NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Laka meta

Gde je Ivan Stambolić, ne zna se, a tek ponešto doznaje se o detaljima njegove otmice

      Policija je sa psima tokom vikenda pronjuškala Košutnjak i nije pronašla ništa što bi objasnilo nestanak Ivana Stambolića a potom je na novo, od javnosti sakriveno radno mesto, prebačen i čuvar "Golfovog" parkinga koji je poslednji video bivšeg predsednika Srbije.
       "Tog dana trebalo je zajedno da odemo u saunu, ali me je Ivan pozvao ujutru i rekao mi da će umesto saune sam otići na trčanje, pošto mu oko podneva dolaze poslovni partneri sa kojima planira da otputuje na sabor u Guču", za NIN govori advokat Rade Paunović, Stambolićev komšija i prijatelj sa kojim "dva do četiri puta nedeljno ide na trčanje i obavezno svaki drugi dan u saunu i na bazen". "Ivan je, što se trčanja tiče, redovniji od mene, i tog dana je u Košutnjak otišao u svoje uobičajeno vreme, oko 9 sati ujutru, na ustaljenu stazu dugačku desetak kilometara", kaže Paunović.
       Stamboliću su za ovu turu potrebna oko dva sata, a kada se ni posle duplo dužeg vremena nije vratio kući, poro-
       dica je alarmirala prijatelje i krenula u potragu. "Prvo što smo pomislili, bilo je da je imao srčani napad i da je pao negde pored staze. Obišli smo je, ali Ivana nije bilo", kaže advokat Paunović. Nestanak je zatim prijavljen policiji a u međuvremenu se, igrom slučaja, tragaoci zaustavljaju kod restorana "Golf" i usput, možda pomalo i iz očaja, pitaju čuvara parkinga da nije, slučajno, video Ivana Stambolića. Jeste, odgovara, video ga je, između deset i petnaest i pola jedanaest.
       Evo šta je čuvar "Golfovog" parkinga još rekao Stambolićevoj porodici i prijateljima, kako su nam oni prepričali: video je Stambolića kako zastaje i briše znoj sa lica, a zatim i beli kombi koji se zaustavlja i zaklanja bivšeg predsednika Predsedništva Srbije; čuvar se na dvadesetak-trideset sekundi okreće na drugu stranu i nastavlja razgovor sa jednom sobaricom iz "Golfa", a kada vrati pogled, ne vidi više ni Stambolića ni kombi. Iako ništa konkretno nije čuo, niti video, pomisli da se "nešto čudno dešavalo sa one strane kombija" i kaže Stambolićevim prijateljima: "Imao sam osećaj da su ga skembali." Čuvar odmah potom uzima telefon i javlja svom direktoru šta je video i slutio na šta mu on odgovara sa "ne budali". Stambolićevim prijateljima čuvar je rekao i da ga je pola sata kasnije, međutim, direktor pozvao i tražio mu da ponovi priču o Stamboliću i napravi izveštaj o tome.
       Pokušali smo da sve ovo potvrdimo i kod čuvara parkinga restorana "Golf". Međutim, posle događaja od prošlog petka i on i njegov kolega iz druge smene "premešteni su na drugo radno mesto ili su na bolovanju", rekao nam je čuvar parkinga koji je na njemu radio u utorak pre podne. Gde bismo mogli da ih nađemo, novi čuvar nije znao, a uz to je ustvrdio da ne zna ni kako se zove njegov kolega iz preduzeća "Sigurnost-Vračar". U restoranu, pak, saznajemo samo da je premeštenom čuvaru parkinga - očevicu Stambolićevog nestanka ime Siniša ili Slaviša.
       Do Siniše koji je možda i Slaviša pokušali smo da dođemo i preko preduzeća "Sigurnost-Vračar". Direktor ovog društvenog preduzeća Mirko Đurović, međutim, kaže da "prvi put od nas čuje da ga je čuvar zvao" te da "o događaju ne zna skoro ništa pošto ne prati štampu" i da mu je pravilnikom firme, zabranjeno da komunicira sa medijima i da ne može da nam pomogne. Tačka.
       Bivši šef beogradske policije Marko Nicović objašnjava njenu zbunjenost događajima, i upozorava da će otmica - kojih u nas dosad nije bilo u većoj meri - "neumitno biti sve više". "Grupe za specijalne zadatke jačih političkih stranaka uobičajena su pojava u zemljama Južne i Srednje Amerike, Afrike i Srednjeg istoka, gde se ljudi otimaju ili iz ekonomskih ili iz političkih razloga", napominje Nicović.
       On opisuje među otmičarima uobičajen metod rada: na "posao" idu dve ekipe od po dva-tri čoveka, jedna da ga odradi dok je druga tu zbog nepredviđenih okolnosti, policijske potere na primer, da izazove sudar ili na sličan način obezbedi uspeh posla. "U Stambolićevom slučaju, međutim, mogla su da učestvuju i samo dva čoveka, pošto je otet na pustom mestu", smatra Nicović, čije reči na izvestan način potvrđuje i Rade Paunović koji kaže da je Ivan Stambolić bio "laka meta": "Išao je redovno na trčanje istom stazom, vrlo često sam, tako da su mogli da ga uhvate gde god su hteli."
       "Mogli su da ga uhvate gde god su hteli" i zbog toga što, za razliku od ostatka sveta, našim bivšim predsednicima zakonom nije dodeljeno doživotno lično obezbeđenje, što je Stambolića dodatno učinilo "lakom metom".
       Paunović dodaje i da je vrlo moguće da je Stambolić praćen nekoliko dana pred otmicu, potvrđujući da su onaj beli kombi, ali i još nekoliko nepoznatih automobila, viđani u komšiluku u poslednje vreme. "Ali on na to nije obraćao pažnju. Govorio je: ako hoće da me skinu, to će i uraditi", kaže Rade Paunović.
       I Rade Paunović i Marko Nicović veruju da će se bivši predsednik Srbije uskoro pojaviti živ i zdrav. "Pretpostavljam da ga drže u nekom privatnom zatvoru, podrumu u okolini Beograda", kaže Nicović.
      
       NIKOLA VRZIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu