Sve više mladih u svetu uči jezik zemlje kojom ih plaše

      Ima dana kada samo srpski govore i isključivo na ovom jeziku se sporazumevaju Nemci, Englezi, Francuzi, Italijani, Španci, Danci, Belgijanci, Norvežani, Česi, Poljaci, Litvanci, Rusi, Korejci, Japanci...
       Tako je već trideset godina, uglavnom po tri nedelje u septembru. Naravno, reč je o tradicionalnom skupu slavista, kada se u Beogradu skupe studenti širom sveta koji uče srpski jezik. Ove godine došlo je njih oko stotinu iz 24 zemlje Evrope i Azije. A htelo je još nekoliko stotina da dođe...
       Na otvaranju ovogodišnjeg skupa moglo se čuti da posle jedne decenije u toku koje su Srbi u svetu doživljavani kao "tumorna izraslina na svetskoj civilizacijskoj sceni", ponovo raste interesovanje za srpsku kulturnu i lingvističku tradiciju.
       - Nismo mogli da primimo sve koji su želeli da dođu, već samo od jednog do tri studenta po univerzitetu - kaže dr Jelica Jokanović-Mihajlov, zamenik upravnika Međunarodnog slavističkog centra pri Filološkom fakultetu u Beogradu.
       - Interesovanje za srpski jezik u inostranstvu je zaista povećano - potvrđuje profesor dr Milorad Dešić, upravnik Centra za srpski kao strani jezik pri beogradskom Filološkom fakultetu. - Sve veći je broj zahteva našoj zemlji za slanje lektora na dosadašnje ili novootvorene lektorate. To interesovanje je teško objasniti; sigurno ima više razloga. Može biti da je na to uticala i sama politička situacija na Balkanu, pogotovo u bivšoj Jugoslaviji. Indirektno možda utiče i to što novostvorene države na južnoslovenskim prostorima podstiču otvaranje katedri za hrvatski i bošnjački jezik, pa se onda postavlja pitanje: šta je sa bivšim srpskohrvatskim jezikom, odnosno danas srpskim jezikom...
       Profesor Dešić ukazuje na sledeće:
       - S obzirom na to da se srpskohrvatski jezik poslednjih deset godina, zvanično gledano, raspao, dobili smo srpski književni jezik, hrvatski književni jezik i bošnjački ili bosansi književni jezik. U stvari, lingvistički ništa naročito nije se desilo. To pominjem samo zbog problema koji je nastao: postavlja se pitanje kako paralelno držati nastavu. U pojedinim zemljama jedan lektor drži vežbe iz srpskog, drugi iz hrvatskog. Međutim, neke zemlje, iz finansijskih razloga, da ne bi plaćale dva ili tri lektora, a možda i iz nekih drugih razloga, još su zadržale - srpskohrvatski jezik.
       Mnogi od studenata sada su prvi put u Srbiji. Lora Keneri iz Engleske kaže da su je prijatelji ubeđivali da ne dolazi, jer Srbi ne vole Engleze zbog bombardovanja. Ona se ipak odlučila i, kaže, nije se prevarila. Upoznala je ljude i sada joj je baš drago što studira srpski jezik.
       Martin Prohaska iz Austrije studira istoriju balkanskih zemalja. Prilično dobro je naučio i srpski, tako dobro da redovno čita NIN. Posvetio se izučavanju istorije Albanije i Kosova. Ranije je bio na Kosovu i u Crnoj Gori, ali nije u Beogradu. Sada, kada je bolje upoznao Srbiju, kaže da ima motivaciju da više uči o Srbiji.
       Ivo Urlih iz Nemačke kaže da ima interesovanje za srpski jezik zato što je to slovenski jezik. Voleo je i da dođe ovde da vidi kako ljudi žive pod embargom. Odmah je, kako ističe, primetio da je život težak, ali da se opet dobro živi. NJegov zemljak Vladimir Nojman bio je ovde pre dve godine, ali je hteo opet da dođe. Interesuje ga i stara i savremena srpska književnost. Posebno je posvećen književnosti Milorada Pavića. A njihova zemljakinja Kristijana Študmen kaže da je prihvatila ne baš oduševljeno da studira srpski uz ruski jezik. Raspoloženje joj se ovih dana popravilo. Kaže:
       - Sada, kada sam upoznala ovaj narod i ovu zemlju, zaljubila sam se u srpski jezik. Beograd je lep grad. LJudi su druželjubivi. Mislila sam, pošto je bio rat, da ljudi loše žive, ali se radujem da nije baš tako.
       Sten Vermen iz Belgije za samo osam meseci prilično dobro je savladao srpski jezik. Kaže da se nije pokajao što je počeo da uči srpski jezik, za koji kaže da je muzikalan i lepši od ruskog. Sviđa mu se naša književnost, a za ljude kaže da su "nežni".
       Mlada Japanka Ajumi Širatori tek je na početku, umesto usmenog odgovora, uspela je samo da na papiru napiše: "Mene interesuje srpska kultura, muzika i istorija."
       Irvin Sajn iz Norveške dolazio je već nekoliko puta. Sviđaju mu se ovi predeli, ali i ljudi. Kaže da je Balkan izuzetno zanimljiv i egzotičan deo Evrope. Žali što i u njegovoj zemlji ima puno predrasuda o srpskom narodu i što i dalje postoje pogrešne predstave o dešavanjima u ovom regionu. Sa time se ne miri, pa je sam pokušao da ispravi tu sliku, kroz više novinskih članaka.
      
       JOVAN JANJIĆ