Ni na jednom jeziku na svetu ne kaže se "videti televiziju", nego "gledati televiziju", a kada se tako kaže, misli se na praćenje programa iz kutije koja obično stoji ispred šireg zida sobe, naspram vrata, a prozor je obično sa njene leve strane. Tako su nas učili da je najbolje. Znači, jezik nam sve kaže, ne vara nas, samo treba slušati. Od gledanja vajde nema, ako ne vidimo. Uvek bilo. U poslednje vreme, gledam sve živo. A šta vidim, ljudi, pa to je čudo jedno.
       I kad podvučem i izmerim, jedino što mi treba su reklame na RTL, PRO 7, VOX, SKY. Jer su mi one kao suveniri boljeg života. Kablovsku imam od 1990. kada se to još moglo uplatiti. Što se političkih poruka tiče, omiljena mi je ona koja se brzo kaže, a završava se sa "...fragen Sie ihren Artzt oder Apotheker". Za neupućene i neprosvetljene, tj. one bez satelitske ili kablovske, to morate obavezno da kažete ako reklamirate nešto za zubobolju, reumu, kijavicu ili ne daj bože za glavu.
       Kao što se na kutijama cigara sa strane spominju trudnoća, emfizemi, rak pluća. I sada lično da pitam Nadzornu komisiju i Ivana Radosavljevića (jer mi je jedno vreme držao neke vežbe): Jeste li razmišljali da i za naše političke spotove, predstavljanja kandidata, sučeljavanja, važi nešto slično. Da neki neutralan-a-prijatan glas kaže nešto. Verujte, bez sve šale, od sada pa nadalje, da bi i meni kao uredniku Soko TV iz Sokobanje, a mislim i građansko-gledalačko-narodno-umereno-normalnom delu stanovništva zemlje u kojoj se za miholjsko leto odvijaju lokalno-pokrajinsko-savezno-predsednički izbori to značilo vrlo i veoma.
       Ako procenjujem kao urednik jedne TV stanice, želim da pozdravim veliko osveženje koje proizvodi kampanja "Vreme je", novi kvalitet koji se iskazuje kroz snagu i koordinaciju ANEM TV i radio-stanica, kao i mnogo bolji rad TV Mreže i VIN-a. "Izborna pravila u 7 slika" koja je uradio CESID - gde to beše 1996? Dragi Beograđani, to je ono što vi nemate, pa vam ja preporučujem da, ako želite da saznate šta se zaista dešava u Jugoslaviji, odete do rođaka po Srbiji, a onda se 23.09.2000. vratite kući, prespavate i zatim glasate kako mislite. Do tada ćete videti i čuti barem u nezavisnim-lokalnim-autonomnim-medijima kako može da se koliko-toliko vodi normalna i savremena kampanja za izbore koji su u stvari vreme kada se država, zemlja, društvo, ljudi, pitaju kako dalje živeti.
       Vidim da se u nekim gradovima u Srbiji otvaraju stanice koje se zovu "Global" ili tako nekako. Naravno da one ne pripadaju snagama globalizacije, a u Nišu su ljudima koji su otišli da rade na jednoj takvoj, obećali da će, ako SPS ne dobije lokalne izbore, dobiti zaposlenje u Duvanskoj. Tamo gde je bio Smiljko, a sada nije. Ne znam šta se kaže tamo gde nema fabrike za cigare.
       Za kraj, nekoliko apela kolegama. Ne zaboravite dokumentarni, obrazovni, dečiji, filmski, dokumentarni, dramski i ostale programe. U stvari dobro bi bilo da vam pretrpanost informativno-političkim sadržajem bude motiv da ono što emitujete u ostalim terminima bude kvalitetnije nego ikada do sada.
      
       NEBOJŠA RISTIĆ
       (Urednik SOKO TV, Sokobanja)