NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Jezik
Bolja ili gola Srbija?

Predizborna kampanja je zahvatila pravopis, pa čak i akcentologiju

      Doktor Rajko Igić radi kao anesteziolog u Čikagu, u bolnici "Kuk kaunti hospital". (Mi znamo kako izgledaju čikaške bolnice: gledali smo TV seriju o tome.) U slobodnim časovima bavi se - ortografijom. Ovih dana dobio sam njegov članak objavljen decembra prošle godine u časopisu "American Psdžchologist", u kome izlaže svoju ideju o "slavici", novom zajedničkom pismu za sve varijante srpskohrvatskog jezika.
       Neposredni povod pružila su mu dva psihologa koja su ranije, u istom časopisu, opisala svoj rad na testiranju lakoće čitanja na ćirilici i latinici. Dr Igić sada podseća da je još 1987. godine, u knjizi "Nova slovarica" objavljenoj u Tuzli, predložio da se oba pisma zamene "slavicom". NJenu osnovu čini latinica, ali sva slova s dijakritičkim znacima i dvostruka slova, dakle č, ć, š, ž, đ, dž, lj i nj, zamenjena su odgovarajućim slovima ćirilice. Autor kaže da je njegov predlog naišao na zanimanje u Bosni, Vojvodini i Istri, isproban je s učenicima osnovne škole u Bujama, a "izazvao je žestok otpor jedino u hrvatskim medijima". Dalje napore na širenju "slavice" prekinuo je rat.
       Kao ilustraciju dr Igić je uz članak objavio jedan plakat izrađen pre jedanaest godina u Tuzli, posvećen borbi protiv duvana. Crtež prikazuje zapaljenu cigaretu, veoma sličnu bombi ili granati, a ispod toga je "slavicom" napisano: "PUŠENJE JE ŠTETNO". Mada doktor ne pominje nikakve namerne igre reči, čitalac navikao na ćirilicu biće isprva u nedoumici da li tu piše "Pušenje je štetno" ili "Rušenje je štetno".
       I jedan i drugi savet bili bi veoma korisni za sve narode bivše Jugoslavije, a posebno za one u Bosni i Hercegovini. Nažalost, kao što znamo, ni pušenje ni rušenje nije zaustavljeno, ni ozbiljnijim merama a kamoli plakatima.
       Slično Skerlićevoj ideji o ekavici s latinicom, slično bezbrojnim predlozima za reformu engleske ortografije, i "slavica" se čini kao jedna od onih dobrih ideja koje su došle prekasno da bi imale šanse da se ostvare. Možda je trebalo da Đura Daničić, umesto što je za lj, nj i dž smišljao nova latinička slova koja niko nije prihvatio, pokuša da ih zameni ćiriličkim. Sada je to neizvodljivo, i to ne samo iz političkih razloga. Za sve one koji već pišu srpskohrvatski bilo bi pravo mučenje (pravo MUČENJE) da "slavicom" napišu reči kao "NEPAŽLJIV", "NANJUŠITI" ili "ĐAČIĆI". Morali bi ispred svakog slova da zastanu i da razmišljaju (RAZMIŠLJAJU): "Beše li ovo ćirilicom ili latinicom?" Novim generacijama bilo bi lakše, ali pod uslovom da prethodno ne uče ni ćirilicu ni latinicu, a to je teško zamisliti.
       U međuvremenu, kod nas se obavljaju drugi eksperimenti koji otkrivaju još neslućene mogućnosti ćirilice. Na više mesta u Beogradu Savez za promene postavio je plakate s krupnim natpisom: "Naša obaveza - BOLJA SRBIJA". Svuda su stigli vredni julovci (odranije izvežbani da preko opozicionih plakata žvrljaju "izdaja"), pa su na slovu B i na slovu LJ izbrisali polukrug. Tako je umesto "BOLJA SRBIJA" ispalo "GOLA SRBIJA". Ponegde je LJ izbrisano i umesto njega napisano R, dakle "GORA SRBIJA". Prepravke su izvršene veoma pažljivo, istom bojom kao na originalu, tako da se izdaleka i ne vidi da je išta menjano. Očigledno je da su "retušeri" mogli sasvim mirno da rade, ne strahujući od policije, za koju se zna da ne ometa stvaralaštvo na likovnom i grafičkom polju.
       Predizborna kampanja nije zaobišla čak ni akcentologiju. Jeste li se ikad upitali kako naglašavate prezime predsedničkog kandidata SPO-a (popularnijeg među Srbima, po dubokom uverenju Vuka Draškovića, nego Kraljević Marko, Miloš Obilić i Karađorđe zajedno)? Spikeri ga po pravilu naglašavaju na drugom "i". Kažu mi da se u jednoj nedavnoj kontakt-emisiji Radio Indeksa javio jedan slušalac i pitao: "Zašto vi izgovarate Miha-ILOvić, kad je uobičajeno Mi-HAJlović?" Odgovorili su mu da je SPO zvanično obavestio sve medije da tako treba naglašavati. Inače, Pravopis (u prilogu "Imena i njihove norme", na str. 320) dopušta i Mihailo i Mihajlo, a za oblik prezimena uopšte kaže da o njemu odlučuje "uzus nosilaca i njihove sredine".


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu