnim je stvar hrabrosti i ličnog integriteta. Mi to stalno osećamo, posebno pri tumačenju snova. Frojd ističe da je moguće, čak i verovatno, da svaki čovek zna šta njegov san znači, samo on to ne zna da zna i - zato misli da ne zna. Otuda ga treba pitati. I on će dati odgovor na to: teže ili lakše, zavisno od otpora koji ima u odnosu na konfrontaciju sa svojim nesvesnim delom ličnosti.
      
       Tako značajna stvar, a tako potisnuta u drugi plan. Kako je to bilo u istoriji?
       - Tumačenje snova je staro četiri hiljade godina. To mi zovemo prednaučni period koji se računa sve do pojave Frojdove knjige "Tumačenje snova" (1900). San je nekad cenjen kao najavljivač sudbine, opominjač i tešitelj, kao glasnik bogova. Interesantno je napomenuti da primitivni narodi ne dele san od jave. Ako, recimo, neko u snu od nekog ukrade lubenicu, on će sutra uzeti svoju lubenicu, a vratiti vlasniku onu ukradenu u snu. Od vremena naučnog tumačenja snova koristimo ih kao izveštače nesvesnog. Oni moraju da nam otkriju, po rečima Junga, tajne koje su skrivene od svesti i to čine sa zaprepašćujućom potpunošću.
       Uporedo s naučnim tumačenjem, čini se, postoji svakodnevna, od javnosti prikrivena, potreba ljudi da tumače svoje snove. To, valjda, pokrivaju u narodu vrlo popularni sanovnici?
       - Običan narod je kroz istoriju imao ozbiljniji odnos prema snovima nego naučnici. Oni su u njima nalazili smisao i iz svog iskustva sastavljali te sanovnike. Naravno, danas raditi pomoću sanovnika je neozbiljno. Zašto? Sanovnici teže ka pojednostavljivanju i stereotipnosti, daju uniformne interpretacije, ne vode računa o mnogoznačnosti simbola sna koji uvek imaju individualno značenje, pa shodno tome svaka interpetacija sna treba da bude prilagođena pojedinačnom slučaju, tako da se nikakav simbol ne može odvojiti od pojedinca koji ga je sanjao. Nije svejedno da li o vinu sanja naučnik ili alkoholičar, na primer, pod uslovom da naučnik nije alkoholičar. Otud su i Frojd i Jung isticali da oni koji se bave naučnim tumačenjem snova treba da se klone sanovnika i leksikona.
      
       Šta su kriterijumi za tačno tumačenje sna?
       - Kad se protumači jedan san, onda se mora izvršiti verifikacija. Je li to tačno? Prvi kriterijum: san je dobro protumačen ukoliko interpretacija ima smisla za onog čiji je to san. Drugi kriterijum: poruka i pouka sna deluju stimulativno, podstiču na akciju, odnosno na realizaciju poruke sna. Treći kriterijum: san mora da dobije smisao u kontekstu serije snova. Jer, mali broj snova se može tumačiti izolovano. Primer: jedna članica naše grupe (četiri godine je član) tri puta je sanjala kćerku. Prvi put vidi kćerku da u kuhinji čisti oktopoda. Vrlo složen posao, ali ona to radi vrlo spretno. Veoma kratak san. Često ističem da nesvesno nema vremena da piše pisma, nego šalje telegrame. Posle nedelju dana sanja: na moru ona pliva leđno. Prekrasan dan. Tišina. Odjednom udari glavom u čamac. Okrene se i vidi svoju kćerku, koja je inače dvadesetogodišnjakinja, tu na čamcu kao malo dete u pelenama. Ona gurne čamac i kaže: kad ćeš konačno da skineš te pelene? Dolaze na obalu, a kćerka kaže: mama, skini ti svoje pelene i odrasti. Ona pogleda, vidi pelene, povuče i kaže: boli me. Treći san: posle nekoliko nedelja sanja - kćerka vozi auto. Veoma spretno. Zaustavlja ih milicija. Ona zna da kćerka nema dozvolu, ali čuje kako joj samouvereno kaže: ništa se ti, mama, ne brini. Izađe, porazgovara s milicijom, vrati se u kola i nastavi. Šta je u stvari bilo. NJih dve su se nalazile u simbiotskom odnosu, odnosno stanju preterane međusobne zavisnosti. Nesvesni deo joj je poručio: vaša kćerka je samostalnija nego što vi pretpostavljate, pustite je da odraste, da živi svoj život, a vi živite svoj.
      
       Četvrti kriterijum?
       - Kad i snevač i tumač osećaju da je interpretacija pogodila srž sna.
      
       Šta je, u stvari, snevač u snu?
       - Sve. Jer san je, kako ističe Jung, zapravo pozornica na kojoj je snevač sve: i scenarista, i režiser, i glumac, i kritičar, i publika.
      
       Da li je sukob roditelja i dece čest motiv u snovima?
       - Vrlo čest. Vrlo čest u odnosu majke i kćerke. Ređe sa ocem.
      
       Šta su još česti motivi snova?
       - Ima svega. Recimo, dolazi jednom žena koja ima problema oko zaposlenja. I kroz seriju snova, to je bilo fascinantno, tačno je sve locirala: gde da ode, kada i kako da konkuriše i kako da se ponaša. I zaista je došla do posla.
      
       Iz ove priče sledi zaključak da je tumačenje snova značajno ne samo za bolesne nego i za zdrave ljude, za svakodnevni život običnih ljudi.
       - Tačno tako. Snovi nemaju samo funkciju lečenja, već nas oni i podučavaju, dopunjavaju, usmeravaju, inspirišu i daju nam odgovor na pitanja o problemima sa kojima svestan deo ličnosti, koji nikad ne vidi celinu, ne može da izađe na kraj. Jung je, zapravo, pre nego što će napisati knjigu "Čovek i njegovi simboli", sanjao kako stoji pred grupom običnih ljudi i govori im, a oni ga pažljivo slušaju. Tako je odlučio da napiše tu knjigu gde populariše tumačenje snova. Sedamdesetih počinje formiranje centara za grupno tumačenje snova po Evropi, a posebno u SAD. Okupljaju se obični ljudi koji kroz snove bez psihoterapeuta hoće da imaju bolji uvid u sebe i vode kvalitetniji život.
      
       U Americi se čak formiraju grupe za analizu snova, isključivo od biznismena?
       - En Faradej, engleski psiholog i psihoterapeut prva je uvela grupnu analizu snova po školama, crkvama, u porodicama, među grupama prijatelja i u raznim kompanijama. Tako postoje i grupe biznismena koji rešavaju svoje praktične probleme: ući ili ne ući u neki posao.
      
       Naši problemi se razlikuju od onih u bogatim društvima. Prošle godine smo preživeli bombardovanje. Šta se tada sanjalo u Beogradu?
       - Jedna moja grupa je u jednom stanu radila i za vreme bombardovanja. To je dragoceno iskustvo. Samo je jedna osoba od njih dvanaest, najlabilnija, često sanjala bombardovanje. To će reći da je ego ostalih članova bio integrisan i uspevao da se zaštiti od traumatskih doživljaja. Oni su sanjali snove koji nemaju nikakve veze sa ugrožavajućom svakodnevicom.
      
       Kod teme smo: snovi i politika. Nekad su vladari imali svoje profesionalne tumače snova.
       - Faraoni, kineski carevi... Aleksandar Veliki je imao tumača snova i zna se da mu je bio od pomoći, pa Karlo Veliki je svako jutro razgovarao sa svojim profesionalnim tumačem snova. Zato je, između ostalog, i bio veliki.
      
       Savremeni političari nemaju tumača snova?
       - Imaju svoje astrologe. To je kao ugodnije. Snovi su nezgodni. Ulazi se duboko. Autoritarne ličnosti to ne vole. Oni ne trpe ni savetnike.
      
       Snovi se, ipak, pojavljuju u politici. Kažu da su mnogi Amerikanci sanjali Kenedijevu smrt pre ubistva.
       - Jeste. Poznat je Čerčilov san uoči onih posleratnih izbora. "Sanjao sam da sam leš pokriven belim čaršavom." To je rekao svom lekaru. Ovaj čovek, internista, negirao je zaključak da to znači da je s njegovom političkom karijerom gotovo. Ali tako je bilo. Zatim, poznato je da je Linkoln sanjao da će ga ubiti glumac u pozorištu. I tako je bilo.
      
       A naši političari?
       - Aleksandar Obrenović je na tri godine pre ubistva sanjao san koji se ponavljao. A snovi koji se ponavljaju su vrlo značajni. On je to pričao Peri Todoroviću, osnivaču Radikalne stranke. Nekoliko meseci pre ubistva 1903, iste noći i on i kraljica Draga imaju isti san o crnom psu. Ona se probudi i vrišti. "Dušo, šta je", pitao je on. "Ne, ne mogu da ti kažem!" Jer, po narodnom verovanju ako se san ispriča pre svanuća, on će se ostvariti. I ujutru kad je ispričala, ispostavilo se da su sanjali isti san. Treba razumeti da su snovi ozbiljna stvar. I sam Pera Todorović je imao važan san koji je u knjizi "Krvave godine" opisao na dvadeset pet strana. Naime, na tri godine pre Timočke bune on je u snu video sve: događaje i glavne aktere. A te ličnosti uopšte nije poznavao.
      
       Kakve bi političari mogli imati koristi od protumačenih snova?
       - Znate, ako jedan umetnik ne posluša poruku svog nesvesnog, svog sna, to može biti štetno za njega lično, ali ako političar ne sagleda celinu, to obično košta ceo narod. Naravno, danas bi bilo smešno da se snovi tumače u parlamentu (kao što je to bilo u Senatu u starom Rimu). Ali je opravdan poziv da političari učine napor da imaju uvid u svoje nesvesno. Kao biznismeni, recimo. Jer nesvesno determiniše, a da toga nisu ni svesni, njihove sudbonosne odluke za ceo jedan narod.
      
       Zašto se kaže da je san blizak umetnosti?
       - Zato što je kreativni proces sna sličan kreativnom procesu umetnika. Pre svega, imamo snove u umetničkom delu. Frojd je pokazao da se oni mogu tumačiti kao pravi snovi. Jung je tvrdio da izmišljen, izmaštan san ima istu vrednost kao pravi san. Postoji situacija kad se u snu stvaraju umetnička dela. Poznato je da je Kolridž pesmu "Kublaj kan" direktno prepisao iz sna; zatim, pesnikinja Marija Šimoković, inače član naše grupe četiri godine, kaže mi posle godinu i po dana da je sanjala dva stiha. Da čujem! Kaže: nekoliko su puta tonule zlatne jabuke/i postajale kćerima mora. Kad sam čuo, ja sam bio time preplavljen jer sam shvatio da je to arhetipski san. U ta dva stiha je zgusnuta njena čuvena pesma "Azurni kovčeg". I to je bila prekretnica u njenom stvaranju.
      
       Podseća na priču o onom snu Desanke Maksimović o crnom psu iz vaše knjige.
       - Da, ja sam taj san dobio od sestrića Desanke Maksimović koji je isto bio član grupe. Inače, on je bio i na Jungovom Institutu. Zato je pesnikinja dosta vremena provodila kod njega u Švajcarskoj. Govorila mu je: Branislave, ima jedan san koji mi se stalno ponavlja. O crnom psu. Kao da sam ja taj crni pas. U svitanje, on juri kroz rosno polje. Prvo, taj san se ponavljao godinama, pa sve do zbirke "Tražim pomilovanje". To je veliki arhetipski san. Ona nije mogla da zamisli sebe lično u kontaktu s prirodom. Dakle: ne - ja ću biti deo prirode, nego - ja ću biti pas, sama priroda. I to crni pas. Crno u sebi sadrži sve boje. Svu prirodu. Ali Desanka je i kao dete imala viziju. Topao, svetao dan, majka radi u kuhinji. I odjedared se pojavi jedna veća svetlost. I čuje ona glas: ja sam bog! I to je bilo sve. Ona se uopšte nije uplašila. Ta dečja vizija ju je pratila kroz ceo život, jer je u njoj zgusnuta arhetipska poruka svesnom delu ličnosti, poruka koja se manifestovala kroz snažnu simboliku svetlosti.
      
       Većina ljudi, ipak, i danas smatra da su snovi beznačajna pojava?
       - I smatraju da su oni koji se interesuju za snove malo čudni. Kad članicu naše grupe traže kod kuće, njen muž obično kaže: ona je na aerobiku. A još je Šopenhauer govorio da naše sanjajuće sveznanje treba da pouči naše budno neznanje.
      
       Ipak, koju korist ima i može imati savremeni čovek od svojih snova?
       - Posveti li se čovek uputstvima i porukama svog nesvesnog putem svojih snova to njega, kao što ističe pominjana Fon Franc, može toliko nagraditi da život koji je bio učmao i sumoran odjednom postane bogat, beskrajna unutrašnja pustolovina puna stvaralačkih mogućnosti. A to mogu potvrditi članovi mojih grupa za analizu snova. Ovo je posebno značajno danas kada sve veći broj ljudi, posebno u velikim gradovima pati od strahovite praznine i apatije. Da bi kompenzovali ta mučna osećanja, oni posežu za televizijom, filmskim i sportskim spektaklima i uzbuđenjima u politici. Ali, nažalost, sa malo uspeha. I gotovo redovno se vraćaju u svoje osećanje usamljenosti i apatije.
      
       SLOBODAN RELJIĆ
      
      

Tajna sna Neurofiziološka istraživanja su pokazala:               * svaki čovek sanja svake noći u proseku dva sata        * čovek godišnje odsanja oko hiljadu snova        * sanja se u tzv. REM-fazi, što je prva od četiri faze spavanja - stanje najbliže budnosti        * sprečavanje snova u REM-fazi dovodi do somatskih i psihičkih poremećaja        * ljudi ne pamte snove ili zato što ne obraćaju pažnju na njih ili imaju nesvestan otpor - ne žele iz nekih razloga da ih pamte        * dilema da li ljudi sanjaju u boji ili ne je lažna - uglavnom se sanja u boji        * poruka sna je uvek korisna, pa i ako je san ružan