Društveni fenomen zvani Napster pomera granice u shvatanjima postojećeg prava, pokazujući pri tom najmanje dve činjenice: da autorska prava u eri Internet globalizacije izuzetno teško mogu da se zaštite i da je svaka savremena bitka između etabliranih institucija i difuzne mase pojedinaca nemilosrdna

      Da se tehnologija menja neuporedivo brže od samih ljudi, pokazao je i Internet. U poplavi sadržaja na njegovom najpopularnijem servisu NJorld NJide NJebu ubedljiv primat u kategoriji "najtraženiji" oduvek je držala erotika, zajedno sa svojom "tvrđom" varijantom. Daleko iza, ali i dalje značajno ispred trećeplasiranog bila je muzika, sve dok se, isprva stidljivo, a potom i gromoglasno, nije objavilo da muzika preuzima primat! Mogućnost visokog stepena kompresije muzičkog zapisa u tzv. MP3 format dovela je do toga da se velike količine muzike mogu "spakovati" na hard disk i komforno slušati. Bilo je pitanje vremena kada će se neko setiti da tu sjajnu mogućnost poveže sa globalnom kompjuterskom mrežom i time otvori Pandorinu kutiju ničim ograničene razmene MP3 datoteka. Rođen je Napster!
       Suština Napstera nalazi se u ideji da se stvori virtuelna mreža miliona kompjutera, individualnih korisnika koji bi na raspolaganje drugim korisnicima stavili sopstvene kolekcije muzike u MP3 formatu. Kao tehničko sredstvo za njihovo povezivanje služi, s jedne strane, istoimeni program koji je besplatan i kao takav slobodan za skidanje sa sajta kompanije (http://www.napster.com), a sa druge, mreža kompanijinih servera na koje se korisnici programa priključuju, obznanjujući time svoje prisustvo i raspoloženje za davanje ili preuzimanje numera po želji. U svakom slučaju, kompanija Napster insistira na sebi kao na pukom posredniku u celoj operaciji razmene fajlova, potkrepljujući ovu tvrdnju činjenicom da se nijedna numera ne nalazi fizički na serverima, već da je protok samih fajlova isključivo direktan između dva korisnika.
       Pitanje koje se odmah ukazalo ticalo se navodne povrede autorskih prava onih čije su numere predmet razmene. Da je reč o ozbiljnim razmerama, govori ne samo agresivnost pre svega RIAA (Američka asocijacija muzičke industrije), nego i činjenica da Napster ima oko 25 miliona članova i da se dnevno razmeni na milione pesama (!). Okarakterisavši aktivnost Napstera kao raj za pirateriju, RIAA je krajem prošle godine pred nadležnim američkim sudom inicirala postupak, tražeći zabranu rada Napstera i naknadu na ime pričinjene štete i izgubljene koristi. Sud se našao u grdnim nedoumicama: nijedan zakonski akt na koje se pozivaju obe strane nije primenjiv na ovaj, do sada nezabeležen fenomen niti postoji ijedan sudski slučaj u dosadašnjoj praksi na osnovu kojeg bi se, barem analogijom, došlo do nekog validnog zaključka.
       Napsterova odbrana kreće se u pravcu pozivanja na zakon koji propisuje da Internet provajderi (u koje i sebe ubraja) nisu odgovorni za ilegalne aktivnosti svojih klijenata. Osim toga, funkcija Napstera navodno nije da podstiče pirateriju, već da omogućava korisnicima probno preslušavanje određenog materijala, kako bi ga kasnije eventualno i kupili. Čak je "iskopan" sudski slučaj iz 1984. godine, gde je presuđeno da je proizvodnja video-rikordera legalna, jer dotični uređaji nemaju svrhu da krše autorska prava. Međutim, u kontranapadu RIAA, osporena je ovakva odbrana jer niko, pa ni provajderi ne mogu biti oslobođeni odgovornosti ukoliko ne samo da znaju za ilegalne aktivnosti klijenata, već ih i direktno podstiču. Sa druge strane, Napster je kontinuiran servis gde je veza na relaciji korisnik-Napster ponavljajuća, dok se kod video-rikordera ta veza iscrpljuje jednokratno - njegovom kupoprodajom. Na kraju, VCR služi za pravljenje kopija prevashodno za članove porodica i uži krug ljudi, dok se preko Napstera vrši razmena između potpuno nepoznatih ljudi.
       Prvostepeni sud je doneo privremenu meru kojom je suspendovao rad Napstera do početka glavnog pretresa (koji ni do danas nije zakazan), na šta se ova kompanija žalila. Nakon nepunih 48 časova od ulaganja žalbe na ovu meru, dvoje federalnih sudija donelo je odluku o privremenoj obustavi od izvršenja ove privremene mere sve dok se žalba ne reši. Priči se još ne nazire kraj, a pitanje "pobednika" je već relativizovano. Ako je učinjena, šteta je već sad nemerljiva po svom obimu; ako nije, znači da nastupa era u kojoj će autorska prava biti maksimalno relativizovana, što će u krajnjoj liniji primorati muzičku industriju da se ili aktivnije zaštiti od neželjenog umnožavanja materijala (što je uglavnom jalov posao s obzirom na snalažljivost "protivnika") ili da iz korena izmeni filozofiju nastupa na tržištu, prodajući muziku preko Interneta, po umerenim cenama i uz povoljniji izbor (pod čime se podrazumeva prodaja ne celih albuma, već pojedinačnih pesama).
       Tok ovog spora može se pratiti na bilo kom većem portalu ili sajtu posvećenom muzici na Internetu (http://www.theregister.co.uk/content/32/12147.html ; http://www.hitsquad.com/smm/news ; http://www.gseis.ucla.edu/iclp/hp.html ; http://www.mp3machine.com/news ).
      
       DUŠAN KATILOVIĆ