("Bojićeva terapija", NIN br. 2589)

      Ofanzivna akcija ministra zdravlja, prof. dr Bojića sa ciljem da se posustalom i posrnulom zdravstvu povrati raniji kredibilitet, o čemu nas TV detaljno obaveštava, podseća na nešto već doživljeno u medicini, deja vu.
       Podseća na zakon o zdravstvu od pre četrdesetak godina. Po tom zakonu radni narod je dobio pravo da bira lekara kod koga će se lečiti. Lekar, pak, koga ne izabere minimum pacijenata, gubi službu. Odmah se pokazalo da se avangarda dobro razume u medicinsku struku. Biraju se lekari koji su olako dodavali po nekoliko dana poštede od rada (da se obavi neki privatni poslić). Šta da rade oni koji se kruto drže tamo nekih načela a imaju porodice, decu... Bio je to prvi razorni udar na lekarsku etiku. Zdravstvo je od tada često korišćeno kao relaksant u situacijama koje su iritirale narodne mase, poput ove sadašnje.
       Gospodine ministre, nestašica je opšta. Osim lekova nema ni nekih životnih namirnica. U redovima za šećer ili ulje ima i raje iz Vašeg staleža. Kome oni da se požale, koga da optuže što je tako? Dajte im adresu i broj telefona. I oni neka biraju.
      
       DR SVETOZAR R. CVETKOVIĆ,
       Beograd