MIKI ŽIVADINOVIĆ (1928 - 2000)

      Krajem proteklog avgusta zanavek se umirilo pero u bočici za tuš na stolu Mikija Živadinovića, a njegovi "Klinci iz moje ulice" su, istovremeno, odigrali poslednju epizodu u "Ilustrovanoj Politici".
       Dimitrije Miki Živadinović je, uz DŽumhura, Dobrića, Kušanića, Krnjetina, pripadao drugoj generaciji naših karikaturista koja je od prethodne (Pjer, Lučev, Ćirić, Glišić) pedesetih godina postepeno preuzela stranice naše štampe, posebno lista "Jež" - tada veoma popularnog izvorišta našeg humora i satire. Upravo u "Ježu" on je i proveo svoj celi stvaralački vek.
       Miki Živadinović je i u životu i u umetnosti bio nenametljiv, ali i veoma zapažen sudeonik. U ponašanju se isticao urođenom gospodstvenošću, a u karikaturi suptilnim humorom pritajenog šeretluka. NJegov crtež je krasila jednostavnost koja je jasno i likovno prikladno prenosila autorove stavove, komentare i poruke. Nisu ga privlačile takozvane velike teme, nego je svoju stvaralačku pažnju usmeravao na običan život, koji zapravo čini maticu ljudskog trajanja. "Klinci iz moje ulice" bili su pogodna strip-serija za njegovo duhovito odslikavanje ne samo dečjeg sveta nego i naše opšte svakidašnjice. Rado se bavio vicom i humoreskom i tu dostigao nivo visokog i cenjenog majstorstva.
       Na policama uz radni sto Mikija Živadinovića ostali su brojni trofeji osvojeni na raznim stranama sveta među kojima se posebno ističu "Zlatna palma" iz Bordigere, "Pjer 1999." i "Zlatni Jež".
      
       M. H. JEVTIĆ